OD TURISTIČKIH VODIČA DO NAJPOPULARNIJIH SLADOLEDŽIJA U GRADU Drugari napravili unosan biznis od sladoleda čiji ukus obara s nogu

Grupa prijatelja osnovala je brend Crna Ovca 2012. godine, kako kažu, iz ljubavi prema hrani. Sedeli su na ulici u jednom gradu u Italiji i, dok su jeli sladoled, pomislili su da je to posao u kome se uživa.  

Posle tri godine istraživanja, učenja, analiziranja i previše pojedenog sladoleda, počeli su da prave svoj u beogradskoj ulici Kralja Petra 58.

“Pre Crne Ovce radili smo potpuno drugačiji posao, kao turistički vodiči. Kako je to postao posao koji je godinama bio u silaznoj putanji, nas nekolicina kolega i prijatelja smo počeli da razmišljamo o promeni. Bili smo sigurni da želimo da radimo sa hranom, jer je to ono što volimo i u čemu uživamo, ali nismo bili sasvim sigurni šta bi tačno to moglo da bude”, objašnjava za Biznis.rs , Ivan Živić, jedan od osnivača.

Budući da su dosta putovali van Srbije, kako kaže Živić, bilo im je jasno da je sladoled posao u usponu u celom svetu i da na našem tržištu postoji prilika da se ovom proizvodu pristupi na jedan novi, svež način, koji je u Beogradu i Srbiji relativno nepoznat.

Proučavanje pre realizacije ideje

“Kada smo odlučili da krenemo u celu tu pustolovinu sa sladoledom, o tom poslu nismo znali apsolutno ništa. Krenuli smo od interneta, istražujući i čitajući sve što smo o ovoj temi mogli da nađemo. U Italiji smo provodili dosta vremena i svaki slobodni trenutak smo koristili da probamo neki novi sladoled, usput pokušavajući da vidimo i shvatimo kako ta mesta funkcionišu”, ističe Živić.

Nakon interneta, na red je došla i stručna literatura, a na kraju i poseta sajmu sladoleda u Riminiju, najvećoj manifestaciji ove vrste u Evropi, gde su imali priliku da se upoznaju sa proizvođačima opreme i razgovaraju sa ljudima koji se profesionalno bave ovim poslom, što im je, napominje Živić, dosta značilo u toj fazi razvoja ideje.

Investicija nije mala stavka

Naravno, internet istraživanje i čitanje knjiga ne zahteva investiciju, osim vremena, ali im je prva veća prepreka došla sa preciznim proračunom troškova otvaranja jednog lokala sa proizvodnjom.

Čitali su o tome i bili upućeni od strane profesionalaca, ali im je inicijalna investicija od 150.000 evra ipak zvučala kao preterana. Međutim, kako su se više upoznavali sa poslom, shvatili su da je ta procena realna.

“Novac nismo imali, niti jasnu ideju kako do njega da dođemo, ali smo znali da nakon dve godine rada i istraživanja ne želimo da se povučemo i da odustanemo. Nakon stotina telefonskih poziva i razgovora, objašnjavanja i ubeđivanja, uspeli smo da sakupimo i pozajmimo dovoljno novca da krenemo u realizaciju ideje”, priseća se Živić.

Bilo im je potrebno još oko godinu dana da nađu odgovarajući lokal, uvezu opremu i mašine i naprave dovoljan broj ukusa kojima su bili zadovoljni. Napokon, u maju 2015. godine, iako ne u potpunosti spremni za ono što sledi, otvorili su prvi lokal u Kralja Petra i počeli sa radom.

Drugačijim pristupom od uobičajenog osvojili ljude 

“Reakcija mušterija je od samog početka bila onakva kakvoj smo se nadali i očekivali. Nama nije cilj bio samo da pravimo i prodajemo dobar sladoled, već da celo korisničko iskustvo podignemo na viši nivo, da svako ko uđe u lokal bude uslužen na način koji nije bio uobičajen u Beogradu na sličnim mestima”, ističe Živić. 

Radili su i u proizvodnji i u prodaji i mnogo vremena provodili u razgovoru sa ljudima, objašnjavali im šta rade i na koji način, koje sirovine koriste i gde ih nabavljaju.  

“Od samog početka praksa je da svaka mušterija može da proba sve sladolede pre odluke i kupovine, bez obaveze da sladoled kupi nakon toga, i to je jedan od bazičnih principa, od kojih ne odustajemo”, napominje Živić.

Kako kaže, neki ukusi su uradili snažnu promociju sami po sebi, a na početku je to bio Kajmak, koji je izazvao dosta zanimljivih reakcija, kao i pažnju i interesovanje mušterija, ali i medija. 

“Ipak, od prvog dana se jedan ukus izdvojio kao onaj koji bismo, u nedostatku adekvatne reči na našem jeziku, mogli označiti kao prvi veliki Ovcin significant flavour – Orah. Iz čiste znatiželje, probali smo da ovaj ukus napravimo od svežih oraha, a ne od paste (kako se uobičajeno radi), zbog toga što je Srbija bogata dobrim i kvalitetnim orahom koji spada u najbolje na svetu. Ispalo je da smo dobili ukus koji je kod ljudi izazvao emociju. To je verovatno najviši stadijum koji ljudi koji se bave hranom mogu da dostignu. To je, zapravo, do danas jedini ukus koji gotovo uvek imamo u ponudi u našim lokalima”, naglašava Živić.

Od tada su napravili više od 150 ukusa i nastavlju tim tempom. Neki ukusi su, kako kaže, prošli sjajno, a neki malo manje dobro.  

“Dešavalo se da ukusi koji se nama sviđaju ne dobiju takvu reakciju i kod mušterija, ali to je normalno i očekivano. Ono što je u našem poslu važno, jeste da se trudimo da ispunjavamo očekivanje stalnog ubacivanja novih ukusa. Trudimo se da ne prođe mesec bez da smo smislili nekoliko novih”, naglašava Živić.

Tokom pandemije nisu radili 

Pandemija korona virusa značajno je uticala na većinu delatnosti, a ugostiteljstvo je među najpogođenijim poslovima. Iako su mogli da rade, tokom prvog talasa su zatvorili sve svoje lokale na nešto više od mesec dana. 

“Sve to se jako odrazilo na poslovanje tokom čitave godine, jer se broj ljudi na ulicama značajno smanjio, a i nedostatak turista se prilično oseća. Sa druge strane, segment dostave hrane doživeo je veliki uspon i mi smo značajan deo poslovanja usmerili ka tome, kroz saradnju sa nekoliko kurirskih službi, platformi za naručivanje hrane, kao i unapređivanjem online poručivanja i plaćanja na našem sajtu”, ističe Živić.

Sladoled se jede i zimi 

Pandemija je na Crnu Ovcu uticala manje nego na većinu drugih ugostiteljskih objekata, jer je došla na samom početku sezone, pa su donekle i naviknuti da u tom periodu nemaju posla kao tokom proleća i leta.  

“Prodaja sladoleda je sezonski posao i u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika. Svaka oscilacija, poput naglih zahlađenja, kiše, pa čak i vetra utiče na prodaju. Ipak, sladoledžinice koje su sličnim konceptom počele da se bave pre ili posle nas, zajedno sa nama su uticale da se lagano menjaju i navike potrošača”, objašnjava Živić. 

Pre samo 10 ili 15 godina u Beogradu je bilo gotovo nezamislivo da se sladoled jede zimi, pa se čak i teško nalazio u periodu od oktobra do aprila, dok je danas sve više ljudi koji sladoled ne shvataju samo kao poslasticu za trenutno rashlađivanje na letnjim vrućinama, već kao pravi desert u kome se može uživati tokom cele godine.

Najteže je uveriti bližnje u briljantnost biznis ideje

“Naša ideja, kada smo je prvi put prezentovali porodici i prijateljima, nije naišla na oduševljenje, pa čak ni na odobravanje. To je bio zid koji smo najteže probili. Bile su potrebne godine da ljudi koji nas okružuju počnu da veruju u nas i našu ideju na onaj način na koji smo mi verovali u sve to. To je verovatno i najteži deo svake priče”, naglašava Živić. 

Od kada su otvorili prvi lokal, ekipa Crne Ovce uspela je da otvori još dva, najpre u Novom Sadu, a zatim i na Vračaru. Trenutno su u procesu pripreme trećeg beogradskog lokala, na Novom Beogradu. 

„Proizvodnja našeg sladoleda je dosta skupa i zahteva prodaju tokom cele godine da bi bila isplativa. Zasnivanje poslovanja na ideji sezonskog posla jednostavno ne može da bude finansijski opravdano”, napominje Živić.

Pažnja o detaljima ključna 

Iako ne osećaju da umeju da kažu bilo kome ko započinje svoj posao nešto novo, što bi ih motivisalo ili unapredilo način razmišljanja, a da to već nisu čuli, ipak ovaj tim ima jedan savet. A to je da se uvek i svuda novi preduzetnici bave detaljima, jer su detalji ključni u svakoj priči.

“To je zamorno i teško, ali kada prvi put odustanete od nekog detalja, koliko god nevažno izgledao, uz odmahivanje rukom i rečenicu – ma, nije to toliko važno, stali ste na put na kom ne želite da budete. Jedan detalj koji se obeleži kao nevažan vodi ka drugom, on ka trećem, da biste na kraju u tu kategoriju počeli da svrstavate i one stvari koje su važne i koje odlučuju o sudbini poslovanja”, zaključuje Živić.