PANDEMIJA KORONA VIRUSA GURA SVETSKU EKONOMIJU U NAJVEĆU RECESIJU MODERNOG DOBA Preti i „finansijski cunami“

Novi talas pandemije korona virusa, doneo je opet “zaključavanja” ekonomija, kako u Evropi, tako i širom sveta, i raspršio ionako slabašne nade u oporavak globalne ekonomije od posledica “korona krize”.

Sada se sve realnija čini konstatacija pojedinih ekonomista da je „pandemija Covid-19 srušila globalnu ekonomiju“. I međunarodne finansijske institucije sve više govore o najvećoj mirnodopskoj ekonomskoj depresiji u poslednjem veku.

Tako je Međunarodni monetarni fond (MMF) procenio da će globalna ekonomija ove godine pasti za 4,9 procenata, dok Svetska banka prognozira pad globalnog BDP za 5,2 odsto, dok je procena Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) da će globalni pad biti čak šest odsto. Ruske procene govore o najdubljoj recesiji u poslednjih 80 godina.

Prognoze za narednu godinu su daleko od optimističkih, jer izgleda i ekonomski prognozeri postaju svesni nevesele globalne ekonomske realnosti, i pored ohrabrujućih vesti u vezi sa pronalaskom vakcine protiv Covid-19.

Ipak, međunarodne finansijske institucije očekuju oporavak u 2021. godini, iako se posledice novog zaključavanja u četvrtom kvartalu ove godine, tek kalkulišu. Tako MMF očekuje u narednoj godini globalni rast od 5,4 odsto, dok Svetska banka očekuje rast globalnog BDP od 4,2 procenta, iako ekonomisti te institucije očekuju da će oporavak globalne ekonomije od korona krize trajati bar pet godina.

Isto tako, Svetska banka očekuje da će globalno siromaštvo biti povećano zbog pandemije, i da će ova kriza doneti bar još 60 miliona siromašnih, što će poništiti globalne napore u borbi protiv siromaštva u poslednje tri godine. Poznata rejting agencija Fič (Fitch) očekuje da bi globalni BDP mogao da poraste naredne godine za 5,2 odsto, ali da bi od velikih ekonomija jedino Kina uspela da nadoknadi gubitke iz ove godine, dok bi na primer SAD i Rusija posledice korona krize sanirale i u 2022. godini.

Globalni dug – “kamen oko vrata”

Globalna ekonomija će se u svom oporavku od posledica korona krize suočiti sa još jednim ogromnim izazovom – narastajućim javnim dugom. Procene Instituta za međunarodne finansije (IIF) govore da će globalni dug do kraja ove godine dostići nivo od 277 hiljada milijardi dolara, podstaknut troškovima država na saniranju ekonomskih posledica korona krize.

Globalni dug se do septembra meseca ove godine povećao za 15 hiljada milijardi dolara, na 272 hiljade milijardi sa tendencijom daljeg rasta, koja će verovatno biti i dodatno ubrzana, kao posledica novog “zaključavanja” velikog broja zemalja

Očekuje se da će globalni dug do kraja godine narasti na rekordnih 277 hiljada milijardi dolara, jer vlade i kompanije nastavljaju da troše kao odgovor na pandemiju Covid-19, objavio je Institut za međunarodne finansije (IIF).

Prema izvještaju IIF, organizacije koja okuplja više od 400 banaka i finansijskih institucija širom sveta, globalni dug ove se godine povećao za 15 hiljada milijardi dolara na 272 hiljade milijardi dolara do septembra.

Stručnjaci IIF sa pravom se pitaju “kako će se globalna ekonomija rešiti dugova u budućnosti bez značajnih nepovoljnih uticaja na ekonomsku aktivnost”.

Posebno zabrinjava činjenica da je dug u razvijenim zemljama u trećem tromesečju ove godine narastao iznad 432 odsto BDP, što je porast od 50 odsto u odnosu na 2019. godinu. A u tom rastu, SAD, koje su primenile jedan od najvćeih podsticajnih paketa na svetu, čine skoro polovinu. Ukupan američki dug preti da dostigne 80.000 milijardi u ovoj godini, u poređenju sa 71 hiljadom milijardi godinu dana ranije, navodi se u izveštaju IIF.

Sa druge strane, mere vlada u Evrozoni, dovele su do rasta javnog duga od 1.500 milijardi dolara, tako da je javni dug dostigao iznos od 53 hiljade milijardi dolara, što je još uvek ispod najvišeg nivoa zaduženosti iz vremena prethodne velike finansijske krize 2014. godine (poznate i kao kriza državnog duga).

I zemlje u razvoju su već na nivou javnog duga od oko 250 odsto BDP. Za te zemlje takav nivo duga u budućnosti može biti nepremostiva prepreka za dalji privredni rast.

Nema brzog i lakog oporavka

Izvesno je da će korona kriza opustošiti globalnu ekonomiju, a veliki je strah da bi ,,finansijski cunami” koji preti, mogao da dokrajči nade u brzi ekonomski oporavak. I zato međunarodne organizacije, ne samo one finansijske, apeluju na jedinstveni globalni odgovor na krizu, stvaranje uslova za što brži ekonomski oporavak globalne ekonomije, i rešavanje problema narastajućih dugova, kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Jer ova kriza je pogodila sve, i to ozbiljno. Oporavak je, na žalost i u suprotnosti sa prvobitnim prognozama, odnosno neće biti ni brz ni lak.