Digitalne usluge, zelena agenda i obrazovanje su sledeće oblasti saradnje

Švajcarska se često opisuje kao jedna od najkonkurentnijih i najstabilnijih ekonomija na svetu, sa reputacijom zasnovanom na preciznosti, inovacijama i dugoročnoj viziji. Istovremeno, Srbija se pozicionira kao atraktivna investiciona destinacija na Zapadnom Balkanu, posebno u sektorima kao što su IT, proizvodnja i obnovljivi izvori energije. Ekonomski odnosi Srbije sa Švajcarskom, koja već spada među najveće strane investitore u našoj zemlji, poslednjih godina dobijaju novi zamah.

Ambasadorka Švajcarske u Srbiji An Lugon-Mulen u razgovoru za Biznis.rs otkriva kako bilateralna trgovina i investicije mogu dodatno da rastu, koje pouke Srbija može da izvuče iz švajcarskog modela stabilnosti i inovacija, kao i na koji način globalna kretanja – od carina do izazova u lancima snabdevanja – mogu oblikovati budućnost saradnje naše dve zemlje.

Kako biste opisali današnje ekonomske veze između Švajcarske i Srbije? Gde vidite najveći prostor za rast u narednim godinama?

– Švajcarska i Srbija već imaju veoma snažne ekonomske veze zasnovane na poverenju, obostranom interesu i dugoročnoj posvećenosti. Švajcarska je jedan od najvećih investitora u Srbiji. Direktne švajcarske investicije iznosile su 2,5 milijardi evra u periodu od 2010. do 2024. godine, što nas svrstava na peto mesto među zemljama sa najvećim neto stranim ulaganjima.

Trenutno u Srbiji posluje oko 600 švajcarskih kompanija koje zapošljavaju oko 20.000 ljudi u različitim sektorima. Te kompanije ne samo da zapošljavaju, već i prenose znanje, poslovnu kulturu i nove ideje. Tokom poslednjih godina trgovinska razmena između dve zemlje stalno raste, a sve veći broj švajcarskih firmi prepoznaje Srbiju kao dobro mesto za poslovanje.

Ipak, ukupni potencijal je znatno veći od onoga što je do sada realizovano. Srbija raspolaže pametnim i obrazovanim ljudima, razvijajućom infrastrukturom i dobrom geografskom pozicijom na raskrsnici Evrope. To su razlozi da postane još privlačniji partner. Postoji prostor za dodatnu saradnju u oblastima visokovredne proizvodnje, digitalne ekonomije, kao i u projektima koji doprinose zaštiti životne sredine i korišćenju čiste energije.

Ekonomske veze između Srbije i Švajcarske nastaviće da jačaju ukoliko Srbija nastavi sa jačanjem vladavine prava i obezbeđivanjem stabilnog poslovnog okruženja. U budućnosti najveći potencijal vidim u transferu tehnologija, rešenjima u oblasti obnovljivih izvora energije i naprednim uslugama.

Švajcarska je već jedan od najvećih investitora u Srbiji. Šta čini naše tržište privlačnim za švajcarske kompanije, a šta bi moglo dodatno da unapredi poslovnu klimu?

– Zaista, Švajcarska se 2024. godine našla na petom mestu među stranim direktnim investitorima u Srbiji. Postoji više razloga zašto su švajcarski ulagači zainteresovani za Srbiju. Prvi je geografska pozicija. Srbija se nalazi u središtu jugoistočne Evrope i omogućava laku dostupnost tržištima EU, Zapadnog Balkana i šire. Drugi razlog je radna snaga. Srpski profesionalci, posebno u oblastima nauke i tehnologije, visoko su kvalifikovani, fleksibilni i motivisani. Veliki broj mladih ljudi govori strane jezike, što dodatno olakšava saradnju sa stranim kompanijama. Treći faktor je kulturna povezanost. Švajcarski i srpski privrednici dele osobine poput otpornosti, kreativnosti i spremnosti na prilagođavanje. To olakšava izgradnju poverenja i dugoročnih partnerstava.

Investitorima je, međutim, najvažnija predvidivost. Ključni su efikasne institucije i transparentan pravni sistem. Srbija je ostvarila značajan napredak, ali dalja unapređenja vladavine prava, borba protiv korupcije i pojednostavljivanje administrativnih procedura dodatno bi poboljšali poslovno okruženje. Takođe, napredak u oblasti infrastrukture, prelazak na obnovljive izvore energije i usklađivanje sa ekološkim standardima dodatno bi privukli investicije. Podrška inovacionim ekosistemima – od tehnoloških parkova do startapova – pokazala bi investitorima da Srbija nije samo mesto proizvodnje, već i razvoja novih ideja. U tom kontekstu, Švajcarska već više od 10 godina podržava naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Nišu i Čačku, kao i srpske startapove kroz male grantove i tehničku pomoć.

Koje industrije, pored tradicionalnih sektora, vidite kao sledeće velike pokretače trgovine između naših zemalja?

– Rastući IT i softverski sektor u Srbiji, podržan kvalifikovanom radnom snagom i povoljnim troškovima, već privlači švajcarske kompanije. Srpski IT stručnjaci stekli su globalno priznanje za kreativnost i tehničke veštine. Švajcarska, s druge strane, raspolaže razvijenim ekosistemom kompanija u oblastima kao što su sajber bezbednost, veštačka inteligencija, napredna digitalna rešenja, biotehnologija i fintech. U poslednjim godinama i Švajcarska je postala značajna destinacija za srpske kompanije, naročito u ICT sektoru. Velika srpska dijaspora igra sve važniju ulogu u toj saradnji. Na primer, saradnja srpskih softverskih inženjera sa švajcarskim bankama i tehnološkim firmama može doneti impresivne rezultate.

Još jedno područje sa velikim potencijalom je zelena inovacija. Švajcarska ima bogato iskustvo u obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i upravljanju otpadom. Srpski sektor obnovljivih izvora – uključujući solar, vetroparkove i hidroenergiju – beleži rast i nudi odlične mogućnosti za primenu švajcarskog znanja u oblasti energetske efikasnosti, pametnih mreža i zelene infrastrukture, posebno u kontekstu energetske tranzicije Srbije. Dodatne mogućnosti postoje i u održivoj poljoprivredi, upravljanju vodama i reciklaži.

Zdravstvo i biološke nauke takođe predstavljaju važan prostor saradnje. Srbija razvija zdravstvenu tehnologiju i istraživački potencijal, dok je Švajcarska dom najvećih svetskih farmaceutskih i biotehnoloških kompanija. Zajedničke inicijative u biotehnologiji, farmaciji i digitalnom zdravstvu mogu doneti obostranu korist.

Švajcarska se često doživljava kao sinonim za stabilnost i inovacije. Da li vidite prostor za više saradnje u oblastima poput startapova, fintecha ili zajedničkih istraživačkih projekata?

– Apsolutno. Švajcarska je globalni lider u inovacijama sa istraživačkim centrima u Cirihu, Lozani, Bazelu i drugim gradovima. Više od decenije zauzima prvo mesto na Svetskom indeksu inovacija i EU rang listama.

Što se tiče startapova, u Srbiji postoji generacija mladih preduzetnika sa snažnim idejama i tehnološkim znanjem, ali im je potreban bolji pristup kapitalu i mentorstvu. Švajcarska može ponuditi oboje. Kada je reč o fintechu, komplementarnost je očigledna – Švajcarska raspolaže vekovnim iskustvom u finansijskim uslugama, dok Srbija ima izuzetnu IT ekspertizu. Zajedno, dve zemlje mogu razviti rešenja u oblasti digitalnih plaćanja, blokčejna i sajber bezbednosti.

Zajednički istraživački projekti predstavljaju još jedno značajno polje saradnje. Švajcarska već podržava srpske istraživače kroz bilateralne programe, akademske razmene i saradnju univerziteta. U oblastima zelene agende, medicine i održivih tehnologija postoji veliki prostor za zajednički rad. U tom smislu, infrastruktura i strateški programi ETH pružaju odlične mogućnosti za izgradnju dugoročnog poverenja i kapaciteta kroz institucionalna partnerstva i obrazovne programe.

Dualno obrazovanje je, uz snažnu podršku Švajcarske, zaživelo u Srbiji. Koliko je do sada bilo uspešno i vidite li mogućnosti za njegovo širenje?

– Uvođenje dualnog obrazovanja u Srbiji jedan je od najvidljivijih primera naše bilateralne saradnje. Švajcarski model, u kome mladi ljudi kombinuju teorijska znanja u školi sa praktičnim učenjem u kompanijama, predstavlja osnov našeg ekonomskog uspeha. To iskustvo podelili smo sa Srbijom jer verujemo da upravo ovakav pristup uspešno povezuje obrazovanje i tržište rada.

Rezultati su do sada vrlo ohrabrujući. Na hiljade učenika u Srbiji upisalo je programe dualnog obrazovanja, a određene kompanije već zapošljavaju mlade profesionalce obučene na ovaj način. Poslodavci potvrđuju da ovi mladi dolaze na radno mesto bolje pripremljeni, motivisaniji i sa praktičnim veštinama koje mogu odmah da primene. To značajno doprinosi smanjenju nezaposlenosti mladih i formiranju kvalifikovane radne snage.

Nema razloga da dualno obrazovanje ostane ograničeno na sektore poput mašinstva ili turizma. Ono se može proširiti i na oblasti poput IT-a, zdravstva i logistike. Širenjem, dualno obrazovanje postaće jedno od ključnih oruđa za dugoročni ekonomski rast Srbije.

Trgovinska politika je ponovo u centru pažnje, posebno sa uvođenjem američkih carina od strane Donalda Trampa. Kako takve promene mogu uticati na Švajcarsku i Evropu – posredno i na Srbiju?

– Švajcarska je mala ekonomija koja u velikoj meri zavisi od izvoza, pa oseti svaki poremećaj u globalnim trgovinskim pravilima. Kada velike zemlje uvode tarife ili druge protekcionističke mere, rastu cene, narušavaju se lanci snabdevanja i opada prodaja. Srbija je takođe pogođena, kao i Evropa u celini.

Ishod može biti i pozitivan i negativan za Srbiju. S jedne strane, globalna neizvesnost može smanjiti potražnju i ulaganja. S druge strane, kompanije nastoje da diverzifikuju lance snabdevanja, a Srbija može da se pozicionira kao stabilan i konkurentan partner u Evropi. Zbog toga Švajcarska i Srbija dele zajednički interes u očuvanju otvorene i predvidive trgovinske politike, uz jačanje otpornosti kroz regionalnu saradnju i inovacije.

Kada biste morali da izdvojite tri oblasti u kojima će ekonomska saradnja Švajcarske i Srbije najviše napredovati u narednih pet godina, koje bi to bile?

– Digitalne usluge, zelena agenda i obrazovanje tri su oblasti u kojima vidim najveći potencijal za buduću saradnju. Srbija već ima živu IT scenu sa mnogo mladih, talentovanih ljudi i inovativnih ideja. Ta energija odlično se uklapa sa švajcarskim iskustvom u oblastima poput fintecha, sajber bezbednosti i veštačke inteligencije. Kada se ove snage udruže, mogu nastati rešenja koja su konkurentna na evropskom i globalnom nivou.

Zelena agenda je još jedan ključni prioritet, i verujem da je to tema koja je važna za obe zemlje. Srbija već napreduje u oblastima obnovljive energije, održive poljoprivrede i cirkularne ekonomije, dok Švajcarska može doprineti svojim dugogodišnjim iskustvom u zaštiti prirode, upravljanju otpadom i efikasnom korišćenju energije. Udruživanjem ovih napora ne jačamo samo naše ekonomije, već doprinosimo i evropskim klimatskim ciljevima.

Dalje širenje dualnog obrazovanja, jačanje partnerstava između univerziteta i privrede i podsticanje zajedničkih istraživanja pomoći će mladim ljudima da se pripreme za prilike koje donose digitalna i zelena ekonomija. Za mene je najbolji način da se gradi otpornost i dugoročni uspeh – ulaganje u ljude.

Uveren sam da će sledeća faza saradnje između Švajcarske i Srbije biti oblikovana upravo kroz ove tri oblasti: digitalne inovacije, Zelenu agendu i obrazovanje. Na duži rok, sve tri će doneti koristi našim zemljama.

Autor: Žikica Milošević

Tekst je objavljen u septembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs