(FOTO) PROGRAMER U SVETU KIFLICA Od domaćeg proizvoda napravio ozbiljan biznis

Rumene kiflice sastavni su deo gotovo svake srpske trpeze, posebno kada su u pitanju proslave i veliki događaji. Bilo da su punjene sirom, posute susamom, kimom ili nečim drugim, gotovo da nema osobe na našim prostorima koja ih ne voli.

Ipak, iako su učestala pojava, kako kod nas, tako i u regionu, samo je Milošu Mijiću pošlo za rukom da izbrendira već svima dobro poznat domaći proizvod.

„Ja sam programer, na svu sreću ne dovoljno dobar, jer da jesam ne bih postao pekar. Ali sam dovoljno programer da mogu da pekarstvu priđem sa jedne potpuno druge strane“, kaže šaljivo za Biznis.rs osnivač kompanije „Domaće kiflice“.

Od taštinih kiflica do uspešne kompanije

Kako kaže, ideja je došla sasvim slučajno, pre desetak godina.

„Moja tašta Vinka, koja mi u tom trenutku još uvek nije bila tašta, često je kada odlazi kod prijatelja i rodbine na slave i slične proslave nosila kiflice koje bi pravila. Više puta sam čuo od rodbine da traže da im ona napravi kiflice za proslavu. Pomislio sam kako bi možda bilo zanimljivo to ponuditi i drugim ljudima“, objašnjava Mijić kako je uopšte došao do biznis ideje.

Kaže da je zatražio sam recept od tašte, a prvi pleh kiflica je napravljen pomoću staklene flaše ravnih stranica od neke rakije, jer u kući tada nije imao oklagiju.

„Sutradan nam je moja majka kupila oklagiju i onda smo mogli da nastavimo sa eksperimentom. Posle dosta bezuspešnih pokušaja, dobili smo kiflice koje su mogle da se jedu. Svakog dana smo radili, malo po malo, kako bismo na kraju smo dobili zadovoljavajući rezultat“, priseća se Mijić.

Dodaje da se u celu priču uključio i ženin brat, vrhunski programer koji im je mnogo pomogao da se ideja razvija van granica klasične pekare.

Konstantno rade na unapređenju posla

Kako kaže, nove ideje stalno dolaze, tako da nisu još uvek uspeli da postignu sve zamišljeno, ali stalno unapređuju posao.

„Bilo je potrebno bar godinu dana da bi se reklo da je posao ekonomski održiv. Prvih godinu dana smo više delili kiflice gratis nego što smo prodavali. Većini ljudi koji su ih probali su se dopale, na našu sreću, i onda su se iznova vraćali, prepričavali drugima. Tako se priča u Pančevu, gde smo i počeli, relativno brzo proširila“, ističe Mijić.

Dodaje da nije bilo potrebno mnogo novca za ulaganje, ali da je utrošeno toliko vremena i energije, da kada bi sada morao da pokrene takav posao, ne zna da li bi to i učinio.  

„Mislim da je istrajnost bila najbitnija da posao uspe, jer je bilo mnogo padova, grešaka… Mnogi nisu očekivali da bilo šta može da ispadne na kraju od svega toga. Ali eto, desilo se da smo većinu problema prebrodili“, priseća se Mijić.

Više od 20 ukusa domaćih kiflica

U ponudi imaju samo domaće kiflice, kao što i samo ime firme kaže. Prave ih skoro isto kao kada su ih pravili kod kuće, samo su sada pećnice veće.

„Dosta zaposlenih ih sada prave, ali koncept pravljenja nije promenjen. Imamo slane i slatke kiflice, ukupno više od 20 ukusa, tako da možete imati kompletno posluženje za goste. Od slanih ukusa najčešće se prodaju kiflice sa sirom, kulenom, junećim mesom, pilećim mesom… Od slatkih ukusa je dominantan eurokrem i nadev sa vanila kremom“, objašnjava Mijić.

Mnogim njihovim mušterijama, kako kaže, odgovara i to što rade dostavu u Pančevu i Beogradu.

„Po želji kupca, vozimo kiflice gde god da treba. Sve stižu sveže, upakovane u kvalitetnu ambalažu, kako ne bi izgubile na kvalitetu u toku transporta. Stižemo u tačno dogovoreno vreme“, naglašava Mijić.

Dodaje da je ono što ih izdvaja od mnogih drugih to što se može poručiti jedan kilogram ili 300 grama kiflica, i oni će to isporučiti.

„Desilo se nekoliko puta da su kupci u neverici da možemo da napravimo količinu koja njima treba, ali sve je izvodljivo ako se dobro organizujemo“, kaže Mijić.

Pandemija korona virusa pogodila je i njihov biznis

Usled pandemije korona virusa, u velikoj meri im je opao promet. Pored klasične prodaje u njihovim maloprodajama imaju i organizovan deo koji radi kao ketering. To su osobe koje primaju porudžbine i vozači koji sve to razvoze po gradu. 

„Sada ima mnogo manje organizovanja rođendana, svadbi i ostalih proslava, pa nam nedostaje deo prihoda od tog dela. Inače, pre korone, danima kada su velike slave i Nova godina, kod nas u firmi je opsadno stanje. Telefoni ne prestaju sa pozivima, redovi se prave ispred pekare, jurnjava na sve strane“, kaže Mijić.

Ipak, dodaje da se i tada trude da ispoštuju svaku mušteriju.

„Ako vidimo da nekom ne možemo da stignemo da isporučimo kiflice na vreme, ne primamo porudžbinu po svaku cenu. Najbitnije je da sve bude ispoštovano onako kako je dogovoreno“, objašnjava osnivač ove firme.

Kiflice se prave po porudžbini, ne zamrzavaju se

Kaže da mnogi misle da imaju sve kiflice smrznute i da ih samo peku, ali dodaje da to nije slučaj.

„U svakoj našoj maloprodaji se iza malog prodajnog dela krije veliki proizvodni deo, gde naši zaposleni rade ceo dan na pravljenju kiflica. Kada neko pozove i poruči kiflice, mi tog trenutka uzimamo testo i krećemo sa pravljenjem. Uvek moramo da imamo dovoljnu količinu testa i svih nadeva“, ističe Mijić.

Kako kaže, pravi se samo onoliko koliko se prodaje, tako da, kako god kupili kiflice, u maloprodaji ili poručili, one ne mogu biti starije od dva sata. Dodaje da ne stavljaju nikakve aditive za svežinu i da stoga moraju tako da rade.

Više od pekare

Mijić objašnjava da to što se njihova firma vodi kao pekara je jedino zbog toga što prave proizvod od brašna, a da ostalo skoro da nema veze sa pekarstvom.

„Mi pravimo pecivo kao što to kod kuće rade majke i bake. Radimo dostavu kao mnoge od picerija i organizujemo je kao što rade kurirske službe. Kiflice pakujemo kao da transportujemo nešto lomljivo. Prodaja je praktično šalterska, kao trafika, da bi kupci što manje gubili vremena prilikom kupovine“, naglašava on.