EVROPSKA KOMISIJA PRED TEŠKIM IZAZOVOM Potreban kompromis između kredita i grantova

Evropska komisija predstaviće u sredu 27. maja predlog ekonomskog oporavka EU od posledica pandemije korona virusa, a pred njom su dva oprečna plana, jedan koji predviđa bespovratnu pomoć, a drugi kredite. Plan u vrednosti 500 milijardi evra za pomoć ugroženim privrednim sektorima i regionima koji su predstavili Nemačka i Francuska zasnovan je na grantovima, a „štedljiva četvorka“ predložila je kredite.

Teško je očekivati da bi mogao biti odbijen plan koji su predložili lideri dve najmoćnije države EU, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), ali s druge strane je predlog Austrije, Švedske, Danske i Holandije, četiri takođe važne i finansijski besprekorno disciplinovane države sa dobrim argumentima. Podsetimo, za usvajanje predloga EK biće neophodna saglasnost lidera svih 27 država.

U središtu ovog pitanja je potreba da se pomogne Italiji kako njen već ogroman javni dug (123,8 odsto GDP u 2019.) ne bi postao neodrživ. Grčka, koja je najzaduženija država Evrope u odnosu na ekonomski rast, duguje 176,6 GDP, prema podacima iz 2019. Rim je u prognozi iz aprila predvideo da će ove godine javni dug Italije dostići 155,7 odsto GDP. Francusko-nemački predlog za podelu grantova umesto zajmova, ojačao je italijanske državne obveznice do najvišeg nivoa u poslednja dva meseca, prenosi Yahoo-finance.

Italijanski ministar za evropske poslove Enco Amendola (Enzo Amendola) opisao je alternativni predlog „štedljive četvorke“ kao „defanzivan i neprimeren“, preneo je Euractiv. „Ovako teška recesija zahteva ambiciozne i inovativne predloge, kao što je fond za oporavak. Ugroženo je unutrašnje tržište i koristi od njega za sve Evropljane. Evropskoj komisiji trebaće hrabrosti 27. maja, rekao je Amendola za italijanske medije.

Nacrt predloga Austrije, Švedske, Danske i Holandije u osnovi je sličan planu Merkel-Makron, jer i „štedljiva četvorka“ takođe želi zajednički fond iz koga bi novac za pomoć trebalo da ide u ekonomske segmente koji su posebno ugroženi usled pandemije korona virusa. Pomenute četiri države predlažu da se ulaže u istraživanja, inovacije, zdravstvo, kao i u Program zelene transformacije i digitalni program.  

Za razliku od plana Merkel-Makron, prema alternativnom planu novac mora biti vraćen, po principu zajma sredstava sa kapitalnih tržišta, što bi trebalo da bude jeftino, ali ne i besplatno, jer „štedljiva četvorka“ ne želi ujedinjenje u dugu. Druga važna razlika u odnosu na francusko-nemačku inicijativu je pooštreni vremenski okvir budućeg fonda. Merkel je pomenula tri godine u kojima će se novac isplaćivati, a „štedljiva četvorka“ dve godine u kojima bi se izdavali zajmovi.

Osim Italije, planu Merkel-Makron obradovale bi se sve zemlje na južnoj granici EU, od Portugalije do Grčke, dok se očekuje da bi alternativni plan mogao naići na podršku Finske. Kada je reč o istočnim državama EU, iz njih još nije bilo reagovanja, jer se od njih i ne očekuje finansijska pomoć.     

Na potezu je EK, koja od prošlog samita EU u aprilu radi na izradi koncepta fonda za ekonomski oporavak koji će predstaviti u sredu zajedno sa predlogom novog budžeta (2021-2027). Predsednik Evrogrupe Mario Senteno (Mario Centeno) ocenio je da bi fond prema francusko-nemačkom predlogu bio dobar korak ka fiskalnoj uniji EU. Od EK trebalo bi očekivati kompromisni predlog koji bi mogli da podrže svi, bez obzira na to što razlike trenutno mogu delovati nepremostivo.