Imaćemo 100 miliona putnika godišnje do 2028.

Generalni direktor kompanije Wizz Air pre nekoliko meseci izjavio je da daje sebi dve godine da preokrene poslovanje ove niskotarifne avio-kompanije i povrati poverenje investitora. Jožef Varadi (Jozsef Varadi), koji je suosnivač Wizza 2003. godine, ima za cilj da učvrsti oporavak do sredine 2027. godine.

Krajem novembra Varadi je posetio Beograd, a Biznis.rs je imao priliku da razgovara sa prvim čovekom Wizz Aira o trenutnoj poziciji kompanije, razvoju tržišta Jugoistočne Evrope i planovima za naredni period, kao i o takozvanoj zelenoj tranziciji i borbi za kadrove.

Kako ocenjujete trenutnu poziciju Wizz Aira na tržištu jugoistočne Evrope, imajući u vidu rast konkurencije i promene u potražnji nakon pandemije?

– Pre svega, istakao bih da će Wizz Air u toku ove 2025. godine prevesti 72 miliona putnika. U poslednjoj pretpandemijskoj godini prevezli smo 42 miliona ljudi, što znači da smo porasli gotovo 80 odsto u odnosu na kapacitete pre Covida. Time smo praktično najbrže rastuća avio-kompanija u Evropi, po svim merilima.

U petak, 28. novembra, obeležili smo ulazak 250. aviona u našu flotu, što je važna prekretnica za kompaniju. Ako pogledate naše planove rasta, očekujemo oko 10 miliona putnika više svake godine u naredne tri godine. Dakle, do 2028. godine dostići ćemo 100 miliona putnika godišnje.

Drugim rečima, smatram da je Wizz Air jedan od strateških „pobednika“ posle Covid perioda, jer smo iz pandemije izašli kao znatno veća avio-kompanija, sa većom mrežom i većim tržišnim prisustvom. A kada pogledam region u kom poslujemo – nazovimo ga bivša Jugoslavija – nedavno smo objavili dosta važnih vesti: rastemo u Ljubljani, rastemo u Skoplju, otvaramo novu bazu u Podgorici početkom sledeće godine, ponovo otvaramo Tuzlu u Bosni i Hercegovini. Dakle, snažno jačamo prisustvo u bivšoj Jugoslaviji – ne koristim taj termin politički, već geografski.

Pored toga, snažno rastemo i u Albaniji. Uveren sam da je jugoistočna Evropa tržište od strateškog značaja za Wizz Air. Ulagali smo, ulažemo i nastavićemo sa investicijama. I što je najvažnije – naš brend postaje sve relevantniji na ovim tržištima.

Wizz Air je poznat po ultra-niskim troškovima. Koliko je taj model održiv u uslovima rasta cena goriva i regulatornih pritisaka zbog emisija CO₂? Kako vidite budućnost niskotarifnih letova?

– Postoje izazovi, ali postoje i prilike. Vidimo rast aerodromskih taksi, rast cena energije i rada. To stvara inflatorni pritisak. Mnoge avio-kompanije kompenzuju to povećanjem cena karata – mi ne! Mi te pritiske kompenzujemo efikasnošću.

Radimo dve ključne stvari: prvo, obnavljamo tehnologiju i flotu – već 73 odsto naše flote čine Airbus A321 neo avioni, koji imaju manju potrošnju goriva i niže operativne troškove od prethodnih modela. Drugo, povećavamo broj sedišta po avionu – prelazak sa Airbusa A320 (180 sedišta) na A321 (239 sedišta) smanjuje troškove po putniku i emisije po putniku po kilometru.

Ove mere nam omogućavaju da i dalje nudimo niske cene i ostanemo veoma konkurentni. Dugoročno, verujem da izgledamo mnogo bolje od većine drugih avio-kompanija.

Koliko je Wizz Airu važna baza u Beogradu? Planirate li širenje flote ili novih linija iz Srbije?

– Beograd je važna baza, ali nije najveća. Međutim, aerodrom je veoma skup, što ograničava naš rast. Ipak, potražnja postoji i mi je zadovoljavamo. Ali moramo uzeti u obzir troškove – u okolnim zemljama možemo poslovati uz znatno niže aerodromske takse.

Da li ste zadovoljni rezultatima u Beogradu, imajući u vidu visoke troškove aerodroma?

– Moramo biti zadovoljni – inače bismo se povukli.

Kako motivišete i zadržavate pilote i kabinsko osoblje u vreme kada ceo sektor pati od nedostatka kvalitetnih kadrova?

– Prvo, ja kao generalni direktor dolazim lično da razgovaram sa ljudima. Imamo kulturu direktnog dijaloga između menadžmenta i zaposlenih. Kabinsko osoblje i piloti mogu slobodno da iznesu stavove, predloge i probleme. To je vrlo retko u industriji. Idem u svaku bazu, a imamo ih ukupno 36.

Drugo, mi smo ogromna, rastuća kompanija. Imamo skoro 10.000 zaposlenih, a u narednih 7-8 godina imaćemo 20.000. To znači ogromne mogućnosti za karijerni napredak u svim segmentima, mobilnost između baza širom Evrope i razvoj u okviru tri aviokompanije u grupi – mađarske, malteške i britanske.

Zbog toga nemamo problema sa zadržavanjem pilota, čak ni u Beogradu gde druge kompanije teško nalaze kadar.

Koliko imate zaposlenih iz Srbije?

– Oko 150 do 200 ljudi. Imamo i nekoliko zaposlenih iz Srbije u kancelariji u Budimpešti – moj šef kabineta je iz Srbije.