AI industrija će morati da odraste i napusti model besplatne eksploatacije

Vladimir Trkulja je stručnjak za inovacije, razvoj digitalnih proizvoda i podršku startapima. Angažovan je kao konsultant za inovacije u UNICEF-u, gde se bavi primenom naprednih tehnologija (poput blockchaina) za rešavanje globalnih problema, kao što je projekat Giga (povezivanje škola na internet) i lansiranje NFT kolekcija u humanitarne svrhe.

Poslednjih nekoliko godina radi i u domenu održivosti medijskih kompanija, gde pruža podršku medijima u razvoju održivih poslovnih modela. Posebno se ističe njegova uloga u vođenju programa „Validation Booster“, koji pomaže medijskim organizacijama da testiraju i validiraju svoje ideje pre implementacije.

Suosnivač je organizacije Startit (ranije SEE ICT) koja se godinama bavi razvojem tehnološke zajednice u Srbiji, organizacijom događaja i edukacijom tehnoloških preduzetnika.

Pitali smo Vladimira Trkulju šta je, po njegovom mišljenju, obeležilo 2025. godinu?

Događaj godine

– Da li ste čuli za presudu u slučaju GEMA protiv OpenAI? Verovatno niste. GEMA je nemačko udruženje koje štiti autorska prava muzičara (slično našem SOKOJ-u). Oni su tužili kreatore najpopularnijeg jezičkog modela i – pobedili. Presuda: treniranje AI modela na tuđem radu bez dozvole nije inovacija, već krađa. Iako je ovo odluka suda u Nemačkoj, ona je dobar signal za autore širom sveta. Postavlja presedan koji će uticati i na ključne procese u Americi, poput onog koji vodi dnevni list New York Times protiv iste kompanije.

Ako idemo malo slobodnije u kontekstu tumačenja ove odluke, može se reći da je AI industrija primorana da odraste i napusti model besplatne eksploatacije. Umesto da otimaju, moraće (možda?) da licenciraju i plate, vraćajući tako vrednost onima koji su sadržaj i stvorili. AI kompanije će zbog ovoga morati da evoluiraju svoj poslovni model. Jezički modeli više neće smeti da budu „crne kutije“ koje kriju izvore, već transparentni sistemi koji poštuju autore.

Ličnost godine

– Ako bih morao da izdvojim jednu ličnost godine to bi bio Sam Altman, preduzetnik i direktor kompanije OpenAI. On je u 2025. postao oličenje mahnitog razvoja veštačke inteligencije i njenog potpunog ulaska u mainstream. Kroz stalno prisustvo u medijima, dramu oko OpenAI-ja i rapidno lansiranje novih modela, Altman je obezbedio da AI ne silazi iz javnog i poslovnog narativa, ne kao futuristička tema, već kao nešto što direktno utiče na način na koji ljudi žive i rade.

Međutim, jednako važna je i ‘skrivena’ ličnost godine – globalna zajednica ljudi koja razvija otvorene jezičke modele. Bez njih bi budućnost veštačke inteligencije bila potpuno centralizovana i zatvorena. Po mom viđenju, AI budućnost nije jedan servis u oblaku, već mnoštvo ličnih i poslovnih modela koje pojedinci i kompanije kontrolišu sami, a otvoreni jezički modeli su ključni preduslov za takav razvoj. Ako je Sam Altman korporativno lice AI revolucije, onda su zajednice koje razvijaju otvorene modele njen nervni system, manje vidljiv, ali nezamenjiv.

Najbolji poslovni potez godine

– Najboljim poslovnim potezom godine smatram lansiranje kineskog DeepSeek modela, tehnologije koja je po performansama rame uz rame sa GPT-4, ali je 30 puta jeftinija i efikasno radi na značajno slabijem hardveru. DeepSeek je time uradio nešto ključno za čitav sektor – srušio je mit da vrhunski AI zahteva neograničene budžete i najskuplje NVIDIA čipove. I sve to uz praktično najliberalniju filozofiju otvorenog koda (u poređenju sa svim poznatijim konkurentima poput modela GPT, xAI ili Llama). Time je doveden u pitanje dominantni model veštačke inteligencije kao servisa, zasnovan na centralizovanim platformama kao što su ChatGPT ili Gemini.

DeepSeek je otvorio prostor za scenario u kojem pojedinci i mali biznisi imaju sopstvene, lokalne ili privatne LLM-ove koje u potpunosti kontrolišu, bez curenja podataka i zavisnosti od velikih provajdera. Takođe je značajno narušio monopol zapadnih zemalja na AI tehnologiju i ponudio alternativu, koja u geopolitičkom smislu može biti privlačna velikom broju manjih država. Dodatno, ovaj pristup doprinosi dugoročnoj održivosti veštačke inteligencije. Pokazuje da enormni operativni troškovi popularnih AI servisa nisu nužni i da, čak i ako dođe do pucanja AI balona, sektor ima put ka racionalnijem i održivijem poslovnom modelu.

Godina za nama je pokazala da je AI neizbežan, a DeepSeek je demonstrirao da on može biti i (relativno) lako dostupan, lokalan i ekonomski pristupačan.

Promašaj godine

– Najvećim poslovnim promašajem 2025. smatram nastavak primene logike ‘idi brzo i lomi stvari’ u AI industriji, iako je jasno da je veštačka inteligencija odavno izašla iz rane eksperimentalne faze. Netransparentnost u treniranju modela i ignorisanje autorskih prava doveli su do toga da veliki AI igrači sklapaju direktne ugovore sa najvećim medijskim kućama (News Corp, Associated Press i Axel Springer, ali i sa platformama poput Reddita). Mislim da ovakav pristup kratkoročno krpi rupe u funkcionisanju i reputaciji velikih AI kompanija, ali ne nudi dugoročno održiv model.

Takav pristup je poguban za veliki broj manjih i individualnih kreatora sadržaja, koji ostaju bez ikakve vidljivosti, kontrole ili kompenzacije. Posebno zabrinjava to što se tokom 2025. nije dovoljno investiralo u razvoj i primenu tehnologija koje bi omogućile transparentno praćenje korišćenja podataka i fer nagrađivanje autora, iako tehnička rešenja za to već postoje.

Ako se ovaj trend nastavi, rizik nije samo pravni ili reputacioni, već i to da se kreativni ekosistem dugoročno osiromaši u korist malog broja centralizovanih aktera. To nas potencijalno vodi u nove monopole i kartele, kao da nismo naučili lekciju sa Google i Facebook iskustvima.

Očekivanja u 2026. godini

– Očekujem dalji proces sazrevanja AI tržišta i postepeno napuštanje pristupa koji je dominirao prethodnih godina. Posebno očekujem masovniju integraciju drugih tehnologija, poput blokčejna, kako bi se problemi atribucije sadržaja i kompenzacije autora počeli rešavati sistemski, sa ciljem da do kraja decenije dobijemo održive modele koji funkcionišu na velikoj skali.

Pozitivno je što se ovaj prostor više ne razvija pod diktatom jedne dominantne kompanije, već kroz veći broj različitih aktera i pristupa. To otvara prostor za inovacije i smanjuje rizik potpune centralizacije. Takođe će pitanje regulacije, koje predvodi Evropska Unija, biti u fokusu. Mislim da je tržište spremno za ozbiljnu regulaciju i da će se to u manjoj ili većoj meri dešavati tokom 2026. godine.

U poslovnom kontekstu, 2026. i naredne godine doneće realnije i dublje korišćenje AI sistema. Iako se danas često navodi da veliki broj kompanija (čak tri četvrtine se pojavljuje kao podatak) već koriste AI, verujem da je značajan deo toga rezultat principa ‘fake it until you make it’. Pravi pomak neće doći kroz plaćanje novih, skupih centralizovanih servisa, već kroz obuku postojećih zaposlenih i identifikaciju konkretnih zadataka gde AI zaista donosi vrednost. To će neminovno dovesti do rasta efikasnosti, ali i do smanjenja potrebe za određenim profilima poslova, što znači da će 2026. biti godina u kojoj AI prestaje da bude tehnološka tema i postaje ozbiljno pitanje upravljanja ljudskim resursima i organizacionih promena. To će staviti pritisak na mnoge biznise (uključujući i one u Srbiji) da svoje ljude obrazuju u AI domenu, ali i da počnu da koriste AI proizvode koji im realno pomažu da ostvare poslovne ciljeve.