Naš cilj je da kompanije budu spremne za pravila igre u EU

Status ovlašćenog privrednog subjekta (authorized economic operator – AEO) odobrava se kompanijama koje ispunjavaju uslove propisane zakonodavstvom i time potvrđuju da su pouzdani partneri. Koncept se zasniva na partnerskom odnosu između kompanija i carinskih administracija. U pitanju je dobrovoljna aktivnost, kada se po prijavi kompanije detaljno proverava ispunjenost kriterijuma sa ciljem da se utvrdi da li je kompanija od poverenja i da li se pridržava odgovarajućih pravila, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Danijela Gačević, v.d. direktora CEFTA Sekretarijata.

Ona ističe da AEO status omogućava lakši pristup carinskim pojednostavljenjima, smanjenje broja kontrola, ali i bolje planiranje logistike, samim tim i sniženje troškova trgovine.

– Osim ovih postoje i dodatni, takozvani indirektni benefiti, koji se pre svega odnose na to da se kompanija sticanjem ovog statusa smatra pouzdanim partnerom, što sigurno utiče pozitivno na njen ugled. Trenutno 51 kompanija u Srbiji i preko 160 kompanija u ostalim CEFTA stranama su nosioci statusa ovlašćenog privrednog subjekta.

Jedna od ključnih pogodnosti za nosioce AEO statusa za sigurnost i bezbednost je vezana za mogućnost priznavanja od strane drugih carinskih administracija. S tim u vezi, a u cilju olakšanja trgovine, na nivou CEFTA do sada je sproveden niz aktivnosti vezanih za promociju i primenu programa. Naime, od 2019. godine je u primeni okvir o međusobnom priznavanju AEO programa za sigurnost i bezbednost CEFTA strana, koji daje mogućnost da odobrenja izdata u jednoj CEFTA strani budu priznata od ostalih.

Da bi program bio priznat na nivou CEFTA-e neophodno je u postupku provere, odnosno validacije, utvrditi da je usklađen sa najboljom EU praksom. Trenutno je tehnički deo procesa validacije okončan za četiri strane, uključujući i Srbiju, a čeka se potvrda CEFTA Zajedničkog odbora, kao jedinog tela donosioca odluka u CEFTA-i. Mi očekujemo da jedan sastanak Zajedničkog odbora bude do kraja ove godine.

Inicijativama poput ove – priznavanje AEO statusa u svim zemljama članicama – CEFTA priprema kompanije za tržište Evropske unije. Koji su još koraci kojima upoznajete privrednike sa evropskim pravilima?

– Akcioni plan za uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta je dokument koji trenutno u najkraćem sublimira aktivnosti do kraja 2024. godine. Podsetiću vaše čitaoce da je jedan od njegovih ciljeva, pored regionalne integracije, i priprema za učešće na tržištu Evropske unije, te da sve predložene mere počivaju na usklađenosti sa praksom i zakonodavstvom Unije. Kad je u pitanju trgovina, govorimo između ostalog o konceptu priznavanja kao načinu da se smanje troškovi trgovine proizvodima i uslugama. Osim priznavanja statusa ovlašćenih privrednih subjekata posebno bih spomenula priznavanje rezultata testiranja poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, dozvola, kvalifikacija i licenci za obavljanje usluga, kao neke od ključnih aktivnosti koje bi trebalo da obezbede da dokument izdat u jednoj CEFTA strani važi na svih sedam tržišta.

Dodatno, radimo na unapređenju zaštite prava intelektualne svojine, statistike, ali i digitalizaciji procedura uz pomoć Sistema za elektronsku razmenu podataka (SEED+). Nije moguće govoriti o SEED-u, a ne pomenuti proširenje inicijative Zeleni koridorina EU. Unapređenje saradnje sa Grčkom, Italijom i Hrvatskom je jedan od najslikovitijih primjera kako uspešna saradnja na regionalnom nivou može služiti kao temelj za olakšani pristup tržištu EU. Verujemo da će se u najkraćem roku i ostale susedne EU članice priključiti inicijativi, kao i da će obuhvat mera biti značajno proširen.

Jedna od najvažnijih horizontalnih aktivnosti, koja se odnosi na sve sektore, vezana je za unapređenje pravila za rešavanje trgovinskih sporova između strana, čiji je cilj da učvrsti mehanizam kontrole sprovođenja dogovorenih obaveza.

Kako teku pregovori za uspostavljanje efikasnijeg mehanizma rešavanja trgovinskih sporova u okviru CEFTA sporazuma? Koje su glavne prepreke?

– Pregovori oko Dodatnog protokola 7, koji bi trebalo da uspostavi unapređene procedure za rešavanje problema u trgovini između strana, traju od oktobra 2020. godine. Ovaj intenzivan proces zahteva vreme kako bi se detaljno dogovorila pravila, procedure i rokovi. Kreiranje novih rešenja, koja bi kasnije trebalo da budu primenljiva i efikasna u praksi, uvek zahteva strpljenje, posebno jer je mehanizam rešavanja sporova jedan od nosećih stubova trgovine i osigurava stabilnost i predvidivost. Verujemo da bi tehnički deo pregovora mogao biti okončan do kraja ove godine, a nakon toga će biti potrebno da strane završe svoje interne procedure kako bi poćele sa primenom.

Čini se da je CEFTA u jednom trenutku bila malo zanemarena, pogotovo nakon lansiranja inicijative Otvoreni Balkan. Da li je reč o konkurentima na istom zadatku ili kompatibilnim inicijativama koje se dopunjavaju i dodatno olakšavaju poslovanje privrednicima?

– Ako analiziramo procese koji su u toku i posvećenost svih strana, ne možemo osporiti da CEFTA ima aktivnu ulogu u jačanju ekonomske regionalne saradnje. Daleko od toga da je zanemarena, CEFTA neprestano radi na olakšavanju trgovine, kako unutar regiona, tako i sa EU. Ovaj fokus na ekonomske koristi, kako za privredu tako i za potrošače, reflektuje se kroz značajan rast trgovine robom. Naime, vrednost trgovine robom porasla je na 8,88 milijardi evra tokom 2022. godine, u poređenju sa 4,2 milijarde evra u 2014. godini, predstavljajući značajan rast od 112 odsto. Takođe, podsetiću da je upravo naša inicijativa koju smo sproveli sa kolegama iz Transportne zajednice o Zelenim koridorima bila jedna od ključnih u naporima da se umanje ekonomski troškovi borbe protiv pandemije koronavirusa.

Danas je naš fokus na efikasnoj primeni Akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta i doslednoj realizaciji obaveza iz Berlinskog procesa. Ovi procesi zahtevaju uključenost svih strana i usaglašenost sa standardima i praksama EU. Ovaj pristup postaje posebno relevantan u svetlu nove inicijative Evropske komisije za Zapadni Balkan koja će dati šansu ekonomijama regiona da osete prednosti i značaj članstva u EU čak i pre nego što postanu punopravne članice. Da bi došle do toga, ekonomije moraju dokazati svoju spremnost da igraju kao jedan tim, gde svaki član daje svoj doprinos kako bi ostvarili zajednički cilj.

Bilo kakav dodatni oblik saradnje među CEFTA stranama, bilo u okviru Otvorenog Balkana, kroz bilateralne ili druge inicijative, može biti koristan ukoliko se poštuju pomenuti principi.

Na kojim još inicijativama CEFTA trenutno radi? Najavljena je, između ostalih, i izgradnja regionalnog tržišta e-trgovine.

– Elektronska trgovina je jedan od naših ključnih prioriteta. Pripremili smo paket CEFTA odluka, koje očekujemo da budu usvojene ove godine, a koje pojednostavljuju propise za internet prodaju na celom CEFTA tržištu, podižu nivo zaštite potrošača i transparentnost cena, smanjuju troškove dostave, te uklanjaju neopravdane prakse geoblokiranja za milione digitalnih potrošača. Ovaj paket novih pravila, koja važe na svih sedam tržišta, posebno će biti značajan za naša mala i srednja preduzeća koja se bave prodajom putem interneta, jer će dobiti pristup tržištu od 20 miliona potrošača. Na kraju, s obzirom na to da je CEFTA tržište e-trgovine u potpunosti usaglašeno sa EU, naša je nada da će ono postati odskočna daska za naše kompanije koje mogu da rastu i postanu evropski i svetski lideri.

Kako sam i pomenula, radimo i na digitalizaciji postupaka, kroz unapređenje i razvijanje CEFTA SEED+ sistema (sistemi za elektronsku razmenu podataka). Ovaj sistem omogućava efikasnu razmenu podataka i dokumenata u različitim sektorima kao što su carina, veterinarska i fitosanitarna kontrola, kontrola javnog zdravlja, nadzor nad tržištem i ostali. Cilj nam je pojednostaviti razmenu podataka i dokumenata, smanjujući administrativne prepreke i troškove.

Kako će budući ulazak u EU uticati na privrede članica CEFTA-e? I kakva je perspektiva sporazuma kada/ako sve zemlje budu postale punopravni članovi Evropske unije?

– Budući ulazak CEFTA strana u EU će imati značajan uticaj na njihove privrede, tako što će se pristupanjem EU tržištu otvoriti nove prilike za rast i razvoj, ali i povećati konkurencija. S tim u vezi, cilj naših aktivnosti je osigurati da kompanije budu spremne za pravila igre u EU i obezbediti da njihova polazna pozicija na evropskom tržištu bude što bolja. Punopravnim članstvom u EU strane CEFTA-e će biti u obavezi da primenjuju EU zajedničku trgovinsku politiku i EU sporazume o slobodnoj trgovini, a CEFTA to nije. To bi svakako bio veliki uspeh za sve nas, jer će značiti da je CEFTA, koja je trebalo da pripremi strane za ekonomsku integraciju sa EU, potpuno raelizovala svoju ulogu.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u septembarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs