KRIZA NAJVIŠE POGAĐA ZEMLJE ZAVISNE OD TURIZMA Niže carine i lakši prelazak granice za brži oporavak Zapadnog Balkana

Od šest zemalja Zapadnog Balkana, s obzirom na strukturu njihovih ekonomija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su bolje integrisane u globalni lanac vrednosti od ostalih ekonomija, što ovim zemljama daje neznatnu prednost u odgovoru na ekonomsku krizu, ocenila je Svetska banka.

Albanija i Crna Gora će verovatno zabeležiti povećanje deficita tekućeg računa (DTR), uglavnom zbog velikog oslanjanja na izvoz usluga vezanih za turizam. S druge strane, BiH, Severna Makedonija i Srbija su bolje integrisane u globalni lanac tražnje (GLV) i uglavnom će biti pogođene nižim izvozom roba.

Svetska banka objavila je analazu uticaja Covid-19 na fiskalnu politiku i finansijski, privatni i spoljnotrgovinski sektor na Zapadnom Balkanu.

Na osnovu postojećih informacija i procena podataka za sektor spoljne trgovine na Zapadnom Balkanu u 2020, čini se da što više zemlja zavisi od turizma i pratećih usluga, kao što su transport, naročito vazdušni, i ugostiteljstvo, to će biti snažnije pogođena.

Međutim, ni zemlje koje se u većoj meri oslanjaju na trgovinu proizvodima, poput autodelova, industrijskih proizvoda i baznih metala, neće biti znatno manje pogođene.

„Trgovinske politike, poput smanjenja carina, i druge mere za olakšanje prelaska granice, biće od ključnog značaja za ublažavanje neposrednih poremećaja uzrokovanih pandemijom i za podsticanje oporavka“, kaže se u saopštenju Svetske banke.

„Zato, kriza izazvana Covid-19 potkopava pozitivne rezultate trgovinskih integracija, koje su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile poslednjih godina“, upozorava Svetska banka.

Trgovina u poslednje vreme daje veći doprinos svim ekonomijama Zapadnog Balkana

S obzirom da sve zemlje regiona u kontinuitetu razvijaju robnu razmenu, njihova otvorenost za trgovinu je iznad proseka regiona Evrope i centralne Azije (ECA), ali još uvek ispod proseka zemalja centralne Evrope i Baltika, iako ovde Severna Makedonija i Srbija zadovoljavaju taj standard, kažu u SB.

Izveštaj o svetskom razvoju (World Development Report) za 2020. pokazuje da zemlje koje su specijalizovane za preradu, poput Srbije, BiH i Severne Makedonije, uglavnom ostvaruju integraciju u globalni lanac vrednosti (GLV ) kroz veze „unazad“ prema globalnoj ekonomiji: njihov izvoz, poput auto-delova ili elektronike, zahteva značajnu količinu delova uvezenih iz inostranstva.

Zato, izvoz prerađevina vezan za regionalne lance vrednosti će verovatno biti najviše pogođen.

„Veliko usporavanje koje se projektuje za EU će pogoditi zemlje koje imaju značajno učešće u regionalnim lancima vrednosti, naročito Srbiju, Severnu Makedoniju i BiH putem kanala trgovine robom“, poručuju iz Svetske banke, prenosi Tanjug.

Primera radi, „Folksvagen“, „Audi“, „Pežo“, „Ford“ i drugi veliki proizvođači su sredinom marta zaustavili proizvodnju u Evropi, što je smanjilo tražnju za auto-delovima i komponentama koji se proizvode na Zapadnom Balkanu.

Veliki pad izvoza proizvoda iz BiH, Severne Makedonije i Srbije ublažen je sličnim padom njihovog uvoza, što je prema mišljenju SB odraz relativno male domaće dodate vrednosti u izvozu iz ovog regiona.

„Iako će ove tri ekonomije biti snažno pogođene krizom, negativni efekat na njihovu spoljnu poziciju može biti nešto manji nego u ostalim zemljama regiona, jer će im se smanjiti i uvoz, s obzirom da one u velikoj meri uvoze za izvoz“.

Očekuje se i pad direktnih stranih investicija

Strane direktne investicije (SDI) globalno u 2020.  će biti za 1,5 procentni poen manje nego u 2019. Ni Zapadni Balkan nije izuzetak, gde se očekuje prosečni pad SDI sa 5,1 odsto BDP u 2019. na 3,6 odsto u 2020, što će biti najniži nivo još od 2005.

Najveći pad u odnosu na 2019. očekuje se u Crnoj Gori (4 pp), Srbiji (3 pp) i Severnoj Makedoniji (1,2 pp).

SB upozorava da će biti potrebno ozbiljno da se posveti pažnja platnom bilansu da se uravnoteži rastući trgovinski deficit uz niže SDI.

Rast javnog duga u svim zemljama Zapadnog Balkana

Javni dugovi svih zemalja ZB značajno su porasli u 2020, u proseku se očekuje povećanje javnog spoljnog duga za 4,7 procentna poena (pp) BDP.

Najveći rast se očekuje u Srbiji, 5,8 pp, i Crnoj Gori oko 5,1 (pp) dok se raspon za ostale kreće od 3,6 do 4,9 (pp) BDP.

Zato, pristup slobodnoj trgovini proizvoda i usluga biće neophodan za ograničavanje neposrednog uticaja pandemije i olakšanje oporavka, kaže se, između ostalog, u analizama SB.