Nuklearna energija dobija globalnu podršku – 38 zemalja potpisalo deklaraciju

U Parizu se održava 2. Samit o nuklearnoj energiji, a najvažnija vest je da su se paktu od 38 zemalja sveta pridružile i Kina, Brazil i Belgija potpisivanjem Deklaracije o utrostručenju nuklearne energije, što donosi značajno proširenje nuklearnih kapaciteta.

Cilj ove inicijative, osim izgradnje novih nuklearnih reaktora, jeste produženje životnog veka postojećih nuklearnih elektrana i ulaganje u razvoj naprednih nuklearnih tehnologija. Podršku razvoju nuklearne energije dali su i tehnološki giganti kao što su Google, Amazon i Meta, koji u nuklearnoj energiji vide rešenje za rastuću potražnju za električnom energijom, pišu Financije.hr.

Nuklearna energija trenutno obezbeđuje oko devet odsto svetske niskougljenične električne energije, istovremeno pružajući stabilnost mreži i smanjujući zavisnost od fosilnih goriva.

U svetu postoji oko 440 nuklearnih reaktora, od čega stotinak u Evropi. Najviše reaktora u pogonu imaju Sjedinjene Američke Države, Francuska, Japan i Kina.

Kina je najbrže rastući proizvođač nuklearne energije. Trenutno ima 38 reaktora u pogonu, a 19 je u izgradnji. Većinu svojih nuklearki gradi duž obale, nastojeći da ojača energetski suverenitet, smanji zavisnost od uglja i nafte i zadovolji rastuću potražnju za električnom energijom.

U Evropi najviše nuklearnih reaktora ima Francuska – čak 57. Od 27 članica EU, polovina ima barem jedan reaktor. Dok se 1990. trećina električne energije dobijala iz nuklearki, danas je taj udeo znatno manji – oko 15 odsto. Mnogi smatraju da je to bila strateška greška, jer je nuklearna energija niskougljeničan i pristupačan izvor za Evropu.

Brojne zemlje najavljuju ulaganja u nuklearne reaktore. Slovenija razmatra gradnju drugog bloka nuklearke u Krškom, ali odluka još nije doneta – da li će se graditi zajedno sa Hrvatskom ili samostalno, biće poznato do 2030. godine.

Austrija nema nuklearne reaktore i oštro se tome protivi. Mađarska ima nuklearku u Paksu, a nedavno je postavljen kamen temeljac za novi blok Paks 2. Srbija razmatra kupovinu od pet do deset odsto udela u Paksu 2, a najavljeno je da bi prvu nuklearku mogla početi da gradi pre 2040. godine.

Hrvatska je u saborsku proceduru uputila Zakon o razvoju nuklearne energije u civilne svrhe, kojim se planira povećanje udela nuklearne energije na najmanje 30 odsto do 2040. godine. U javnosti se govori o malim modularnim reaktorima, koje Evropska komisija procenjuje da će biti u upotrebi u narednoj deceniji.

Hrvatska zajedno sa Slovenijom koristi nuklearku u Krškom, iz koje pokriva oko 16 odsto svoje potrošnje električne energije. Radni vek elektrane produžen je do 2043. godine.

Na Samitu u Parizu rečeno je da je Hrvatska uključena i u programe nuklearne fuzije, za koju se veruje da će obezbediti kontinuitet nuklearne energije nakon 2050. godine. Slovačka ima dve nuklearke, dok je Nemačka svoje poslednje reaktore ugasila 2023. godine. Pre gašenja, nuklearke su obezbeđivale oko 30 odsto električne energije. Nedavno je Nemačka najavila gradnju prve svetske elektrane na nuklearnu fuziju.

Poslednjih godina menja se percepcija nuklearne energije – danas se na nju gleda kao na važan deo energetske tranzicije. Nuklearne elektrane proizvode velike količine električne energije uz vrlo niske emisije ugljen-dioksida, pa se svrstavaju među „zelene“ izvore energije.

Električna energija u budućnosti neće dolaziti samo iz obnovljivih izvora, već iz kombinacije inovativnih rešenja i postojećih tehnologija, kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.