LOME SE KOPLJA U EU ZBOG NAČINA FINANSIRANJA Evropska komisija u sredu o dugoročnom budžetu i fondu za ekonomski oporavak

Evropska komisija trebalo bi u sredu 27. maja da predstavi predlog novog dugoročnog budžeta EU (2021-2027) i fond za ekonomski oporavak država članica od posledica pandemije korona virusa. EK će nastojati da za deo finansiranja iskoristi dugoročni budžet kao garanciju za pozajmljivanje novca na tržištima, navodi Euronews.  

Koplja se lome između evropskih prestonica oko načina na koji bi trebalo finasirati ekonomski oporavak. Sa jedne strane je predlog Pariza i Berlina o 500 milijardi evra vrednih evropskih obveznica, koji su predstavili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron). Sa druge strane su Austrija, Švedska, Danska i Holandija, takozvana štedljiva četvorka, koja predlaže alternativni plan kreditiranja.

Predlog EK trebalo bi da sadrži mešavinu grantova, kredita i garancija. U pogledu veličine, u celosti (uključujući budžet i fond za oporavak) očekuje se iznos od 1.000 do 3.000 milijardi evra. Države članice, kao ni poslanici Evropskog parlamenta nisu saglasni o tome gde novac treba da bude potrošen. Zemlje južne Evrope podržavaju predlog Merkel-Makron, a Finska i Estonija su uz štedljivu četvorku.

Švedska ministarka finansija Magdalena Anderson (Magdalena Andersson) rekla je da, iako EU ima ulogu o ponovnom pokretanju ekonomije, fond za oporavak mora biti „realan kada je u pitanju veličina, vreme (korišćenja) i pod kojim uslovima (se koristi)“. Zemlje „štedljive četvorke“ usporotivile su se ideji udruživanja duga i dugoročnom povećanju budžeta.  

Deo poslanika izdao je prošle nedelje saopštenje u kojem su zapretili vetom Evropskoj komisiji, naglašavajući da oni igraju ključnu ulogu u demokratskom odlučivanju. Lider socijal-demokrata u EP Iraće Garsia (Iratxe Garcia) apelovala je na prestanak podela unutar EU.

„Ovo je ključno pitanje: ili ćemo zajedno izaći iz krize ili Evropa uopšte neće izaći iz krize. To je poruka koju neke nacionalne vlade moraju razumeti. Jer to nije samo pitanje solidarnosti, nego i pitanje kako možemo opstati i učiniti održivim unutrašnje tržište i samo postojanje evra“, rekla je Garsia, prenosi Euronews.

Još jedan od elemenata eventualnog dogovora koji se za sada pokazuje kontroverznim je pitanje povezivanja finansiranja sa zelenim ciljevima. EK je ranije najavila da bi njen predlog budžeta da ispuni ciljeve Zelenog dogovora i neutrališe ugljen dioksid u EU do 2050. godine.