Hrvatskoj je u interesu da se ceo region priključi Evropskoj uniji

Trenutna situacija je zapravo nestandardna – Džekil & Hajdovska, ako hoćete. U Hrvatskoj je u prvoj polovini godine rast BDP-a bio iznad sedam odsto, u Srbiji oko četiri procenta, a svima je jasno da sledi izraženo usporavanje privredne aktivnosti. Za nekoliko godina, kada budemo čitali statistiku, videćemo koliki je bio privredni rast u proseku u 2022. ali i da je druga polovina godine bila potpuno drugačija od prve.

Visoka inflacija i nepodsticajno međunarodno okruženje glavni su izazovi građana, kao i privrede u ovom trenutku. Inflacija smanjuje raspoložive dohotke, a istovremeno se privrednici nalaze u situaciji gde ne uspevaju da prebace celi rast cena na potrošače. Da bi stvar bila još komplikovanija, potražnja usporava tako da, koliko god u uskom krugu delatnosti preduzeća beleže rekordnu dobit, u celoj ekonomiji firme će se zapravo suočavati sa manjim maržama i profitima.

Ovako ekonomsku situaciju u Hrvatskoj i regionu ocenjuje Goran Šaravanja, glavni ekonomista Hrvatske gospodarske komore. On u intervjuu za Biznis.rs govori o razlikama u odnosu na krizu iz 2008. godine, efektima i posledicama inflacije, očekivanjima privrednog rasta u narednom periodu i mogućoj recesiji. Sa gospodinom Šaravanjom razgovarali smo i o tome kako će uvođenje evra i ulazak Hrvatske u evrozonu uticati na ekonomske prilike, kao i o krizi energenata, kretanjima na tržištu rada i regionalnoj ekonomskoj saradnji.

– U odnosu na prethodnu krizu 2008. godine Hrvatska se nalazi u značajno boljem položaju. Otkad smo ušli u Evropsku uniju robni izvoz nam se udvostručio, zaduženost preduzeća i domaćinstava osetno je pala, hronični deficiti u tekućem računu platnog bilansa postali su održivi suficiti, udeo javnog duga u BDP-u pada, a za to vreme je otvoreno 200.000 novih radnih mesta, većinom u privatnom sektoru. Danas je hrvatska ekonomija integrisanija u evropsku ekonomiju, što je čini otpornijom na šokove.

Iako ne volim stavljati težište na EU sredstva, jer je razvoj privatnog sektora ključan za većinu gore pomenutih trendova, činjenica je da će Hrvatska do 2027. godine primiti gotovo 22 milijarde evra iz Brisela. U odnosu na Zapadni Balkan, to je deset puta više sredstava po glavi stanovnika. Uoči desete godišnjice ulaska Hrvatske u EU (2013.), statistika je neumoljiva i jasno pokazuje brojne benefite i prednosti ulaska u zajedničko tržište. Ovo posebno naglašavam jer je hrvatski proces ulaska u Uniju bio dugotrajan i složen, uz evroskepticizam koji je u nekim segmentima društva i danas prisutan, no Hrvatska je u celini definitivno više dobila nego izgubila i može biti dobar primer susedima u regionu koje taj proces tek očekuje. Takođe, ulaskom u evrozonu i šengenski prostor, Hrvatska za malo manje od tri meseca ulazi u institucionalno jezgro EU, čime će dodatno osnažiti svoj položaj, ali i otpornost na krize.

S druge strane, mislim da je region izloženiji nepovoljnim međunarodnim privrednim kretanjima u odnosu na Hrvatsku. Izvan EU jednostavno je teže. Pristup zajedničkom tržištu nije na istom nivou, da ne govorim o evropskim mehanizmima za ublažavanje posledica krize. Raduje me da makroekonomske neravnoteže u Srbiji nisu ni blizu izražene kao 2008. godine. U to vreme je dinar devalvirao sa 79 za jedan evro na 100 tokom četvrtog kvartala, što je bitno smanjilo kupovnu moć građana, podstaklo inflaciju i produbilo krizu. Rizik sličnog scenarija danas je manji, što se zapravo najbolje vidi po relativno umerenom dizanju kamatnih stopa Narodne banke Srbije u odnosu na, na primer, vama susednu Rumuniju.

Koliko je rastuća inflacija uticala na poslovanje u proteklom periodu i koliko procenjujete da bi mogao da bude međugodišnji rast cena na kraju 2022. godine (u Hrvatskoj i regionu)? Kada očekujete da bi moglo da dođe do stabilizacija cena i tržišta?

– Očekujem da će rast cena na malo u proseku u Hrvatskoj u 2022. godini biti između devet i deset odsto. Međugodišnja stopa inflacije krajem godine biće, međutim, dvocifrena. U regionu, po pravilu, očekujem nešto više stope inflacije jer su ponderi hrane i energije viši u odnosu na Hrvatsku.

Uveren sam da će u 2023. godini stope inflacije biti niže u odnosu na ovu godinu. S obzirom na to koliko su cene porasle, morale bi ponovo sledeće godine znatno rasti (sa bitno viših nivoa), da bismo ostvarili jednake stope inflacije. Pošto su valute onih zemalja u regionu koje ne koriste evro stabilne, uvezena inflacija nalik onoj u  Jugoslaviji tokom osamdesetih godina nije realna. Takođe, rekao bih da se uticaj potražnje na inflatorna kretanja pomalo potcenjuje dok, na primer, kao meksičku sapunicu pratimo visoke stope inflacije iz meseca u mesec. Kako očekujem osetno niže stope rasta u 2023. godini, mislim da će i uticaj slabije potražnje na inflaciju biti vidljiviji dogodine.

U velikim ekonomijama zapadne Evrope očekivanja ekonomista ukazuju da bi recesija mogla da se oseti krajem ove i početkom sledeće godine. Kakva je situacija po tom pitanju u Hrvatskoj?

– Otišao bih korak dalje i rekao da je rizik recesije izražen u celom svetu, ne samo u Evropi. Kina se suočava sa brojnim strukturnim izazovima, prvenstveno rekordnim nivoom zaduženosti i izrazito niskim udelom lične potrošnje u strukturi BDP-a. Ove godine smo svedoci rekordno visokih kineskih suficita robne razmene. Ja spadam među one ekonomiste koji smatraju da je to znak slabosti kineske ekonomije. Naime, uvoz raste po vrlo skromnim stopama jer je lična potrošnja slaba. Tu bih naglasio da su trenutna zaključavanja (lockdown) u Kini tek najnoviji šok. Decenijama lična potrošnja ima premali udeo u BDP-u za ekonomiju veličine jedne Kine. To je rezultat fokusa ekonomske politike na investicije i podsticanje izvoza. Naime, rast plata u Kini ne prati rast produktivnosti rada, već se većina novostvorene vrednosti akumulira kod vlasnika kapitala, pa je udeo lične potrošnje u ekonomiji niži nego što bi trebalo biti. Slabljenje juana znak je da je ekonomija izložena rizicima uprkos rekordnim trgovinskim suficitima.

Lično, očekujem japanski scenario sa kineskom ekonomijom – biće politički vrlo teško promeniti strukturu kineske ekonomije prema ličnoj potrošnji (kao što Japan proteklih 30 godina ima iste probleme). Ubuduće možemo očekivati znatno niže stope rasta u Kini i na to se treba navići.

U SAD i anglosaksonskom svetu uopšte, uticaj viših kamatnih stopa na tržišta nekretnina jedan je od ključnih faktora koji deluje na usporavanje ekonomije. Evropa je, zbog rata u Ukrajini i visokih cena energije, posebno izložena kada je reč o privrednom rastu. U tim uslovima mala, otvorena ekonomija poput hrvatske nema šta da očekuje osim usporavanja rasta. Povoljno za Hrvatsku je što je članica svih evroatlantskih institucija, a ulazi i u evrozonu. Godine 2008. bili smo izvan svih tih institucija, sa daleko ranjivijom ekonomijom. Nemoguće je izbeći posledice za sopstvenu ekonomiju kada je inostrano privredno okruženje nepovoljno, ali za razliku od 2008. bilo kakvo usporavanje ili recesija biće plića, a oporavak brži.

Koliko će ulazak Hrvatske u evrozonu i uvođenje evra uticati na ekonomske prilike? Kakve efekte bi moglo da izazove dalje zaoštravanje monetarne politike centralnih banaka?

– Uvođenje evra je čist plus za Hrvatsku, a tajming nije mogao biti bolji. Hrvatska od nove godine ima pristup svim mehanizmima Evropske centralne banke, bitno smanjuje valutnu izloženost ekonomije i može očekivati još niže premije za rizik, o čemu govori i dobijanje čistog investicijskog kreditnog rejtinga prvi put u našoj istoriji nakon objave o ulasku u evrozonu. To je najjasniji dokaz svih pozitivnih elemenata preuzimanja evra kao zvanične valute. U trenutku kada globalna ekonomija usporava, imati sve te prednosti je blagoslov. Takođe, Hrvatska je već sada visoko „evroizirana“ ekonomija, u evrima štedimo i zadužujemo se, a taj sentiment za evrom, odnosno njegovom prethodnicom nemačkom markom kao čvrstom i alternativnom valutom, potiče još iz šezdesetih godina prošlog veka kada su se u prostor bivše države počele slivati inostrane uplate naših „gastarbajtera“.  

Osvrnuo bih se i na česte najave raspada evrozone, što se može čuti od dela američkih kolega i analitičara. Taj događaj bi bio sigurna uvertira u duboku globalnu recesiju, i bila Hrvatska u evrozoni ili van nje suočila bi se, kao i ostatak Evrope i regiona, sa vrlo dubokom recesijom. Dakle, bolje je biti u evrozoni, imati pristup svim mehanizmima Evropske centralne banke. Isto tako, ulazak u evrozonu svrstava Hrvatsku u institucionalno jezgro evropskih integracija, što je vrlo važno za stvaranje pozitivnog sentimenta investitora za jednu malu i otvorenu ekonomiju poput hrvatske.

Koliko će, zbog skupljih kredita, biti ugrožene nove investicije?

– U kontekstu očekivanog usporavanja ekonomske aktivnosti u svetu, pitanje potražnje važnije je od cene kredita. Naime, u tim uslovima preduzetnici, banke i finansijska tržišta opreznije će ocenjivati isplativost svih investicionih projekata, što samo po sebi smanjuje potencijalnu investicijsku aktivnost. Dizanje kamatnih stopa samo će dodatno podstaći usporavanje tražnje za kreditima.

A koliko će kriza energenata u najavi uticati na ekonomska kretanja tokom predstojeće zime?

– Bez energenata nema moderne ekonomije. Evidentno je da će nedostatak uobičajenog snabdevanja negativno uticati na ekonomska kretanja u Evropi ove zime. Za građane, povećane cene energenata smanjuju raspoložive dohotke, dok za preduzeća veći ulazni troškovi negativno utiču na profitabilnost u sektorima gde nije moguće celi trošak prebaciti na krajnje kupce.

Većina zemalja regiona ima sve očigledniji problem sa radnom snagom. Kako očekujete da će se kretati tržište rada u narednom periodu?

– Dok su ljudi iz Jugoslavije emigrirali jer nije bilo dovoljno radnih mesta, danas se svi suočavamo sa nedostatkom radne snage u bilo kojoj od zemalja regiona. Radi se o kombinaciji faktora, od urbanizacije koja strukturno smanjuje potrebu za velikim brojem dece u porodicama, negativnim demografskim trendovima zbog dugogodišnjih emigracija na Zapad, pa do neosporivog razvoja nacionalnih ekonomija u regionu što je dovelo do stvaranja novih radnih mesta.

Mi smo se suštinski priklonili zapadnim zemljama po pitanju nedostatka radne snage – tamo je to goruće pitanje već 50 godina, zbog čega su, u krajnjoj liniji, motivisali istočnoevropsku radnu snagu na preseljenje. Sada se velike zapadne zemlje poput Nemačke fokusiraju na azijske i ostale države za privlačenje radne snage. Ni u Hrvatskoj više nije retkost videti radnike iz Nepala, Indije ili sa Filipina. Borba za radnike ostaće karakteristika svih evropskih ekonomija još dugo vremena. Istovremeno, kako stari evropska populacija raste i pritisak na penzijski sistem generacijske solidarnosti, tako da pitanje radne snage nije samo pitanje održavanja rasta evropskih ekonomija, već i održivosti penzija budućih generacija evropskih penzionera.

Kako ocenjujete regionalnu saradnju kada je reč o privredi? Kako bi, u svetlu trenutnih ekonomskih i geopolitičkih okolnosti, mogli da izgledaju zajednički projekti, investicije, spoljnotrgovinska razmena u narednom periodu?

– Region je svedok jednog ekonomskog, pa i geopolitičkog eksperimenta, u smislu da se zvanični Beograd priklonio Rusiji i razvio solidne odnose sa Kinom, dok je ostatak regije uz Ukrajinu i jasnije teži ulasku u Evropsku uniju. Prednost svima u regionu je što imaju primere Slovenije i Hrvatske koje su pokazale šta sve treba uraditi da bi se pristupilo EU.

U kontekstu Ukrajinsko-ruskog rata, svet se geopolitički deli u različite blokove – Zapad na jednoj strani, Kina, Rusija i još nekoliko zemalja sa deficitom liberalne demokratije zapadnog tipa na drugoj. Biće zanimljivo videti hoće li se, odnosno do koje mere, odluke Beograda odraziti na ekonomske prilike. Zvanični Beograd se utoliko nalazi u delikatnoj poziciji jer ga trenutno suprotstavljeni blokovi pritiskaju prema jasnijem određenju i izboru strane. Iako dobar deo srpske javnosti i politike Rusiju tradicionalno percipira kao saveznika, pa i pokrovitelja, činjenica je da Srbija glavninu spoljnotrgovinske razmene, pa i ekonomske snage crpi upravo iz EU. 

Međutim, ne strahujem za regionalnu saradnju. Nema te ekonomske teorije robne razmene u kojoj geografska bliskost ne igra ključnu ulogu u određivanju volumena međusobne trgovine. To se vidi i empirijski u podacima. Logično je da će susedi imati dodatnih istorijskih, kulturoloških i drugih dodirnih tačaka koje zapravo podržavaju regionalnu saradnju. O tome govori i rast trgovinske razmene Hrvatske i Srbije koji se u proteklih desetak godina, dakle u vreme kada je Hrvatska već pristupila EU, udvostručio.

Hrvatskoj je u interesu da se ubrzaju integracijski procesi i da se celi region priključi Evropskoj uniji. Iako živimo u trenutku kada se čini da se podižu neke nove gvozdene zavese i obnavljaju stare blokovske podele, sloboda protoka ideja, ljudi i roba uvek je bolja opcija, što je istorija više puta pokazala. Naposletku, bez obzira na izazove i različite poglede, treba razvijati saradnju i ekonomsku razmenu što je u interesu svih država u regionu – zaključuje Goran Šaravanja, glavni ekonomista Hrvatske gospodarske komore, u razgovoru za Biznis.rs.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u oktobarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs