Instagram, Facebook i LinkedIn najviše dele lične podatke korisnika

Koju cenu plaćamo na svakodnevnom nivou za korišćenje mnogih aplikacija i društvenih mreža koje smatramo besplatnim, korisnim i efikasnim? Na ovo pitanje pokušali su da odgovore u kompaniji pCloud, koja se diči da nudi najsigurnije cloud skladištenje podataka na svetu za sve postojeće platforme.

Treba imati na umu da online aplikacije mogu da imaju koristi od svih informacija kojima im sami odobrimo pristanak prilikom preuzimanja i instaliranja. Najčešće se radi o našoj istoriji pretraživanja na internetu, spisku kontakata, lokaciji, ali i o bankovnom računu ili kupovnom ponašanju, pa čak i o nivou fizičke spreme ako je reč o aplikacijama za fitnes.

Iako su obavezane ugovorom da će ih bezbedno čuvati, sve narečene aplikacije skladište te informacije, imaju direktne koristi od njih, a neke od njih ih i preprodaju trećim stranama, najčešće u marketinške svrhe.

One obrađuju naše podatke iz raznoraznih razloga. Neki od njih su zaista onakvi kakvim se predstavljaju – da upotpune i poboljšaju naše korisničko iskustvo, uglavnom kroz upotrebu AI softvera koji uči šta nam se dopada, a šta ne. Međutim, istraživanje pClouda ustanovilo je da nešto malo iznad polovine – tačnije, 52 odsto – od svih aplikacija na mobilnim platformama zapravo šalje informacije o našem ponašanju kako bismo dobijali targetirane reklamne poruke.

Utvrđeno je da su one među njima koje to najviše čine ujedno i neke od najpoznatijih i najkorišćenijih društvenih mreža na planeti, redom Instagram, Facebook i LinkedIn. Pored njih, od četvrtog do desetog mesta ove neslavne liste, koja je objedinila celokupnu ponudu najviše preuzimanih aplikacija u Google Play i Apple Store digitalnim prodavnicama, nalaze se Uber Eats, Trainline, Youtube, Youtube Music, Deliveroo, Duolingo, eBay, a na visokom dvanaestom mestu je i kineski TikTok, dok su u prvih trideset i ESPN, Reddit, Twitter, CNN, Spotify, Grindr, Tinder, Hulu, Nike i Wish.

Instagram je apsolutni šampion, jer deli čak 79 odsto privatnih informacija, „tragova“ koje korisnici ostavljaju za sobom, uključujući i njihovu istoriju pretraživanja. Facebook to radi sa 57 odsto „poklonjenih“ podataka.

No, koje su to kompanije koje dobijaju naše podatke od ovih društvenih mreža? Najčešće se spominju dva imena, BuzzSumo i HootSuite. U njima algoritmi i data analitičari rade danonoćno i prerađuju ogoromne količine podataka o ljudskom ponašanju i željama, koje pristižu iz čitavog sveta. Zahvaljujući njima, na primer, iskočiće vam reklama za patike koje ste hteli da kupite zato što ste lajkovali nečiju objavu o njima.

Sasvim je drugo pitanje da li ste to i želeli onog trenutka kada ste pristupali ovim mrežama i programima. Zato je trebalo čitati sitno kucane redove…