Bitcoin u El Salvadoru poslovni promašaj godine

Danica Popović (1957) je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i saradnik Centra za liberalno-demokratske studije. Diplomirala je 1979. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,64. Magistrirala je 1985. godine, a doktorirala 1990. godine sa temom “Spoljna trgovina u modelima ravnotežnog rasta”. U periodu 1980-1988. radila je kao istraživač u Institutu za ekonomiku industrije u Beogradu, a od 1989. godine je zaposlena na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, najpre u zvanju asistenta na predmetu Ekonomska statistika, a od 1992. godine kao docent na predmetu Makroekonomski bilansi.

Od 2006. godine je redovni profesor na predmetima Makroekonomski modeli i Makroekonomija otvorene privrede. Od 1999. godine član je Centra za liberalno-demokratske studije (CLDS), gde radi na konsultatnskim i istraživačkim projektima. Povremeni je konsultant Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije (ITC/WTO) za pitanja makroekonomske politike i spoljnotrgovinske liberalizacije.

U više navrata bila je na specijalizaciji na London School of Economics and Political Sciences. Govori, čita i piše engleski i francuski. Član je EACES (European Association for Comparative Economic Studies), Naučnog društva ekonomista i Statističkog društva Srbije. Urednik je u časopisu Panoeconomicus. Objavila je više od 60 bibilografskih jedinica.

Autor je knjige „Teoreme o međunarodnoj razmeni“ (BIGZ 1987), studije Svetske banke „Trade Policies and Institutions in SEE Countries” (WB 2003), knjige „Ekonomski rečnik za novinare” (CLDS 2006), „Ekonomija zdravog razuma” (Službeni glasnik 2009), i koautor knjiga „Četiri godine tranzicije u Srbiji” (CLDS 2005), „From Powerty to Prosperity: Free Market Based Solutions“ (CLDS 2008), „Reforme u Srbiji: dostignuća i izazovi“ (CLDS 2008).

Pitali smo Danicu Popović, šta je po njenom mišljenju obeležilo 2021. godinu?

Događaj godine

– Ujedinjene nacije su 2021. godinu proglasile – Međunarodnom godinom voća i povrća! Sad, što bi rekla Eni Lenoks (Annie Lennox) – who am I to disagree? Mnogi će od ovoga profitirati: šargarepe, brokoli, kelj… možda i praziluk? Svi znamo gde se sve koristi i koje asocijacije izaziva. Radovaću se da saznam da se mnogima sviđa – ili ne sviđa – moj utisak godine: to će značiti da su živi i da ih pravi događaj godine, zloglasni Covid-19, nije odneo sa lica Zemlje. Onda možemo zajedno da razmišljamo – kolika li je plata onog službenika UN koji smišlja događaje godine, i naravno – koje li on povrće najviše voli?

Ličnost godine

– Bez premca, za mene ličnost godine čini dvojac Vil Šatner – Džef Bezos. Ne zbog toga što je Šatner toliko dobar glumac (a jeste), niti stoga što je Džef Bezos, vlasnik Amazona, bezmalo najbogatiji čovek ljudi na planeti Zemlji – a jeste. Njih dvojica su učinila nešto mnogo više: svojim rukama su otvorili prozor – u bajku. Kome je sada važno šta je bio njihov pravi cilj u ovom poslu?

Naravno da je Bezos u svoju svemirsku letilicu pozvao baš kapetana Kirka iz serije Zvezdane staze jer bolju reklamu svojoj kompaniji nije mogao ni da zamisli! Naravno da je nekadašnji kapetan Kirk u svojoj devedesetoj godini oberučke prihvatio da odleti u svemir – jer mu to, jednostavno, dolikuje! A šta smo mi dobili? Evo, dobili smo potvrdu običnog sveta da se u svemiru, dok lebdite u bestežinskom stanju, na sve strane prostire jedan veliki, meki i lagani plavi jastuk. Ko ga ugleda, u očima ostaje sjaj, nada i vedrina, makar imao devedeset godina. A taj sjaj smo svi videli u Šatnerovim očima, kad je sleteo. Bajke, izgleda – nisu samo bajke!

Najbolji poslovni potez godine

– Kao što se moglo očekivati, jedna od najranijih žrtava pandemije bila je kompanija Hertz, stara više od 100 godina, koja se bavi iznajmljivanjem automobila. Vrednost akcija im je tokom pandemije pala sa 15 na ispod dva dolara, ali je uspela da opstane. To se desilo najpre zahvaljujući srećnoj okolnosti da su cene polovnih automobila u pandemiji počele vrtoglavo da rastu, jer su ljudi sve više izbegavali bilo koji vid javnog transporta. Taj trend su uočila dva investitora i uložila u Hertz čitavih 5,9 milijardi dolara. Nakon toga, Hertz je lako od banaka dobio još deset milijardi dolara, obnovio vozni park, te kako pandemija jenjava, njihov biznis počinje da cveta i donosi sve veći profit. U jednom trenutku, vrednost akcija ima je porasla za čitavih 896 odsto, čime se vratila na prvobithih 15 dolara po akciji.

A u osnovi njihovog uspeha leži prosta istina – da se ovaj posao isplati i da svaka pandemija ne može da traje duže od nekoliko godina.

Poslovni promašaj godine

– Poslovni promašaj godine napravila je vlada El Salvadora, proglašavajući bitcoin svojom nacionalnom valutom. Akciju je vodio predsednik Nadžib Bukele koji, osim što izgledom podseća na glumca Kijanu Rivsa, izgleda nije ni siromašan čovek. U zemlji čiji je BDP dvostruko manji nego u Srbiji, Bukele prima predsedničku platu od oko 5.000 američkih dolara, dok mu se imovina procenjuje na jedan do pet miliona dolara (znači, moguće i više od toga!).

Odavno je poznato pravilo da na tržištu kriptovauta opstaju samo oni koji mogu da podnesu gubitak celokupnog uloga i da nastave sa redovnim poslovima. A kako je redovni posao vlasti u El Salvadoru da prikuplja poreze, imaće od čega da žive. Čak i ako sve bitcoine prodaju u bescenje, preostaje im šest miliona stanovnika koje mogu oporezovati i s tim novcem skromno dočekati 2023. godinu.

Očekivanja u 2022. godini

– Svet očekuje da se tokom 2022. godine epidemija Covida 19 znatno smiri, a poslovni tokovi se polako vrate u normalu. Nakon toga na red dolazi sledeći veliki zadatak, a to je smanjenje u potrošnji fosilnih goriva. To jest, rekli bi laici, u pitanju je prelazak na električne automobile! Međutim, ne lezi vraže, baterije za električne automobile uglavnom će se puniti strujom stvorenom sagorevanjem fosilnih goriva! Tako da problem staklene bašte i globalnog zagrevanja neće biti rešen. i trajaće još dugo.

Ali jedan problem, i to u Srbiji, može biti rešen već tokom 2022. godine. Ako Ujedinjene nacije narednu godinu proglase “Godinom kiselog kupusa”, biće to dokaz da je Srbija ipak na pravom putu, a sve druge druge zemlje, osim možda Mađarske – na pogrešnom.