Koja prava mogu ostvariti zaposleni roditelji?

Zakon o radu propisuje posebnu zaštitu i pomoć nekim kategorijama zaposlenih, kojima pod određenim uslovima daje mogućnost da odbiju noćni i prekovremeni rad, pri čemu ne mogu da trpe negativne posledice od strane poslodavca.

Zaposleni roditelji ostvaruju određena prava kada je reč o radnom vremenu, preraspodeli rada i težini posla koji obavljaju.

„Tako, u odnosu na roditelje deteta do tri godine starosti, kao i u odnosu na samohranog roditelja deteta do sedam godina starosti, ili deteta koji je težak invalid, zakon o radu propisuje da je za prekovremeni rad i rad noću neophodna izričita i pisana saglasnost zaposlenog roditelja, odnosno zaposlenog samohranog roditelja. Ova prava takođe ima i usvojilac, hranitelj i staratelj deteta“, za naš sajt objašnjava pravnica iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa, Marija Čabarkapa.

Dodatno, zaposlene žene za vreme trudnoće ili zaposlene koje doje dete, ne mogu da rade prekovremeno ili noću – ukoliko to propiše nadležni zdravstveni organ.

„Takođe, prema zakonu za sve navedene kategorije zaposlenih roditelja ne može se izvršiti ni preraspodela radnog vremena bez njihove izričite pisane saglasnosti“, kaže Čabarkapa.

Porodilje koje se vrate na posao pre isteka godinu dana od rođenja deteta, takođe mogu ostvariti pravo na pauze u toku radnog vremena ili njegovo skraćenje.

„Zakon o radu posebnu pažnju posvećuje zaštiti materinstva, i u tom smislu u slučaju da dnevno radno vreme traje šest ili više časova, propisuje obavezu Poslodavca da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na dnevne pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena za 90 minuta, a sve kako bi ona bila u mogućnosti da doji svoje dete“, navodi naša sagovornica i dodaje da je obaveza poslodavca postavljena alternativno – ili da omogući dnevne pauze za potrebe dojenja (do 90 minuta) ili da joj u istu svrhu skrati radno vreme.

Pauze, odnosno skraćenje radnog vremena po ovom osnovu, računaju se u vreme provedeno na poslu, pa se porodilji isplaćuje naknada u skladu sa njenom osnovnom zaradom uvećana za minuli rad. 

Posebne kategorije, odnosno trudnice i dojilje ne mogu da rade duže od 40 časova nedeljno, odnosno puno radno vreme. Takođe vreme od 22,00 do 6,00 sati nije predviđeno za njihovo angažovanje.

Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je stupio na snagu juna ove godine, predviđa obavezu poslodavca da zaposlenu po povratku sa odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog, odsustva sa rada zbog nege deteta ili usvojenja, mora da vrati na isto radno mesto ili ekvivalent tog mesta.

Ipak, zaposleni roditelji, na taj način nisu zaštićeni od dobijanja otkaza, već Zakon samo propisuje da poslodavac može prekršajno da odgovara ukoliko ne vrati zaposlene na iste ili ekvivalentne poslove.

Naknade za vreme trudničkog i porodiljskog odsustva

Prema Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, roditeljima se garantuje pravo na naknadu zarade do 100 odsto ugovorene osnovne zarade.

Ipak, iznos koji će oni ostvariti zavisi od nekoliko varijabli od kojih su glavne dužina radnog odnosa pre otpočinjanja odsustva, i visina ugovorene osnovne zarade, odnosno zarade koja je zaposlenom isplaćivana u periodu od 18 meseci koji prethode mesecu u kojem je otpočeto odsustvo.

Najpre se utvrđuje prosečna mesečna osnovica naknade zarade (na osnovu zbira mesečnih osnovica zarade u odnosu na koje su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva). Mesečna osnovica ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji.

Konkretni mesečni iznos naknade utvrđuje se na osnovu prosečne mesečne osnovice naknade zarade, a u srazmeri broja radnih dana u petodnevnoj radnoj nedelji, u kojima se ostvaruje pravo u datom mesecu. Iznos će zavisiti i od ukupnog broja radnih dana u datom mesecu za koji se isplaćuje naknada. Ova naknada predstavlja bruto obračunsku vrednost i prilikom isplate umanjuje se za pripadajuće poreze i doprinose.

„Koliku će naknadu primati trudnica ili porodilja zavisi od nekoliko faktora. Mesečni procenat naknade zarade zavisiće od dužine radnog staža zaposlenog pre započinjanja odsustva, ali i od visine zarade zaposlenog“, napominje Čabarkapa.

Ona naglašava da zakon u principu garantuje pravo na naknadu najviše do 100 odsto zarade, a najmanje do minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja prava.

„Treba naglasiti da zaposleni koji nije bio u radnom odnosu svih 18 meseci pre otpočinjanja odsustva, ima pravo na nižu naknadu u odnosu na zaradu koju bi ostvarivao da nije na odsustvu“, zaključuje pravnica iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa, Marija Čabarkapa.

Bolovanje radi nege deteta

U slučaju da je zaposlenom roditelju neophodno odsustvo sa rada radi negovanja bolesnog člana porodice, odnosno deteta, radnik ima pravo na naknadu zarade u visini od 65 procenata od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci.

Prema Zakonu, ako bolest zahteva duže lečenje, zaposleni roditelj ima prava na osnovu procene i izveštaja lekarske komisije na naknadu zarade u visini od 100 odsto njegove prosečne zarade.

Nažalost, roditelji koji su angažovani preko ugovora koji spadaju u rad van radnog odnosa, kao što su ugovor o delu ili o privremenim i povremenim poslovima, nemaju prava na naknade pri odsustvovanju sa posla radi nege deteta.