Fibonačijev niz predviđa uspon bitcoina

Kretanje cene bitcoina teško je predvideti u opsegu od samo nekoliko dana, a kamoli kada je reč o dužim vremenskim intervalima. Glavni razlog za to leži u velikoj volatilnosti najtrgovanije kriptovalute, zbog čega je ona, između ostalog, i postala omiljeno pribežište investitora u visokorizičnu aktivu, koja ostvaruje veće prinose u manjim jedinicama vremena uz, takođe, veće šanse za neuspeh.

Njegova vrednost u trenutku pisanja ovog teksta iznosi 59.068 dolara i veoma je blizu postignutog rekorda od 61.556 dolara.

Ipak, mnogi analitičari, pravi i samozvani, utrkuju se ovih dana da uoče nekakve pravilnosti i predvide trendove u kretanju vrednosti bitcoina.

Da li je to uopšte moguće? Ponekad njegova cena raste uporedo sa akcijama na Wall Streetu, ali ponekad i ne, dešava se da bude i mahnitih kupovina malih ulagača zbog nekakvog prolaznog trenda, kao u slučaju akcija kompanije GameStop…

Džen Viečner (Jen Wieszner) iz magazina Fortune tvrdi da može da se utvrdi patern rasta bitcoina, i to korišćenjem jednog od najpoznatijih matematičkih nizova, koje koristi i sama priroda u svojoj kreaciji. U pitanju je Fibonačijev niz.

Redosled brojeva koji se ostvaruje u mnogim fizičkim i biološkim pojavama, u kome zbir prethodna dva broja daje vrednost narednog člana niza, izgleda da je primenljiv na krivu kretanja cene najpoznatijeg digitalnog tokena.

Viečner primećuje da je Džejsi Perets (JC Parets), stručnjak za tehničku analizu tržišta koji je u poslednjoj deceniji takođe vodio istraživačku službu pod nazivom All Star Charts, pronašao način da primeni ovaj obrazac na bitcoin još 2017. godine. On je tada tačno uočio kada će bitcoin dosegnuti vrednosti od 6.500 a zatim i 7.400 dolara, što je u ono vreme bio izuzetan rezultat.

Perets je to uvideo raščlanjujući dotadašnje kretanje cena bitcoina na pojedinačne segmente. Nakon pada, ako se cena potom oporavila za 62 odsto, a onda i nastavila do oporavka na raniji maksimum, pretpostavka je da će dodatno skočiti do 162 odsto od prethodno dostignutog minimuma u tom konkretnom segmentu.  Posle toga, ako se bitcoin ne vrati na prethodni nivo, verovatno će porasti na skoro 262 od poslednjeg prikazanog dna, odnosno donje amplitude na grafiku rasta (jer je 262 zbir prethodna dve procentualna iznosa: 100 + 162 = 262).

Perets je ovo svoje otkriće kasnije uspešno primenio na predviđanje prestizanja granica od 30.000 pa onda i 45.000 dolara, a sada prognozira i skori prelazak iznad crte od 70.000.

Međutim, iako uočavaju ove paterne “u ponašanju” cene, ni Perets ni Viečner i dalje nemaju niti jedno logično objašnjenje zašto se oni zapravo dešavaju. Perets tvrdi da je, i pored toga, čak nekoliko stotina investitorskih kompanija i fondova u svoje predikcije o kretanju vrednosti bitcoina uključilo i praćenje Fibonačijevog niza, pored raznih drugih tržišnih parametara koje inače prate.

Fibonačijev niz je sekvenca koju priroda koristi u biološkom rastu, i posebno se lako uočava kod biljnih vrsta. Grafički prikazan može da se uoči i kao jedan oblik fraktalnog rasta, odnosno takvog da je jedan njegov izdvojeni deo manja kopija celine.