Od početka godine uništeno oko 250.000 falsifikata, uglavnom tekstilnih proizvoda

Osim rizika koji predstavljaju za potrošače zbog sumnjivog kvaliteta, krijumčareni krivotvoreni proizvodi i piraterija pogađaju mnogo šire slojeve društva, nanoseći štetu, pre svega državnom budžetu i onima koji legitimno posluju, a od profita ostvarenog nezakonitom distribucijom i prodajom robe na crnom tržištu često se finansiraju drugi vidovi kriminala.

O tome kolike su razmere ovog globalnog problema svedoče i podaci Uprave carina, prema kojima je za poslednje dve godine (2019/2020) zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine zadržano oko 800.000 različitih proizvoda, dok je u istom periodu uništeno preko milion različitih falsifikata i čak 4,5 tona tekstilne metraže. Od početka 2021. po ovom osnovu zadržano je više od 100.000 različitih, uglavnom tekstilnih proizvoda, dok je u ovom periodu uništeno gotovo 250.000 falsifikata.

“Ono što posebno zabrinjava je što se za plasman ovakve robe pored krijumčarenja, sve češće koristi internet, gde se na različitim sajtovima nude čak i lekovi i medicinska sredstva, za koja se nakon oduzimanja i analize utvrdi da su falsifikovani, što znači neprovereni, a samim tim nebezbedni i potencijalno opasni po zdravlje”, objašnjavaju za portal Biznis.rs iz Uprave carina.

Pored svega onoga što se čini na podizanju društvene svesti o šteti koju trpe svi, osim onih koji od falsifikovanja profitiraju, carinska služba svakodnevno, kako na granici, tako i u unutrašnjosti zemlje otkriva potencijalne falsifikate, sprečavajući da oni dospeju do krajnjih korisnika. 

“Kada je reč o falsifikovanju robe, najčešće se radi o tekstilu, obući ili kozmetici, a bilo je slučajeva da se i originalnost nameštaja, lekova, ali i druge robe dovodi u pitanje. Tako su carinici na Gradini krajem februara zbog sumnje da povređuje pravo poznatih robnih marki, zadržali više od jedne tone garderobe, čija je vrednost preko 10.000 evra”, kažu iz Uprave carina.

Neretko se među carinskim zaplenama nađu i etikete poznatih robnih marki kojima se roba bez oznaka naknadno „brendira“. Takav slučaj zabeležen je polovinom marta ove godine u okolini Šapca, kada su prilikom tzv. „dubinske kontrole“ kurirskih pošiljaka otkrivene falsifikovane etikete robne marke Nike.

Sličan slučaj zabeležen je i krajem septembra 2020. godine na graničnom prelazu Gradina, kada su carinici zaplenili 18 falsifikovanih sertifikata i barkodova svetski poznatih marki Gucci i Armani i tako sprečili da se kopije njihovih proizvoda prodaju na tržištu kao originali.

Falsifikati se najčešće uništavaju

Kako granica predstavlja prvu branu između ostalog i za falsifikate, carinska služba ima obavezu da za svaku robu, za koju se posumnja da je plagijat, prekine carinski postupak i o tome obavesti nosioca prava, odnosno njegovog ovlašćenog predstavnika. Nosilac prava ima rok od 10 radnih dana da podnese pisanu saglasnost da je roba krivotvorena i da da saglasnost za njeno uništenje.

Krajnji ishod u odnosu na robu može biti uništenje, ili nastavak postupka. Roba se prvenstveno uništava sečenjem pomoću specijalizovanih mašina stacioniranih u Kruševcu ili u pogonu JKP Deponija Vinča – gaženjem teškim mašinama.

Među najčešće krivotvorenim brendovima su Adidas, Nike, Converse, Tommy Hilfiger, Louis Vuitton, Philipp Plein, Hummel, Apple, Armani, CAT, Levi’s, Hugo Boss, Michael Kors.

„Da bi se uspešno suprotstavljali svim izazovima u ovoj oblasti, koja predstavlja i važan uslov za naše pristupanje Evropskoj uniji, carinska služba u saradnji sa nosiocima prava, kao i relevantnim nacionalnim i međunarodnim institucijama sprovodi kontinuirane obuke, pre svega namenjene identifikaciji krivotvorene robe“, navode iz Uprave carina.

Duga tradicija zaštite intelektualne svojine

Srbija je zemlja sa dugom tradicijom zaštite prava intelektualne svojine, čemu u prilog govori zanimljiv podatak koji se odnosi na zaštitu prava na žig iz Zakona o žigovima Kraljevine Srbije iz 1884. godine, kojim je u članu 22 propisano: „Zabranjeno je uvoženje strane robe u Srbiju, koja na nedozvoljeni način nosi žigove kakvog domaćeg zanatlije, trgovca ili poljoprivrednog proizvođača, ili uopšte nosi znake kao da je domaćeg porekla. Isto tako zabranjen je i prevoz ovakve robe ili držanje na smestištu. Ovakva roba uzaptiće se gde se nađe bilo od strane dotične vlasti bilo na tužbu oštećenog”.