Fiskalni savet predlaže moderan dualni sistem poreza na dohodak
1.7.2021 13:30 Autor: Miljan Paunović
Fiskalni savet smatra da dve decenije star Zakon o oporezivanju dohotka građana odstupa od evropskih standarda i da nije u stanju da isprati izmenjene privredne okolnosti i društvene potrebe u Srbiji i ocenjuje da to nameće potrebu za njegovom sistemskom reformom.
Postojeći Zakon, navodi Savet u analizi pod nazivom „Mogućnosti i potrebe za sistemskom reformom“, nejednako oporezuje srodne kategorije prihoda, propisuje skromne olakšice za radnike sa niskim i/ili neredovnim primanjima i potpuno izostavlja poreske kredite za izdržavane članove porodice.
Savet predlaže da Srbija, u skladu sa preovlađujućom evropskom praksom, umesto postojećeg tzv. flet sistema uvede moderan dulani sistem poreza na dohodak koji bi objedinjeno tretirao i progresivno oporezivao sve prihode od rada koje pojedinac ostvaruje, uz značajno povećanje postojećeg neoporezivog cenzusa i uvođenje poreskih kredita za izdržavane članove domaćinstva.
Na taj način bi se eliminisale postojeće neusklađenosti prilikom oporezivanja različitih oblika prihoda građana (prihodi iz radnog odnosa, autorski honorari, ugovori o delu, frilens aktivnosti i dr.), koje obveznici često (zlo)upotrebljavaju, što u velikoj meri urušava integritet i pravičnost postojećeg sistema, navodi FS.
U analizi se ocenjuje da je paušalno oporezivanje u Srbiji, suprotno međunarodnoj praksi, postavljeno preširoko i omogućeno i u visokoobrazovanim profesijama, poput stomatologa ili advokata, čime se, smatra Savet, podriva princip pravičnosti jer se obveznici sa istim nivoom prihoda veoma različito oporezuju.
Dalje se dodaje da je tokom godina veliki broj obveznika (zlo)upotrebljavao paušalni režim kako bi umanjili svoje poreske obaveze, čemu je doprinelo osetno povećanje godišnjeg limita za paušalno oporezivanje na šest miliona dinara 2013. godine. Problem je kulminirao kada je veliki broj radnika u brzorastućoj IT industriji takođe počeo da (zlo)upotrebljava paušalno oporezivanje, konstatuje se u analizi.
Savet ističe da su tokom prethodnih godina stvoreni tehnički preduslovi za modernizaciju i implementaciju poreske reforme kojom bi svi oblici prihoda od rada (zarade, privremeni i povremeni ugovori, autorski angažmani, ugovori o delu) bili ravnomerno tretirani i progresivno oporezovani, dok bi prihodi od kapitala bili oporezovani po jedinstvenoj poreskoj stopi.
U dokumentu su analizirana dva modela reforme poreskog rasterećenja radnika sa nižim primanjima i onih sa izdržavanim članovima domaćinstva, uz očuvanje ravnoteže državnog budžeta.
| Država | Minimalna zarada | Prosečna zarada | Dve prosečne zarade | Tri prosečne zarade | Pet prosečnih zarada |
|---|---|---|---|---|---|
| Bugarska | 52,7% | 53,2% | 53,5% | 41,8% | 28,7% |
| Hrvatska | 45,6% | 45,6% | 60,1% | 72,3% | 83,4% |
| Mađarska | 44,6% | 55,3% | 66,3% | 70,3% | 73,7% |
| Slovačka | 43,1% | 56,0% | 73,3% | 82,7% | 95,3% |
| Slovenija | 51,2% | 58,1% | 75,7% | 88,4% | 106,5% |
| S.Makedonija | 45,1% | 49,6% | 51,9% | 52,7% | 53,3% |
| prosek | 47,2% | 53,0% | 63,5% | 68,0% | 73,5% |
| Srbija | |||||
| Trenutno – 10% | 57,5% | 61,8% | 64,1% | 64,8% | 66,7% |
| Reforma – 15% | 29,1% | 48,0% | 62,1% | 67,4% | 71,9% |
| Reforma – 20% | 22,2% | 47,7% | 67,7% | 75,7% | 82,6% |
Prema prvoj varijanti reforme, nominalna poreska stopa bi bila povećana sa 10 odsto na 15 procenata uz podizanje neoporezivog iznosa sa 18.300 na 26.000 dinara mesečno, dok bi prema drugoj nominalna poreska stope bila povećana sa 10 na 20 odsto, a neoporezivi cenzus sa 18.300 na 40.000 dinara mesečno.
Istovremeno, Savet predlaže uvođenje kategorije poreskog kredita za obveznika od 2.500 dinara mesečno za svako izdržavano lice, kao i primenu neoporezivog cenzusa i u slučaju doprinosa za zdravstvo na teret zaposlenog, pri čemu bi manjak u fondu zdravstva bio naknadno nadomešten.
Reforma sa povećanjem stope na 15 odsto i neoporezivog cenzusa na 26.000 dinara bi povećala poresku progresivnost u Srbiji u skladu sa prosekom regiona, dok bi reforma sa stopom od 20 procenata i cenzusom od 40.000 dinara učinila srpski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistema u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke, navodi Savet.
Dodaje da bi oba pristupa reformi omogućila značajno rasterećenje ispodprosečnih zarada i poreskih obveznika sa izdržavanim članovima porodice. Konkretno, oko 40 odsto domaćinstava bi osetilo smanjenje poreza, za blizu 50 procenata se poresko opterećenje ne bi osetnije promenilo, dok bi se porez povećao za nešto više od 10 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima.
Najznačajnija poreska rasterećenja bila bi, napominje FS, fokusirana na domaćinstvima sa decom – oko 70 procenata bi osetilo smanjenje poreza i povećanja dohotka, za oko 20 odsto bi poresko opterećenje ostalo nepromenjeno, dok bi se poresko opterećenje povećalo za oko 10 procenata domaćinstava sa decom koja ostvaruju najviša primanja.
Savet navodi da bi ova reforma omogućila osetno smanjenje nejednakosti – za preko 1,0 procentni poen DŽini koeficijenta u zavisnosti od tipa reforme – i smanjenje relativne stope siromaštva za oko jedan procentni poen.
Prema mišljenju Fiskalnog saveta, „otklanjanje nepravičnosti u trenutnom sistemu bi pozitivno uticalo na poreski moral u društvu, čime bi se osnažili napori za suzbijanje sive ekonomije“.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
