Oštre epidemiološke mere u EU neće imati veliki uticaj na ekonomiju Srbije

I pored ubrzane i masovne vakcinacije, zemlje širom Evrope i dalje pooštravaju epidemiološke mere, jer su bolnice prepune pacijentima koji su zaraženi korona virusom.

Predstavnici savezne i pokrajinske vlade Nemačke odlučili su da oštre epidemiološke mere ostanu na snazi do 28. marta. Austrija i Italija određene oblasti i gradove stavljaju u potpune karantine kako bi se sprečilo širenje britanskog, zaraznijeg soja virusa Covid-19.

Merama zatvaranja privrede nekih od glavnih ekonomskih partnera Srbije vrši se dodatni pritisak na poslovanje.

„Trenutno zatvaranje ekonomija u EU imaće za posledicu manji priliv porudžbina sa tog tržišta, što će nesumnjivo uticati na slabljenje dinamike domaće industrijske proizvodnje i posebno na pad izvoznih aktivnosti. Smanjiće se i uvoz, primarno sirovina i repromaterijala, smatra Saša Đogović, autor biltena “Makroekonomska kretanja u Srbiji”.

Prof. dr Zoran Grubišić, redovni profesor Beogradske bankarske akademije smatra da Srbija neće osetiti nikakve direktne posledice zatvaranja zemalja EU.

„Posledice po srpsku ekonomiju mogu da se razmatraju u nekim minimalnim varijantama, ako će stanovnici tih zemalja kupovati manje proizvoda jer su pod „ključem“, pa će samim tim kupovati i manje proizvoda sa srpskog tržišta koji se u tim zemljama izvoze. Međutim, aranžmani po pitanju izvoza su već sklopljeni, zaista smatram da su minimalni efekti kada se tako posredno razmišlja“, ocenjuje Grubišić za naš portal.

Grubišić čak smatra da bi hipotetički, lockdown u zemljama koje su glavni ekonomski partneri Srbije možda mogao da deluje motivišuće na naše građane koji će novac umesto u tim zemljama trošiti ovde jer ne mogu da putuju.

„Od samog zatvaranja država centralne Evrope, Srbije ne bi trebalo da oseti nikakve nagativne efekte“, zaključuje Grubišić.

Glavni spoljnotrgovinski partner u prošloj godini, pojedinačno posmatrano, bila je Nemačka, i u izvozu (2,2 milijarde evra) i u uvozu (3.12 miliona evra). U izvozu, za Nemačkom slede Italija (izvezeno robe za 1,43 milijade evra) i Bosna i Hercegovina (1,2 milijarde evra). U uvozu, na drugom mestu je Kina (2.87 milijardi evra) a treća je Italija (1,92 milijarde evra).

Saša Đogović kaže da bi Srbija kako bi što lakše podnela krizu trebalo da se fokusira na jačanje kapitalnih investicija, kako onih infrastrukturnih, tako i u oblasti zaštite životne sredine, kako bi se na taj način podizale domaće privredne aktivnosti.

„U uslovima pandemijske krize treba smanjiti izdatke za bezbednosni sektor, odnosno nabavku nove opreme, sem najnužnije, a primat dati ulaganjima u nove tehnologije i inovacije koje se mogu komercijalizovati i kroz javno-privatna partnerstva, a posebno inovacije iz biomedicine i ekologije“, naglašava Đogović.