I u Srbiji prisutan fenomen “čipflacije”– cene jeftinijih proizvoda brže rasle od skupljih brendova

Inflacija u Srbiji u januaru je iznosila 4,6 odsto, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine. Pored opšteg rasta cena, Narodna banka Srbije primetila je još jedan fenomen – „čipflaciju“, što znači da jeftiniji proizvodi poskupljuju brže od onih čije su cene već više.

Inflacija jeftinih proizvoda, takozvana čipflacija (cheapflation – „jeftinoflacija“), fenomen je u kom cene jeftinijih brendova iste vrste proizvoda brže rastu od skupljih brendova istog tog proizvoda. Primera radi, to znači da cena parizera raste više i brže od cene mortadele, koja je u startu bila skuplja.

Ovaj fenomen posebno je bio interesantan ekonomistima prethodnih godina, imajući u vidu da je zabeležen globalno – od Sjedinjenih Američkih Država, preko Australije, do razvijenih država zapadne Evrope. Ni Srbija nije ostala imuna, utvrdila je NBS u Izveštaju o inflaciji za februar 2025. godine, piše Nova ekonomija.

NBS je analizirala ovaj fenomen u Srbiji, a u obzir je uzela 58 različitih proizvoda. Među njima nema svežeg mesa, voća i povrća, s obzirom na mali broj različitih vrsta ili robnih marki ove vrste namirnica u prodavnicama. Posmatrane su cene mlečnih proizvoda, mesnih prerađevina, slatkiša, kafe i bezalkoholnih pića, u periodu od 2022. do 2024. U tom periodu, cene jeftinijih brendova porasle su za pet odsto više u odnosu na skuplje brendove.

Konkretno, najjeftiniji proizvodi poskupeli su za oko 40 odsto, dok su cene proizvoda najskupljih brendova povećane u proseku za 35 procenata. Najveći deo tog rasta ostvaren je u 2022. godini. Tada su jeftiniji proizvodi poskupeli za 27,4, a skuplji za 18,4 odsto. Te godine, ostvareno je oko dve trećine od ukupnih poskupljenja kod jeftinih brendova, daleko više nego u slučaju skupljih, kod kojih je u 2022. ostvareno nešto više od polovine poskupljenja. Iz toga se, prema analizi NBS, zaključuje da tokom perioda jačih inflatornih pritisaka znatno brže rastu cene jeftinijih brendova.

Usporavanjem inflacije, smanjuje se i jaz između brzine rasta cena jeftinijih i skupljih brendova.

Najveći i najbrži rast jeftinijih brendova u odnosu na skuplje zabeležen je kod mlečnih proizvoda. Treba imati u vidu da je celokupan rast cena, pogotovo u slučaju najjeftinijih brendova, već realizovan u 2022. godini. Cene najskupljih brendova nastavile su da rastu i u 2023.

Naredna grupa proizvoda po intenzitetu rasta cena jesu mesne prerađevine. Jaz između stopa rasta cena jeftinijih i skupljih brenova, u ovom slučaju, bio je najveći krajem 2023. godine.

Proizvodi iz grupe kafa i bezalkoholnih pića, kao i konditorski proizvodi interesantni su, imajući u vidu da se u periodu kada je NBS posmatrala njihove cene, desio nagli rast cena kafe i kakaoa na svetskom tržištu. Kada je u pitanju kafa, ovaj rast uticao je najviše na one najjeftinije brendove. Međutim, u slučaju konditorskih proizvoda, najviše su reagovali skuplji brendovi. To je ujedno jedina kategorija u kojoj su brže rasle cene skupljih proizvođača.

Postoji više razloga koji mogu da utiču na pojavu čipflacije, ali jedan je ključan – cenovna elastičnost tražnje. To je pojam koji pokazuje kako se tražnja za određenim proizvodom menja usled promena u ceni tog proizvoda. U slučaju hrane, cenovna elastičnost tražnje je niska, jer je hrana jedna od osnovnih ljudskih potreba.

Drugim rečima, tražnja za hranom neće drastično varirati, čak i kada ona poskupljuje, jer je neophodna za život.

Ipak, cenovna elastičnost tražnje veća je kod skupljih brendova, jer u periodima rastuće inflacije, potrošači često odlučuju da ove proizvode zamene nekim od jeftinijih opcija. S druge strane, objašnjavaju iz NBS, najjeftiniji brendovi ne mogu dalje da se zamene još povoljnijim, stoga je njihova cenovna elastičnost tražnje vrlo niska, jer su kupci prinuđeni da ih kupuju. Upravo zbog toga, proizvođači i trgovci mogu da povećavaju cene najjeftinijih proizvoda, a da pritom ne smanje drastično obim prodaje.

Ovaj fenomen, dakle, potvrđuje da inflacija ne pogađa isto sve slojeve društva. Najpogođeniji su, i u ovom slučaju, potrošači sa nižim prihodima, koji kupuju najjeftinije proizvode.