NOVI PAKET DRŽAVNE POMOĆI NEDOVOLJNO SELEKTIVAN Podršku potrebno pružiti samo najugroženijim privrednicima, smatra Tanja Jakobi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će privrednici dobiti dodatni paket pomoći do sredine februara.

Pomoć neće biti izdašna kao prvi paket, ali će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja, pa i velika preduzeća. Kako je najavljeno, ta pomoć će najverovatnije biti u vidu isplate dve ili tri polovine minimalne zarade.

Ali uprkos najavljenoj pomoći, veliki deo malih privrednika polako posustaje, i mnogi smatraju da će im novi paket samo produžiti borbu za opstanak.

„Obećana pomoć ima dve dimenzije jedna je ekonomske prirode i predstavlja dobrodošlu pomoć privredi u trenutku kada se detektuje posustajanje privredne aktivnosti (MAT januar 2021) i kada je veliki broj zemalja u Evropi, a koje je naše najvažnije tržište posle regiona, ušao u nove restriktivne mere, što će verovatno imati uticaja i na naše izvozne rezultate. O tome rečito govori podatak da je u prvih jedanaest meseci 2020. godine izvoz u Nemačku  međugodišnje smanjen za tri odsto, a u Italiju za 22 procenta. Imajući u vidu da je Italija jedan od dva naša najveća trgovinska partnera, ovo je važan indikator“, kaže za Biznis.rs Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Naša sagovornica smatra da nije jasno zašto će ponovo, bar iz dostupnih podatka, neke od mera  kao što je pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca biti  usmerene na sva preduzeća umesto samo na ona koja su posebno ugrožena. Posle gotovo godinu dana rada u uslovim korone više je nego jasno koje su industrije posebno pogođene, a koje nisu.

Intervencija ove vrste ima svoj efekat i na zadržavanje radnih mesta i na povećanje potrošnje.

„Takođe, važno je reći da ovakva pomoć neće mnogo značiti onim firmama za koje je (a takvih je dosta) zapravo pitanje opstanka u velikoj meri u vezi sa kretanjem na tržištu. Na primer, u industriji su mnogi poslodavci odlučili da ne traže subvencije za plate, jer je bilo neracionalno zadržavati radnu snagu u uslovima jasne nemogućnosti da se u nekom razumnom roku privredna aktivnost nastavi. Ako ovo ostavimo po strani i dalje je važno da ova pomoć bude targetirana na ona preduzeća koja isplaćuju niske zarade“, smatra Jakobi.

Naime, u slučaju radnika sa malim zaradama, sav novac koji oni prime najčešće ide na plaćanje računa za stanarinu i komunalije i potrošnju osnovnih dobara koji se sprovode lokalno. U suprotnom slučaju podstiče se tražnja za uvoznim proizvodima u uslovima već primećenog rasta uvoza.

Još uvek se ne zna precizno kolika će biti pomoć za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, i autobuske prevoznike.

„U suštini, svaki novi paket mera trebalo bi da bude proizvod merenja efekata dosadašnje pomoći i konsultacija sa svim akterima u privredi i takođe sindikatima“, objašnjava izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Iako Srbija nije doživela ogroman privredni pad u pandemijskoj godini, uticaj zaključavanja glavnih trgovinskih partnera i svetske krize se itekako osećaju. Prema postojećim podacima budžetski prihodi opadaju te je u skladu sa tim važna budžetska disciplina i racionalno trošenje novca.

„Ovo je važno u uslovima u kojima vidimo da se drastično promenila politika prilaska rešavanju krize uopšte, tj. gde se za razliku od krize iz 2008. kada je savetovana oštra fiskalna disciplina i smanjivanje spoljnog zaduženja zemalja sada sa daleko većom blagonaklonošću gleda na veće intervencije države i veće zaduživanje od 60 odsto BDP. Ipak, i jedno i drugo moraju biti u skladu sa ukupnom ekonomskom snagom zemlje“, navodi Tanja Jakobi.

Ekonomisti su već upozorili da je i očekivani privredni rast i očekivani priliv po osnovu poreza previše optimistično planiran, kao i najvažnija poluga za rast BDP, odnosno veliki državni investicioni program.

„Na to je već ukazao profesor Milojko Arsić  navodeći da realizacija planiranog budžeta, uporedo sa najavljenim visokim rastom plata i penzija, podrazumeva značajno dodatno zaduživanje zemlje“, zaključuje Jakobi.