KORONA KRIZA GLOBALNO DRASTIČNO OBORILA NIVO STRANIH INVESTICIJA Srbija u investicionom smislu u boljoj poziciji

U nedavno objavljenom izveštaju UN o kretanju globalnih investicija ističe se da su strane direktne investicije (SDI) u prvom polugođu 2020. usled zatvaranja ekonomija širom sveta smanjene za 49 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kako se naglašava, aktuelni investicioni projekti se usporeno realizuju dok se manje bitni projekti odlažu kako bi kompanije sačuvale potrebnu likvidnost. Svi oblici SDI su smanjeni – greenfield ulaganja za 37 odsto, cross-border preuzimanja i akvizicije za 15 odsto, dok su novo-najavljeni međunarodni projektno-finansijski sporazumi, kao bitan izvor infrastrukturnog ulaganja, redukovani za četvrtinu.

Najveći pad je registrovan kod razvijenih ekonomija, gde vrednost SDI u prvom polugodištu 2020. dostiže 98 milijardi dolara ili za 75 odsto manje nego u istom periodu 2019. Trend priliva SDI je naglo i natprosečno pogoršan u evropskim zemljama.

Kako se ističe u izveštaju, u zemljama u razvoju pad SDI u proseku iznosi 16 odsto, što je manje nego što je UN očekivao sredinom godine. U Africi je zabeležen pad od 28 odsto, u Južnoj Americi 25 odsto te 12 procenata u Aziji, gde je nešto bolji rezultat posledica, pre svega, brzog oporavka kineske ekonomije. Interesantno je da je upravo u prvom polugodištu 2020. ovaj deo Azije privukao više od polovine ukupne vrednosti SDI u svetu.

S druge strane, zemlje u tranziciji beleže drastičan pad SDI od čak 81 odsto što je pre svega posledica smanjenja investicija u Rusiji.

Vrednost najavljenih greenfield ulaganja – kao indikator budućih SDI tokova – dostigla je u prvih osam meseci 2020. godine vrednost od 358 milijardi dolara u svetu. U ovom segmentu brži pad imaju zemalje u razvoju (-49 odsto) nego što je slučaj kod razvijenih ekonomija (-17 odsto), što se može objasniti njihovom limitiranošću da adekvatno odgovore na aktuelne izazove, navodi se u analizi biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT). Kako se ističe, za ovu godinu je globalno posmatrano projektovan međugodišnji pad SDI od 30 do 40 odsto.

Analitičari upozoravaju i da su i dalje visoki rizici u pogledu trajanja zdravstvene krize i efektivnosti preduzetih mera ublažavanja ekonomskih efekata pandemije. Uz to, krajem oktobra došlo je do novog, naglog razbukatavanja epidemije i zatvaranja zemalja.

I pored svega, SDI ostaju najbitniji izvor spoljneg finansiranja zemalja u razvoju. Ostali izvori, poput doznaka iz inostranstva ili zvanične razvojne pomoći – koji su značajniji slabije razvijenim zemljama se takođe smanjuju. Krajnja posledica ovakve situacije, kako ističu analitičari, je rast platnobilansnih problema u delu eksternog plaćanja.

Evropa u fazi dezinvestiranja

U analizi se ističe da je zaključno sa junom 2020. najpogođeniji region sveta u pogledu SDI tokova Evropa gde je neto priliv ušao u negativnu zonu. Ovako loš rezultat se u Evropi prvi put registruje od kad se vodi statistička evidencija investicija. Svi oblici SDI su u dramatičnom padu – najavljeni greenfield investicioni projekti smanjeni su za 17 odsto, a crossborder preuzimanja i akvizicija za pet odsto. U okviru EU27 (bez V.Britanije) pad u prvom polugođu iznosi 29 odsto – SDI su sa prošlogodišnjih 186 milijardi dolara svedene na 133 milijardi dolara. Tako je Holandija najteže pogođena i tu je neto priliv SDI negativan (-86 milijardi dolara, pri čemu je zabeleženo veliko dezinvestiranje u imovinu od čak minus 70 miliajrdi dolara). Značajno dezinvestiranje registruje se i u Italiji, gde je npr. samo Vodafone (V.Britanija) iz Telecom Italia SpA izvukao više od 4,2 milijarde dolara. Cela Italija je u prvom polugođu 2020. ostvarila neto priliv SDI od jedva dve milijarde dolara, što je uporedivo sa rezultatom višestruko manje Srbije.

Sa druge strane pandemija ne pogađa sve evropske zemlje podjednako. Neki su prema proceni UNCTAD nadmašili rezultat iz predkriznog perioda. To je slučaj sa Irskom, gde je priliv SDI krajem juna premašio 75 milijardi dolara, što je za 10 milijardi dolara više nego prošle godine. SDI su povećane i u Nemačkoj i to za 15 odsto, tako da je ukupan iznos ulaganja ovde dostigao zaključno sa junom 21 milijardu dolara (vrednost cross-border preuzimanja i akvizicija je upetostručena). Tako je na primer Thyssenkrupp prodao svoj biznis sa liftovima konzorcijumu kompanija Advent (SAD) i Cinven (V.Britanija) za 18,7 milijardi dolara, što je ujedno i najveća SDI transakcija ove godine.

Srbija se dobro drži – investicije i dalje dolaze

Što se tiče Srbije, neto priliv stranih direktnih investicija (SDI), koji predstavlja razliku između priliva po osnovu SDI nerezidenata u Srbiju i odliva po osnovu SDI rezidenata u inostranstvo iznosio je tokom prvog polugodišta milijardu i 605 miliona dolara što je za 324 miliona dolara ili za 16,8 odsto manje nego u istom periodu 2019. godine. Kako se ističe u analizi MAT, činjenica je da je priliv SDI u Srbiju usled pandemije korona virusa smanjen u odnosu na prošlu godinu, ali je kontrakcija slabija u odnosu na globalne tokove SDI (gde je zabeležen pad od 49 odsto), a pogotovo u odnosu na naše evropsko okruženje. Podjednako značajno, neto priliv SDI u Srbiju, i u periodu januar-avgust ove godine, omogućava u potpunosti pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa (103,7 odsto).

Prema prvim procenama, oko 60 odsto SDI uloženo je u razmenljive sektore, pre svega prerađivačku industriju (32,9 odsto) i saobraćaj (20,7 odsto), za kojima slede građevinarstvo (13,7 odsto) i finansijski sektor (7,0 odsto). Najviše investicija u Srbiju došlo je iz evropskih zemalja (iz zemalja EU oko 68,4 odsto i Rusije oko 5,3 odsto) i azijskih zemalja (oko 20,2 odsto), pre svega Кine (oko 18,9 procenata).