Inflacija i devalvacija prete oporavku ekonomije Turske

Rastuća inflacija i rapidan pad vrednosti nacionalne valute mogli bi da ponište očekivani ovogodišnji ekonomski rast od devet odsto koji je Turska ostvarila zahvaljujući oživljavanju turizma i porastu potražnje za izvozom koji je fabričku proizvodnju vratio na nivoe pre pandemije.

Ipak, izjava turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o „ekonomskom ratu za nezavisnost“ okrenula je protiv njega mnoge građane, ali i deo članova njegove stranke, koji strahuju da će stopa inflacije od oko 20 odsto izazvati nove talase društvenih nemira, prenosi Guardian.

„Neki ljudi koji su želeli da prenesu mišljenje predsedniku da treba slediti drugačiju politiku nisu bili uspešni u tome“, rekao je za Reuters visoki zvaničnik Erdoganove vladajuće partije AK, pod uslovom anonimnosti. Prema ocenama tehnokrata, Erdogan se kocka sa snažnim ekonomskim oporavkom od pandemije.

U najvećim gradovima pokrenuti su neveliki protesti. Demonstranti u Istanbulu i Ankari pozvali su na prekid politike koja je dovela do inflatorne spirale i pada kursa lire za 40 procenata, a policija je podigla barijere.

Erdoganova ideja o smanjenju kamatnih stopa nije pokrenula oživljavanje stranih investicija, ocenjuju analitičari, već je potvrdila nedostatak odlučnosti vlade u borbi protiv inflacije, što je dovelo do daljeg pada vrednosti nacionalne valute.
Prema ocenama stručnjaka postoje zabrinjavajući znakovi nestabilnosti zbog snažnog monetarnog rasta, stope inflacije koja je dostigla 20 odsto i rasta cena nekretnina za 35 procenata. Uzastopna smanjenja kamatnih stopa znače da će stopa inflacije ostati visoka.

Erdogan je od sredine 2019. godine smenio trojicu guvernera centralne banke koji su se suprotstavljali njegovom zahtevu za nižim kamatnim stopama. Aktuelni guverner Šahapu Kavčioglu, koji je na dužnosti od marta smanjio je osnovnu stopu u tri faze, sa 19 na 15 procenata.

Bankari bi trebalo da budu veoma oprezni kada bilo koja valuta izgubi 15 odsto vrednosti u jednom danu u odnosu na dolar, kao što je to slučaj sa turskom lirom, ocenjeno je u komentaru Finews. Lira je ove godine izgubila oko polovine svoje vrednosti, što je čini najlošijom valutom u svetu u odnosu na dolar.

Stručnjaci su oštro kritikovali Erdoganov plan, rekavši da će on izazvati veću inflaciju i osnažiti uvozne cene. Strane banke najavljuju povlačenje ili se već povlače iz Turske, kao što je to slučaj sa Unicredit bankom koja je nedavno završila prodaju preoostalog udela u Yapi Kredi, trećoj najvećoj banci u Turskoj.

Međuvladina organizacija, Radna grupa za finansijsku akciju (FATF) stavila je Tursku na svoju sivu listu, zajedno sa Malijem i Jordanom. To znači da je pod pojačanim nadzorom organizacije za praćenje pranja novca i finansiranja terorizma. Studija MMF ukazuje da zemlje koje je sankcionisao FATF posle toga trpe pad BDP od 7,6 odsto.