Rast broja malih preduzeća utiče na standard lokalnih zajednica i smanjenje nezaposlenosti

Stručnjaci često navode da se mikro, mala i srednja preduzeća smatraju jednom od vodećih snaga ekonomskog razvoja. Ona stimulišu privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilna su i mogu se brzo prilagođavati promenama na tržištu, generišu zaposlenost, utiču na sve raznovrsniju ekonomsku aktivnost, doprinose izvozu i trgovini i osnovni su činilac razvoja konkurentske ekonomije.

Njihova sposobnost da brzo reaguju na potrebe zajednice, inoviraju i kreiraju radna mesta čini ih ključnim faktorom za ekonomski rast i održivost lokalnih zajednica.

Poslovni konsultant Aleksandra Marjanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da postoji niz prednosti koje mala preduzeća poseduju u odnosu na velika.

“Pre svega bih navela fleksibilnost. Male firme mogu brže prilagoditi poslovne modele i strategije promenama na tržištu, jer nemaju složene hijerarhije kao velike kompanije. Takođe, kada je reč o primeni inovacija i novih tehnologija, iako mala preduzeća možda nemaju uvek dovoljno finansijskih resursa ipak su često agilnija i mogu brže implementirati nove ideje, proizvode i usluge”, navodi Marjanović.

Prednosti malih biznisa mogu biti i to što često imaju niže režijske troškove, a to im omogućava lakše upravljanje resursima i bolju kontrolu nad budžetom. Vlasnici malih biznisa često mogu pružiti personalizovaniju uslugu, što može rezultirati lojalnijom bazom kupaca.

U Srbiji je za 2023. godinu finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre predalo 14.309 malih preduzeća i 93.573 privredna društva mikro veličine. U ukupnom broju privrednih društava u zemlji, mala preduzeća doprinose sa oko 12,5 odsto, a mikro preduzeća sa približno 82 procenta.

“Konstantan rast broja malih preduzeća možemo da pripišemo i većem broju raznih podsticaja, subvencija i olakšica malim biznisima, što im može pomoći da lakše započnu i razvijaju poslovanje. Mnogi mali biznisi su lokalno orijentisani i imaju jaču povezanost sa zajednicom, što im donosi podršku lokalnih potrošača”, smatra Marjanović.

U poslednjih nekoliko godina zemlje Balkana suočavaju se sa visokom stopom nezaposlenosti, zbog čega sve veći broj ljudi, posebno mladih, traži priliku za posao i bolji život u razvijenim zemljama zapadne Evrope.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi (ARZ), stopa nezaposlenosti u Bosni i Hercegovini u prvom kvartalu ove godine iznosila je 13,5 odsto, što predstavlja povećanje od 5,9 procenata u poređenju sa prethodnim kvartalom. U Srbiji je zabeležena stopa nezaposlenosti od 8,2 odsto u drugom kvartalu, dok je u Hrvatskoj najmanji procenat i stopa iznosi 5,3 odsto.

Stvaranje novih radnih mesta predstavlja jedan od najvažnijih načina na koji mali biznisi mogu značajno uticati na lokalnu ekonomiju. Kada mali biznis zapošljava lokalno stanovništvo, dolazi do smanjenja stope nezaposlenosti, što direktno utiče na povećanje ekonomske stabilnosti u zajednici.

Veći broj zaposlenih znači više domaćinstava sa stabilnim primanjima, što dovodi do povećanja potrošnje na lokalnom nivou. Ljudi koji žive i rade u zajednici imaju tendenciju da troše novac u lokalnim prodavnicama, restoranima, na usluge i druge proizvode koje nude lokalni biznisi. Ovaj ciklus lokalne potrošnje doprinosi rastu privrede, jer novac ostaje unutar zajednice i kontinuirano cirkuliše kroz različite sektore, što podstiče dalji rast i razvoj.

Podsetimo, u mala pravna lica u Srbiji spadaju ona preduzeća koja ispunjavaju najmanje dva od tri navedena kriterijuma: imaju između 10 i 50 zaposlenih, ostvaruju godišnje poslovne prihode u rasponu od 700.000 do osam miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, vrednost njihove ukupne aktive na dan bilansa iznosi između 350.000 i četiri miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da je broj preduzeća u Srbiji prema veličini u skladu sa svetskim trendovima, gde je takođe najveći broj onih firmi koje imaju manje od 10 zaposlenih.

“Početak većine domaćih preduzeća je da posluju kao mikro i mala, da bi razvojem i rastom mogli da postanu veliki. Nažalost, svuda u svetu preživi mali broj takvih firmi, pa je to slučaj i u Srbiji gde se već u prvoj godini ugasi skoro 30 procenata. Mikro preduzeća, kao i preduzetnici, čine veliki privredni potencijal i zato umesto što država daje subvencije stranim firmama bilo bi bolje da to usmeri na domaća preduzeća”, objašnjava Kovačević.

On dodaje da bi ovu vrstu preduzeća trebalo opteretiti u skladu sa njihovom veličinom i dati podsticaj da se duže zadrže na tržištu, kako bi mogli da se razvijaju i šire.

Prema važećoj regulativi, ono što je zajedničko svim preduzećima bez obzira na veličinu jesu osnovne poreske obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV), poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, poreza i socijalnih doprinosa za osnivače i direktore firmi, akontacije poreza na dobit za d.o.o. firme, odnosno poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike.

Od veličine firme zavise iznosi koje će preduzeće odvojiti za plaćanje eko takse, firmarine, kao i naknade za neangažovanje osoba sa invaliditetom. Lokalne komunalne takse zavise od veličine firme.