EU I KINA IZMEĐU POLITIKE I TRGOVINE Samit bez zajedničkih očekivanja

Samit Evropske unije i Kine koji se u ponedeljak zbog pandemije održava posredstvom video-konferencije prilika je da Brisel i Peking umanje međusobne političke tenzije i vrate se na teren ekonomske saradnje. Samit uživo koji je bio planiran za poslednje dane marta, odložen je ranije istog meseca, a lideri EU i Kine, trebalo je da se sastanu u septembru u Lajpcigu u Nemačkoj, koja 1. jula preuzima šestomesečno rotirajuće predsedavanje EU, ali je i taj susret nedavno ipak odložen.  

Prema navodima portala South China Morning Post, očekuje se da će lideri EU iskoristiti video-konferencijski samit da izvrše direktan pritisak na kineskog predsednika Si Đinpinga u vezi sa pitanjem Hong Konga, kao i da nakon razgovora neće dati zajedničku izjavu. Biće to prvi „susret“ kineskog predsednika sa Ursulom fon der Lejen (Ursula von der Leyen) od kada je došla na čelo Evropske komisije u decembru. Planirano je da njihov razgovor traje sat vremena, a pozivu će se pridružiti predsednik Saveta EU Šarl Mišel (Charles Michel).

„Pokušavamo da izvršimo uticaj izražavanjem zabrinutosti, tako što aktivno poslednjih dana i nedelja pokrećemo“ to pitanje, rekao je neimenovani izvor iz EU, dodajući: „Pitanje Hong Konga treba rešiti, jer to utiče na našu sposobnost da dalje razvijamo odnose sa Kinom“. Pre razgovora sa Sijem, lideri briselske administracije obavili su razgovor sa kineskim premijerom Li Kećijangom, u kome je fokus bio na napretku investicionog sporazuma između EU i Kine, a evropski izvori naveli su da se ne očekuje zajednička izjava ni posle ovog razgovora.   

Pandemija Covid-19 poremetila je prvobitni plan Mišela i fon der Lejen da otputuju u Peking i lično se sastanu sa kineskim zvaničnicima ranije ove godine. Lideri EU svesni su osetljivog vremena samita, kako navodi SCMP, nakon što je kineski Nacionalni narodni kongres – najviše zakonodavno telo zemlje, najavio nastavak procedure u vezi sa zakonom o Hong Kongu za nedelju dana.

„Jednom kada bude jasno šta ovaj zakon zapravo uključuje i kako će se primeniti, tada moramo sagledati sve opcije“, naveo je neimenovani diplomatski izvor iz Brisela. Drugi tamošnji izvor naveo je da postoji saglasnost svih 27 država članica EU da će zakon naštetiti visokom stepenu autonomije Hong Konga. Deutsche Welle ranije ovog meseca izvestio je da su Hong Kong i predsednički izbori u SAD u novembru, a ne pandemija Covid-19, možda pravi razlozi zašto je odložen samit u Lajpcigu.   

Kineski ambasador u EU, Čao Žongming rekao je u intervjuu za EU Observer da je odluka o uvođenju zakona o Hong Kongu prioritetna i da ne može da bude odložena. Prema njegovim rečima Peking je još 1997. godine (povratak u teritoriju Kine) ovlastio Hong Kong da donese sopstveni zakon o bezbednosti, ali tamošnje vlasti nisu to učinile. Kineski ambasador rekao je da je bio iznenađen izveštajem Evropske komisije u kome se Kina (i Rusija) naziva izvorom dezinformacija o zarazi Covid-19, dodajući da je naprotiv, Kina žrtva dezinformacija.

On je naveo da SAD fabrikuju glasine, kao u slučaju „Huawei“, a da to ne potkrepljuju dokazima, kao i da su nakon toga mnoge evropske zemlje sprovele najrigoroznije provere tehnike pomenutog proizvođača, ali nisu pronašle ništa sumnjivo. Čao je istakao da je „Huawei“ 100 odsto u privatnom vlasništvu i da nije tačno da predstavlja bezbednosni rizik za bilo koju zemlju, On je istakao da za ozbiljne optužbe da jedna zemlja špijunira drugu, treba pružiti dokaze, jer bez njih to su lažne vesti.

Dok se svet suočava sa mnogi nestabilnostima i nesigurnostima, EU bi trebalo detaljno da raspravlja o svom položaju u međunarodnom okruženju, ocenio je kineski ambasador, dodajući da je iz razgovora sa vivšim visokim evropskim zvaničnikom saznao da su lideri EU i država Evrope „razumni i racionalni“ i da razmišljaju o novom odnosu sa SAD i Kinom. „Za Evropu bi najbolja opcija bila pragmatična spoljna politika, koja nije ograničena ideologijom“, rekao je Čao i dodao da će EU biti važan pol multipolarnog sveta sve dok ostane ujedinjena, a Kina će uvek pozdraviti njenu aktivniju ulogu u svetu.

Prema informacijama portala Seebiz, koji se poziva na izjavu evropskog zvaničnika, učesnika u pripremi samita, EU je spremna da sarađuje sa Kinom, ali od Pekinga očekuje da preuzme svoju odgovornost kao jedna od najvećih svetskih ekonomija. „Pandemija je pojačala neke probleme“, rekao je taj izvor. Prema očekivanjima medija, pored pomenutih tema, na agendi razgovora su trgovina i klimatske promene,

Brisel već godinama traži od Pekinga podjednak tretman za evropske kompanije koje posluju u Kini, kao što kineske imaju u Evropi, ali je Evropska komisija prošle nedelje objavila predlog protekcionističkih mera koje bi trebalo da otežaju inostranim firmama (pre svih kineskim) iza kojih stoje države, kupovinu preduzeća u Evropskoj uniji. Kineski ambasador upozorio je ranije da bi preduzimanje politike ograničenja pristupa kineskim kompanijama moglo da našteti evropskim interesima i odvrati investitore.

Li Kećijang: Kina i Evropa su partneri

Kina i EU više su partneri nego konkurenti, izjavio je kineski premijer povodom samita. Kineska agencija Sinhua iznela je podatke da je bilateralna trgovina između Kine i EU prošle godine iznosila 685,8 milijardi dolara, da je više od 3.200 kineskih preduzeća direktno investiralo u EU, zapošljavajući oko 260.000 ljudi, dok su u maju 1.033 teretna voza vozila robu na pravcu Kina-EU, što je za 43 odsto više nego prošle godine.

Ursula fon der Lejen: Trebaju nam uzajamni odnosi po pravilima

U zajedničkom saopštenu Mišela i fon der Lejen nakon samita, izražena je „ozbiljna zabrinutsot zbog koraka koje je Kina preduzela za nametanje zakona o bezbednosti“ u Hong Kongu, jer je izvršila pritisak na osnovna prava i slobode stanovnika. EU je naglasila da očekuje da će se dijalog o ljudskim pravima održati u Kini kasnije ove godine, kada se ublaže ograničenja zbog Covid-19.

Predsednica Evropske komisije navela je da: „Pandemija Covid-19 i mnogi veliki bilateralni i multilateralni izazovi jasno pokazuju da je partnersvo EU-Kina presudno, bilo da je reč o trgovini, klimi, tehnologiji i odbrani multilateralizma. Ali, da bi se naši odnosi dalje razvijali, oni moraju postati više zasnovani na pravilima i uzajamni, kako bi se postigli pravi uslovi“.

Angažovanje i saradnja sa Kinom je i prilika i neophodnost, ali istovremeno moramo priznati da ne delimo iste vrednosti, političke sisteme ili pristup multilateralizmu, stoji u saopštenju. EU je snažno naglasila potrebu za napredovanjem pregovora za ambiciozni sveobuhvatni sporazum o investiranju između EU i Kine, posebno u pogledu ponašanja državnih preduzeća, transparantnosti subvencija i pravila koja se bave prinudnim tranferima tehnologije.