Kako osnovati firmu u Slovačkoj, Mađarskoj i Poljskoj?

Iako se godina za nama, a verovatno i tekuća, mogu svrstati među teže, kada je reč o poslovanju i započinjanju sopstvenog biznisa, ima i onih koji od svojih planova ne odustaju. Ako želite da svoj posao širite ili da osnujete firmu u nekoj od zemalja članica EU, savet je da se, pre svega. dobro raspitate i nađete nekoga ko će vam pomoći u celom procesu.

„Često primamo upite za otvaranje firme u Slovačkoj. Naše iskustvo u Srbiji je da ljudi umeju da odustanu kada čuju cenu usluga. Ukoliko imate advokata ili računovodstvenu kuću koja će za vas uraditi proces osnivanja, onda možemo da kažemo da nigde nije teško. Trenutno su procesi osnivanja svuda malo usporeni zbog pandemije, ali ukoliko stručno lice radi za vas vi, tu nemate puno posla sem da potpišete kad treba“, objašnjavaju za Biznis.rs iz računovodstvene kuće „Unija Bg“.

Slovački ili strani investitori koji ulaze na slovačko tržište mogu birati između nekoliko oblika preduzeća. Ne postoje ograničenja za strane investitore kada je u pitanju osnivanje firme. Strano fizičko ili pravno lice može osnovati bilo koji oblik preduzeća bilo zajedno sa drugim stranim ili slovačkim licima ili samostalno kao jedini akcionar. U tom pogledu, strana fizička i pravna lica uživaju ista prava i snose iste odgovornosti kao i Slovaci i ne mogu biti diskriminisana.

„Društvo sa ograničenom odgovornošću je najčešći oblik poslovanja u Slovačkoj. Kompanija postoji nezavisno od svojih članova, a može je osnovati jedno lice, fizičko ili pravno, ili dve ili više osoba, maksimalno 50. Potreban je minimalni registrovani kapital od 5.000 evra. Minimalni ulog svakog akcionara iznosi 750 evra. Društvo sa ograničenom odgovornošću odgovorno je za kršenje svojih obaveza svom imovinom, dok akcionari garantuju za kršenje obaveza društva sa ograničenom odgovornošću samo do njihovih posvećenih, ali neplaćenih uloga u registrovani kapital upisan u Privredni registar“, kažu iz računovodstvene kuće „Unija Bg“

Postupak registracije se sastoji iz sledećih faza:

1.Osnivanje kompanije potpisivanjem:

• Memoranduma o udruživanju/osnivački akt

• Drugih potrebnih dokumenata kao što je primerak potpisa lica koja će činiti statutarno telo izjava administratora u vezi sa uplatom doprinosa

• Odobrenje za prostorije registrovanog sedišta u Slovačkoj Republici

• Izjava da osnivači nemaju dugovanja po osnovu poreza ili carinskih dažbina ili u vezi sa uplatama socijalnog osiguranja, u suprotnom saglasnost nadležnog organa za osnivanje kompanije; ova dužnost se, međutim, ne odnosi na strane državljane / kompanije

2. Sticanje potrebnih trgovinskih dozvola

3. Upis u privredni registar nadležnog okružnog suda. Treba imati na umu da od 1. novembra 2018. godine krajnji stvarni vlasnici kompanije koja će biti registrovana moraju biti navedeni u prijavi za registraciju preduzeća u privrednom registru kao novi vid borbe protiv pranja novca.

Važno je naglasiti da društvo sa ograničenom odgovornošću stiče status pravnog lica registracijom u Privredni registar.

Zahtevi za strane investitore

Građani EU ili EEA (osim slovačkih državljana) koji će formirati statutarno telo moraju da dokažu svoj integritet pribavljanjem i podnošenjem krivične evidencije iz države državljanstva ili prebivališta (ako borave duže od 6 meseci u drugoj državi). Građani koji nisu članice EU ili koji nisu članice EGP, da bi postali članovi statutarnog tela, moraju imati prebivalište u Slovačkoj. Prema slovačkom zakonu, kompanija se mora registrovati sa sedištem na teritoriji Slovačke. Dokument kojim se dokazuje sedište (potvrda sa sedištem u prostorijama) je obavezni dodatak prijavi za registraciju.

Društvo sa ograničenom odgovornošću može osnovati jedini akcionar ili više akcionara, u oba slučaja nezavisno od toga da li je pravno ili fizičko lice. U pogledu jednog akcionara postoje sledeća ograničenja:

• Društvo sa ograničenom odgovornošću u vlasništvu jedinog akcionara ne sme biti jedini akcionar u drugom društvu sa ograničenom odgovornošću

• Fizičko lice ne sme biti jedini akcionar u više od tri društva sa ograničenom odgovornošću

Investicioni podsticaji

Podsticaji za investiranje ozbiljan su argument u korist Slovačke. Kao zemlja članica EU, Slovačka mora osigurati poštovanje pravila EU. Generalno, podsticaji za ulaganje (ili državna pomoć) povezani su sa regionom u kome se investira i Evropska komisija je utvrdila koji regioni imaju pravo na pomoć i iznos pomoći koji svaki od tih regiona može dobiti. Veza sa određenim regionom je jedna od osnovnih karakteristika podsticaja i njihovo pružanje služiće kao podrška ne samo stranim, već i slovačkim investicijama.

Generalno, postoje četiri kategorije projekata koje mogu podržati investicioni podsticaji:

• Industrijska proizvodnja

• Tehnološki centri

• Zajednički servisni centri

• Turizam

Svaka kategorija ima posebno definisane uslove koji će biti ispunjeni da bi se podneli zahtevi za podsticaje za ulaganje.

Podsticaji se generalno pružaju u obliku subvencija za sticanje materijalnih i nematerijalnih dobara, olakšica poreza na dohodak, doprinosa za novootvorena radna mesta, kao i za prenos nepokretnosti ili zamena nepokretnosti.

Otvaranje firme u Mađarskoj

Mađarski građanski zakonik određuje četiri različita korporativna oblika koji mogu poslužiti investitorima kao osnova za obavljanje poslovne aktivnosti u Mađarskoj. Pored ta četiri, postoje još dva oblika pomoću kojih investitori mogu otvoriti svoje poslovnice u ovoj zemlji.

Sledeće oblike mogu uspostaviti i njima upravljati strani vlasnici:

• Društvo sa ograničenom odgovornošću

• Kompanija ograničena akcijama koja može biti osnovana privatno ili u javnom vlasništvu

• Ograničeno partnerstvo

• Generalno partnerstvo

• Filijala, predstavništvo

„Po pravilu, kompanije mogu slobodno obavljati delatnost, međutim, za određene aktivnosti potrebna je dozvola nadležnog organa. Kompanije mogu osnivati fizička ili pravna lica, Mađari i strani državljani. Osnivači preduzeća prvo moraju da potpišu konstitutivni dokument kompanije, nakon čega advokat (član mađarske advokatske komore) mora da potpiše i preda ga nadležnom registracionom sudu sa ostalim dokumentima neophodnim za osnivanje kompanije“, navode iz Unija Bg.

Spisak osnovnih dokumenata zavisi od oblika kompanije, ali strano lice ili pravno lice će prilikom osnivanja naglasiti sledeće:

Ako strana kompanija osnuje mađarsku kompaniju, za osnivanje je potreban izvod iz registra osnivača kompanije stariji od tri meseca i njegov overeni prevod na mađarski jezik. Važno je pribaviti ih blagovremeno, jer je overeni prevod spor postupak, obezbeđuje ga samo jedna zvanična prevodilačka kancelarija.

Registracija poslovnih udruženja je obavezna u Mađarskoj, dok je postupak u potpunosti elektronski.

Strani i mađarski državljani takođe mogu biti članovi (akcionari) i izvršni službenici (izvršni direktori) u kompaniji, ali postoje neka opšta ograničenja prema tim ljudima koja moraju biti zadovoljena nezavisno od državljanstva osobe.

Članovi, rukovodioci kompanija čije su kompanije imale dugovanja za porez duže vreme ili koje su ugašene (prinudno) zbog poreskog duga, nemaju prava da budu članovi ili izvršni direktori druge kompanije.

Zahtev za registraciju mora se podneti nadležnom mađarskom sudu za registraciju u roku od 30 dana od zaključenja konstitutivnog dokumenta. Kompanije se mogu registrovati na dva načina: pojednostavljeno ili standardno elektronsko podnošenje.

Dužnost registracije kompanija različitih korporativnih oblika u Mađarskoj su sledeće:

• Dažbina na registraciju privatnog akcionarskog društva iznosi 50.000 HUF (138 evra) u slučaju pojednostavljene elektronske prijave i 100.000 HUF (277 evra) u slučaju standardne elektronske prijave. Dužnost registracije kompanije filijale ili predstavništva stranog preduzeća iznosi 50.000 HUF( 138 evra). Registracija društava sa ograničenom odgovornošću, generalnih i ograničenih partnerstava biće oslobođena plaćanja dažbina.

• Naknada za objavljivanje registracije preduzeća iznosi 5.000 HUF (oko 13 evra) za privatno akcionarsko društvo u standardnom elektronskom podnošenju. U svim drugim slučajevima, bez obzira na oblik podnošenja prijave( i privatno akcionarsko društvo, u slučaju pojednostavljenog elektronskog podnošenja), plaćanje naknade za objavljivanje nije potrebno.

Podsticajni paket može se sastojati od sledećih elemenata:

• Novčana subvencija za koju se pojedinačno odlučila mađarska vlada (za investicije, obuku, otvaranje novih radnih mesta i istraživanje i razvoj)

• Poreska olakšica za razvoj (smanjenje poreza na dobit, socijalni porez ili podsticanje istraživačkih i razvojnih aktivnosti)

• Zajmovi sa niskom kamatom

• Posebni podsticaji zona slobodnog preduzetništva

Novoregistrovana kompanija takođe mora da se registruje kod lokalne opštine, mađarske Poreske uprave, Centralnog zavoda za statistiku i organa socijalne sigurnosti. Istovremeno sa podnošenjem prijave za registraciju, sud registruje preduzeća kod mađarske Poreske uprave (za potrebe PDV i poreza na dohodak) i kod Zavoda za statistiku putem mrežnog sistema.

Kako registrovati firmu u Poljskoj

Glavni tipovi kompanija u Poljskoj su partnerstva i kapitalna društva. Postoje i dve druge alternative (filijala i privatno vlasništvo), ali za njih važe posebni uslovi.

Da bi se osnovalo društvo sa ograničenom odgovornošću akcijski kapital iznosi najmanje 5.000 PLN (oko 1.000 evra). Može se podeliti na akcije jednake ili nejednake nominalne vrednosti. Međutim, nominalna vrednost akcije ne sme biti niža od 50 PLN (oko 11 evra). Akcije ne mogu biti upisane za iznos ispod njihove nominalne vrednosti. Iznos doprinosa ne sme biti niži od osnovnog kapitala.

Da bi osnovali društvo sa ograničenom odgovornošću, osnivači preduzeća moraju da usvoje statut. Statut treba da bude sačinjen u obliku notarskog zapisa.

„Za razliku od ortačkih društava, kapitalne kompanije mogu započeti svoju delatnost odmah nakon izvršenja statuta. Do datuma registracije u komercijalnom registru, kapitalne kompanije su dužne da svom nazivu preduzeća dodaju pojam ‘u organizaciji’. Nakon registracije, kompanije dobijaju pravni subjektivitet“, objašnjavaju za Biznis.rs iz računovodstvene kuće „Unija Bg“.

Takođe se mora pripremiti predlog za Nacionalni sudski registar. Zahtevu treba priložiti sledeće dokumente:

• Članci

• Izjava odbora da su svi akcionari dali doprinos u celosti

• Spisak akcionara

• Rezolucija akcionara o imenovanju odbora

• Izjave članova odbora u vezi sa njihovim adresama za dostavu i saglasnost za imenovanje na mesto člana odbora

• Dokument koji se odnosi na puna imena i adrese za isporuku ili ime kompanije ili ime i sedište članova organa ili lica ovlašćenih da imenuju upravni odbor, ako je akcionar pravno lice, potrebno je navesti puna imena i adrese za dostavu članova organa ovlašćenog za zastupanje tog pravnog lica

Akcionari društva sa ograničenom odgovornošću mogu biti fizička lica, kao i kompanije. Takođe, akcionari ne odgovaraju za obaveze kompanije.

Registrovanje preduzeća putem Interneta, u sistemu S24, dobar je način za kompanije koje je osnovala jedna osoba ili one koje u svom statutu imaju samo standardne odredbe.

Glavni uslov za osnivanje kompanije u sistemu S24 je da sva lica koja potpisuju statut i učestvuju u njegovoj registraciji treba da imaju kvalifikovani elektronski potpis ili lični elektronski potpis. Sistem će obavestiti koji su dokumenti potrebni i vodiće vas kroz sve faze njihove pripreme. S24 pruža većinu obrazaca dokumenata, ali ne i sve, na primer, izjavu o statusu stranca treba pripremiti nezavisno.

Prednosti osnivanja firme preko S24 sistema su registracija putem interneta, nema potrebe za uslugama javnog beležnika i sudska taksa je niža.

Cela teritorija Poljske smatra se posebnom ekonomskom zonom, međutim, u zavisnosti od regiona, intenzitet javne pomoći je različit. Uslove za svakog poreskog obveznika utvrđuje posebna agencija odgovorna za posebnu ekonomsku zonu koja nakon postupka podnošenja zahteva donosi rešenje kojim se odobrava izuzeće u određenom slučaju.

„Poljski zakon o porezu na dobit predviđa poseban režim oporezivanja koji podstiče ulaganja u nove tehnologije. Postoje i druge poreske olakšice uvedene za različite privredne sektore i razne pravne oblike“, zaključuju iz računovodstvene kuće „Unija Bg“.