Podcast je ozbiljan biznis

Jedna šala kaže da je jedini način da zaradite od podcasta tako što ćete prodati opremu. Ipak, izgleda da u Srbiji i regionu ne veruju previše autoru ovog vica, s obzirom na to da se svakodnevno pojavljuju novi podcasti, a samo na platformi Podcast.rs trenutno ih ima oko 230 na srpskom jeziku.

Da li od podcasta može da se zaradi ili je to samo način da se iskaže mišljenje, stav ili poveća vidljivost na društvenim mrežama i napravi self-branding za neki drugi posao, odnosno angažman? Mišljenja su podeljena, ali se većina slaže da će ovaj fenomen bar još neko vreme biti prisutan i da na sceni ima još mesta za nove autore i nove teme.

„Svi smo počeli da se navikavamo na digitalne sadržaje, od društvenih mreža do audio knjiga. Podcast je tu krenuo polako i mislim da je eksplozija krenula sa Galebom Nikačevićem, on je prvi napravio od toga neku vrstu mejnstrima i tako dosta pomogao da se ljudi oslobode. Mislim da ljudi prosto imaju potrebu da iskažu nešto, da se bave određenom tematikom, mada određenom broju autora podcast svakako služi da povećaju svoju vidljivost na mrežama„, kaže u razgovoru za Biznis.rs Vladimir Kovač, osnivač i domaćin podcasta DigiTalk.

On ističe da je više od 230 podcasta u regionu koje okuplja platforma Podcast.rs zaista veliki broj, jer na kablovskoj televiziji teško možete da pratite više od 30-40 kanala. „To je neverovatan broj ljudi koji su odlučili da sami postanu medij za sebe.“

I Ivan Minić, autor podcasta Pojačalo, ističe Galebovu ulogu u razvoju scene koja se i dalje formira, jer je „zbog svog društvenog kapitala koji je gradio godinama brzo došao do velikog broja ljudi i približio podkast kao format novoj publici“.

„Trend je stigao sa globalnog tržišta, sa tom razlikom što je tamo podcast scena postojala i ranije, ali je značajno porasla u poslednjih nekoliko godina, a kod nas gotovo da i nije bila formirana. Verujem da su dva glavna motiva – niska ulazna barijera u smislu produkcijskih zahteva i troškova, i činjenica da sve više autora bira ovaj format, pa samim tim privlače pažnju i novih“, objašnjava Minić u razgovoru za Biznis.rs.

Audio ili video

Vladimir Kovač napominje da u vezi sa podcastom postoji nekoliko zanimljivosti, a prva stvar je to da je na Zapadu podcast nastao prvenstveno kao audio sadržaj, odnosno napravljen je da bi se slušao.

„Ono što je fenomen u Srbiji i regionu je da se 80-85 odsto sadržaja sa podcasta konzumira preko YouTube-a, s tim što niko ne može da kaže na koji način, da li neko sedne i pusti na ekranu kompjutera, televizora ili telefona da gleda, ili radi nešto drugo, možda pegla i sluša. Tako da svega nekih 10-15 odsto ljudi koristi striming platforme. Ipak, ti ljudi koji slušaju preko striming platforme su zapravo najvernija publika“, tvrdi naš sagovornik.

Vladimir je bio primoran da menja poslovni model prošle godine kada je izašao iz prethodnog projekta, ali su on i njegova ekipa želeli da nastave da na podcastu pričaju priče koje su imali na događajima koje su prethodno organizovali čitav niz godina. Ipak, to je moralo da bude i ekonomski održivo.

„Mi okupljamo određenu grupu ljudi oko naše ideje, a to je digitalna ekonomija, digitalni marketing, tehnologija, inovacije… Želimo da stvaramo zajednicu koja je nosilac cele naše priče i da toj zajednici pružamo određene teme koje su zanimljive i edukativne. A za monetizaciju podcasta je jako bitno da ga shvatiš kao ozbiljan biznis. Glavna stvar je da budeš uporan, dosledan i istrajan. Ja sam nedavno bio dve nedelje na odmoru, ali se svakog utorka u 20 časova redovno emitovala nova epizoda DigiTalk. Tu ne postoji praznik, odmor, pauza ili bolest. Ako godina ima 52 nedelje, morate imati i 52 epizode podcasta“, naglašava Kovač.

Takođe, YouTube voli autore koji u redovnim intervalima objavljuju sadržaje, tako da ih dobro pozicionira. A kada autor može da se prikaže kao ozbiljan, može da razmišlja i o monetizaciji podcasta. Za početak mora da se uloži, tvrdi Vladimir, jer nivo produkcije odražava nivo posvećenosti poslu.

„Drugi preduslov je kvalitet, i da znaš šta hoćeš i koju publiku gađaš. Mi smo znali šta hoćemo, a deo svakako dugujemo autoritetu koji smo postigli u zajednici u proteklih deset godina. Vrlo brzo, posle mesec dana emitovanja, dobili smo prvi potvrđeni ugovor za partnerstvo. Zatim su sledila još tri, tako da smo posle mesec i po dana postali održivi, što znači da su pokriveni troškovi kompletne produkcije, a u mom slučaju ja trenutno i živim samo od toga. Sada dalje razvijam biznis i moje zapažanje je da sve više brendova mene kontaktira i kaže da vidi da tu ima nečega i da su me stavili u planove za sledeću godinu“, kaže autor DigiTalk-a.

Mediji gladni kvalitetnih sadržaja

Ljudi koji se bave podcastom smatraju da će se kompanije sve više reklamirati kroz ovu formu sadržaja, jer sve one gledaju da što bolje plasiraju svoje poruke. Odavno postoji priča za bilbord i TV reklamu, da se oglašavanjem na taj način „lopatom bacaju pare“, jer nikad ne znate ko će videti vašu reklamu. Ako imate neki proizvod koji se tiče tehnologije, logičnije je platiti 10 puta manju cifru za podcast koji gađa tačno određenu publiku.

„Postoji još jedan biznis aspekt, a to su veliki izdavači, mediji i emiteri koji su gladni sadržaja. Pad oglašavanja kod njih je uglavnom posledica pada kvaliteta sadržaja i zato će oni želeti da prigrabe na neki način autorske sadržaje poput podcasta, koji su možda kvalitetniji. Da li će to biti deljenjem sadržaja ili nekom vrstom saradnje, videćemo, ali to je svakako prilika da se dođe do neke nove publike na sasvim drugi način“, ocenjuje Vladimir Kovač.

Naš sagovornik ističe da se mora raditi na edukaciji brendova i kompanija, da shvate šta je i kakva je forma podcast.

„Jedan model monetizacije podcasta je kroz sponzorstvo. Ja želim zajednici da dam nešto besplatno, a brendu dajem vidljivost unutar te zajednice koju gradim. Na kompanijama je da li će to prepoznati kao benefit ili ne. Druga opcija je plaćanje pretplate i takozvano čašćavanje autora. Uglavnom je to preko Patreona, gde su mesečne pretplate i to je možda najrasprostranjenije. Zatim Paypal, gde je jednokratna podrška, i postoji nešto što se zove „buy me a coffee“, i što je takođe jednokratno. Dakle, postoje platforme preko kojih se podcasti povezuju kako bi se monetizovali“, podseća Kovač.

Ivan Minić tvrdi da je optimalno rešenje za monetizovanje podcasta najčešće kombinovanje dva osnovna modela – donacijskog i sponzorskog.

„Sponzorski model je dostupan najčešće onima koji su dovoljno veliki i vidljivi da budu interesantni sponzorima, dok donacijski može da funkcioniše i na mnogo manjem broju ljudi, ukoliko im je ono što pravite zaista važno. Donacije mogu biti jednokratne ili u formi mesečne pretplate, ali svakako predstavljaju model koji kumulativno daje dobar efekat što više prolazi vreme. Kratkoročno, ne postoji neko jednostavno rešenje za komercijalizaciju, osim činjenice da podcast posredno donosi kontakte i poslove, i daje priliku da se pokažemo kao autori i stručnjaci u određenoj oblasti“, kaže Minić.

Budućnost podcasta

Vladimir Kovač smatra da će se autorski originalni sadržaj na digitalnim kanalima jako mnogo vrednovati u bliskoj budućnosti, a očekuje da će se i kod nas za neku godinu pojaviti nešto o čemu se već priča na Zapadu, a to je da budućnost monetizacije sadržaja leži u nekoj vrsti programatika, gde će kompanije i brendovi moći da biraju na kom podcastu će se oglašavati.

„Ima još jako puno mesta za razvoj podcast scene. Ono na čemu treba raditi je edukacija što se tiče načina produkcije i monetizacije. Siguran sam da će kompanije spremno prigrliti i dočekati taj momenat“.

S druge strane, Ivan Minić veruje da će se trend otvaranja novih podcasta smanjiti i da će se tržište stabilizovati.

„Opstaće oni koji imaju dugoročne planove i viziju, dok će se oni koji su eksperimentisali verovatno opredeliti da odustanu. Oglašivači će u narednom periodu više fokusa imati na podcast autore, tako da ko izdrži i izgradi poziciju i publiku, može da očekuje neki boljitak“, ističe naš sagovornik, uz napomenu da misli da će, „na žalost, ljudi i dalje dominantno gledati podkaste, umesto da ih slušaju“.