Korupcija, netransparentnost, nekažnjene zloupotrebe, glavni problemi javnih nabavki

U okviru kampanje „Mesec javnih nabavki“, NALED je predstavio rezultate istraživanja o informisanosti građana o javnim nabavkama u Srbiji, kao i stavova koje o uslovima za učešće u postupcima, efikasnosti i transparentnosti sistema imaju ponuđači i naručioci.

Iz NALED su podsetili da je novim Zakonom o javnim nabavkama predviđeno da se svi postupci od sredine prošle godine sprovode isključivo elektronski preko novog Portala javnih nabavki. Novim regulatornim okvirom zadovoljno je 62 odsto ponuđača i čak 97 odsto naručilaca, a većinom su zadovoljni i kvalitetom portala.

„Dve trećine ponuđača zna da se nabavke sada sprovode online, a čak 90 odsto smatra da je portal doprineo unapređenju efikasnosti javnih nabavki. Ipak, žele dalje unapređenje transparentnosti i pojednostavljenje procedura kako bi u većoj meri učestvovali u postupcima“, navela je predsednica udruženja „Ponuđači Srbije“ Jasmina Marković.

Direktorka za regulatornu reformu u NALED Jelena Bojović predstavila je rezultate istraživanja koje je sprovedeno u toku aprila i maja meseca ove godine.

Prema rezultatima analize polovina građana smatra da su barem malo upoznati sa sistemom javnih nabavki, dok 48 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje postojeći sistem. Građani se o javnim nabavkama u Srbiji najčešće informišu preko nacionalnih TV kanala, 29 procenata preko društvenih mreža i 24 odsto preko medijskih portala.

Takođe, stav četiri petine građana je da javne nabavke treba da budu strogo kontorlisane. Kada je reč o najvažnijim kriterijumima pri izboru nabavke dobara ili usluga, čak 45 odsto kvalitet stavlja na prvo mesto, 28 odsto smatra da je najbitnija cena, dok su ekološki kriterijumi najvažniji za 11 odsto ispitanika.

Sa stavom građana se slaže i stav ponuđača da javne nabavke treba sprovoditi po kriterijumu kvaliteta.

Ono što zabrinjava jeste malo i sve manje učešće ponuđača u javnim nabavkama. Ponuđači su u protekle tri godine prosečno učestvovali u 68 postupaka javnih nabavki. Predstavnica udruženja ponuđača Srbije, Jasna Marković smatra da su problemi slabe motivisanosti ponuđačaloša transparentnost, nedostatak edukacije i elektronske pismenosti, manjak nadzora i kontrole nad procesom janih nabavki, kao i ne poštovanje sklopljenih ugovora kada naručilac nije zadovoljan izborom ponuđača.

Prema rezultatima ankete ponuđači koji nisu učestvovali u javnim nabavkama u protekle tri godine kao glavne razloge navode ne ispunjavanje tehničkih i finansijskih uslova. Kao najveći potencijal za registraciju i učešće ponuđači navode povećanje broja zaposlenih ili tehničkih kapaciteta, kao i transparentnije i fer uslove učešća koje objavljuju naručioci.

Zlata Đorđević iz „Transparentnost Srbija“ rekla je da su glavne mane javnih nabavki u Srbiji nedostatak transparentnosti koji se negativno odražava na konkurenciju. Ona navodi da su negativne strane to što Vlada direktno ugovara poslove, postojanje posebnih zakona, prekid prakse objavljivanja dokumentacije, povećanje broja poverljivih nabavki, postavljanje diskriminatorskih uslova od strana naručilaca.

„Takođe, zloupotrebe ostaju nekažnjene, pa prema tome čitav sistem treba menjati“, navodi Đorđević.

Tri četvrtine ponuđača smatra da je u okviru javne nabavke koju su dobili sprovedena kontrola kvaliteta pruženih usluga. Takođe i naručioci odnosno njihov najveći udeo u anketi smatra da se kontrola kvaliteta vrši, ali da je potrebno poboljšanje.

Kada je reč o jednom od glavnih problema javnih nabavki korupciji više od 70 odsto građana smatra da je u tom procesu prisutna korupcija, sa tim stavom se slaže oko 60 odsto ponuđača, dok samo osam procenata naručilaca misli da je prilikom javnih nabavki prisutna korupcija.

Građani i ponuđači ocenili su da je najveća odgovornost za korupciju u sistemu javnih nabavki odgovorno političko rukovodstvo, dok veliki broj naručilaca o ovom pitanju nije htelo da da odgovor.

Oblasti u kojima je prema mišljenju građana i ponuđača korupcija najrasprostranjenija su izgradnja infrastrukture, nabavka medicinske opreme i lekova.

Prosečan broj ponuda samo 2,5

U 2020.godini prema podacima NALED ukupno 1.774 milijardi dinara bilo je predviđeno za rashode i izdatke, da bi u toj godini ukupna vrednost javnih nabavki iznosila 376 milijardi dinara.

Prosečan broj ponuda u prošloj godini iznosio je 2,5, dok je cena kao jedini kriterijum za dodelu ugovora imala učešće od 94 odsto. U Hrvatskoj je na primer cena kao jedini kriterijum za dodelu ugovora imala učešće od 1,17 odsto.

Cilj kampanje „Mesec javnih nabavki“, je da se poboljšaju uslovi javnih nabavki u Srbiji.

„Pre svega da se izmene uvedu u novi Zakon do kraja godine. Takođe, cilj je da se poveća prosečan broj ponuda do 2023. godine na 3,5 i da primena drugih kriterijuma osim cene bude zastupljena u bar 30 odsto postupaka“, kaže Jelena Bojović.

Tokom „Meseca javnih nabavki“ biće održani okrugli stolovi sa ponuđačima i naručiocima, kao i okrugli sto o tzv. zelenim nabavkama na kojima će biti detaljno predstavljeni rezultati istraživanja i inicijative za dalje jačanje kapaciteta svih učesnika u postupcima za primenu propisa, veće učešće ekoloških i socijalno-inkluzivnih nabavki, kao i unapređenje kontrole i zaštite prava ponuđača.

Inicijativa je deo projekta Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta, koji sprovodi NALED. uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (SIDA), sa fokusom na jačanju kapaciteta ponuđača i naručilaca u postupcima nabavki, za primenu propisa i sprovođenje postupaka.