Drago mi je što raste broj žena preduzetnica

Dr Jasmina Knežević je jedna od prvih žena preduzetnica u Srbiji. Osnivač je Bel Medica, prve privatne bolnice u našoj zemlji, koja je postala sinonim za privatnu medicinsku praksu. Član je brojnih poslovnih udruženja i redovan učesnik na stručnim i biznis konferencijama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada za najuspešnijeg menadžera i najuspešniju poslovnu ženu u Srbiji.

Jasmina Knežević će u četvrtak održati predavanje na dodeli priznanja najuspešnijim ženama preduzetnicama – “Žene u biznisu” koju organizuje Biznis.rs.

“Daleke 1995. godine ušla sam u neizvesne preduzetničke vode. Bilo je to teško i neizvesno vreme za zemlju, a samim tim i za svakog pojedinca. Svi smo tragali za boljim životnim opcijama od državnog posla, koji je tada zbog sankcija i rata bio u velikoj krizi. Ja sam u tome prepoznala šansu, jer je potreba za kvalitetnom i brzom lekarskom uslugom bila ogromna”, priseća se dr Jasmina Knežević svojih početaka u preduzetništvu u razgovoru za Biznis.rs.

“Čini mi se da se žene generalno, a posebno u kriznom periodu, više aktiviraju i budu proaktivnije, pa je i tada dosta žena preuzelo inicijativu i počelo da pokreće svoje biznise. Istina, mi smo tada bili pioniri, puni entuzijazma, ali bez velike podrške i mogućnosti da od nekoga nesto naučimo, posebno u privatnom zdravstvu koje je tih godina bilo u začetku jer je do 1989. godine bilo potpuno zabranjeno. Kada pogledamo sadašnju situaciju vidimo da je udeo žena preduzetnika u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća 31 odsto i da je to povećanje u odnosu na samo pre 10 godina od šest procentnih poena. Posebno mi je drago da se značajno povećao broj žena u Srbiji koje pokreću svoje biznise ne iz nužde, već iz izazova, kao i što je sve veći broj onih koje su pokrenule firme zasnovane na znanju i novim tehnologijama.”

Koliko i na koji način sadašnje ekonomske okolnosti u svetu utiču na poslovanje privatnih zdravstvenih ustanova, kod nas i globalno? Rastu troškovi poslovanja, ali i svakodnevni troškovi vaših korisnika, odnosno slabi njihova kupovna moć.

“Već je pandemija korone radikalno promenila odnos građanstva prema svom zdravlju i zdravstvenom sistemu. Ljudi su počeli više da cene i brinu o svom zdravlju, počeli su više da čitaju i prate nove informacije i podigli su svoja očekivanja od lekara i zdravstvenog sistema. Shvatili su važnost zdravlja i postali su spremniji da plate za dobru i kvalitetnu zdravstvenu uslugu, tako da i pored ogromne neizvesnosti koja postoji zbog rata u Ukrajini, ekonomske krize i inflacije, privatno zdravstvo i dalje ima veliki rast. Otvoreno je mnogo novih privatnih ustanova, a i postojeće šire svoje kapacitete. Sada su pacijenti postali mnogo proaktivniji i zahtevniji u traženju dobre usluge i spremni su da idu i van svoje zemlje da bi došli do rešenja svojih zdravstvenih problema. Sa druge strane, globalni manjak zdravstvenih radnika pokrenuo je i uspešne doktore da putuju i idu u susret svojim pacijentima. Privatni zdravstveni sektor Srbije sada zapošljava oko 17.000 ljudi, od čega je više od 4.000 stalno zaposlenih lekara, što je 10 procenata ukupnog broja lekara u Srbiji.”

U poslednje tri godine zdravstvo je pretrpelo velike promene na svetskom nivou, najpre pod uticajem pandemije, dok je istovremeno u vašoj kompaniji došlo do velikih promena posle integracije Bel Medica i Acibadema. Kako je izgledala akvizicija Bel Medica od strane Acibadema? Koliko je trajao ceo proces i gde su bili najveći izazovi?

“Ja obično kažem da vas svi u današnje vreme uče i stimulišu da otvorite firmu, a nikog nema da pomogne i da vam kaže šta da radite sa firmom koju ste razvili, koja je porasla i koju više ne možete sami da vodite, a uz to nemate ni u bližoj ni u široj porodici adekvatnog naslednika koji bi mogao da nastavi da vodi kompaniju. Ja sam imala za sve ove godine mnogo investicionih fondova koji su se interesovali za nas, ali samo tri strateška partnera. Moja želja je bila da predam kompaniju nekome ko će biti u stanju da nastavi da razvija naš sistem i da u Srbiju donese nova znanja, tehnologiju i kapital, ko će podići naš privatni medicinski sektor na mnogo viši nivo od postojećeg. Pregovori sa Acibademom su trajali više godina, ali nadam se da će se to isplatiti i da će od ovoga imati koristi i pacijenti i doktori i celo naše društvo.”

Možete li sada da sumirate koliko su intenzivne promene kod vas i kako se integracija u vreme korone odrazila na poslovanje?

“Uvek je integracija dva sistema teška i tu je potrebno mnogo strpljenja, tolerancije i vremena. Sigurno da je korona sve to još samo otežala i iskomplikovala. Za sada još uvek nije došlo do velikih promena u našem poslovanju, mi smo nastavili da rastemo organski, nešto malo sporije nego ranije, ali iskreno se nadam da će u bližoj budućnosti doći do većih investicija u prostor, opremu i kadrove.”

Isticali ste ranije da je najteže “za konkurenta” imati državno zdravstvo koje pruža “besplatnu” uslugu. Da li je sada, kada ste deo velikog sistema, ta situacija olakšana i promenjena?

“Mislim da je u vreme korone privatni sektor stekao veliko poverenje pacijenata, junački se borio i dao veliki doprinos. Pokazalo se koliko je važan i potreban. Svima nama je broj pacijenata jako porastao i evo nastavlja da raste i posle korone. Pacijenti su prihvatili da se za dobru i kvalitetnu uslugu isplati da plate i ne gube vreme u državnom sektoru, pa su – da bi lakše mogli da priušte skupe usluge kod privatnika – počeli u velikom broju da koriste privatna zdravstvena osiguranja, bilo kao pojedinci, bilo tako što im kompanije obezbeđuju dodatno osiguranje.”

Deluje da je pandemija korona virusa ubrzala tehnološki razvoj u mnogim oblastima. Kakva je situacija po tom pitanju u zdravstvu i medicini u Srbiji?

“Da, mnogo toga se promenilo u poslednje vreme, što zbog korone što zbog toga jer smo svi shvatili važnost digitalizacije, robotizacije i veštačke inteligencije. Na integrisanom elektronskom zdravstvenom kartonu se ubrzano radi i to će uskoro biti gotovo. Tada će pacijentu biti omogućeno da upravlja svojim podacima i da oni budu dostupni i njemu i njegovom doktoru, bez obzira gde se ranije lečio ili radio dijagnostiku i laboratoriju. Konsultacije na daljinu preko platformi već funkcionišu između doktora i pacijenata, kao i među samim doktorima. Sa predstojećim manjkom lekara to će biti od velike pomoći, a za nekog iz unutrašnjosti možda i jedini način da dođe do vrhunskih lekara. Veštačka inteligencija je već velika ispomoć lekarima u opisivanju radioloških snimaka, a u svetu i u operacijama.”

Kakvi su vam planovi za naredni period, a kakvi dugoročno?

“U ovom trenutku najvažniji plan za Acibadem Bel Medic je širenje i gradnja velike bolnice koja bi bila vrhunski regionalni centar. Ja lično aktivno učestvujem u pokušajima integracije državnog i privatnog zdravstva u jedinstven sistem, zatim u digitalizaciji, kao i mentorisanju i podršci nekoliko startupova iz oblasti zdravstva i obrazovanja. Jako volim inovativnost i nove tehnologije i biću najsrećnija ako sagradimo veliku, savremenu, visokotehnološku bolnicu. Ako uz sve to sačuvamo ljudskost i toplinu koja je krasila Bel Medic, biće mi stvarno puno srce.”