Popravku liftova moraju da plaćaju i stanari iz prizemlja

Ako živite u višespratnici i to na nekom od poslednjih spratova onda znate koliko je važno da lift uvek bude u funkciji. U većini stambenih zgrada u Srbiji, liftovi su stari i po nekoliko decenija, što znači da im je potrebno redovno održavanje, a u mnogim slučajevima i zamena.

Često se dešava da problemi oko plaćanja popravke ili zamene lifta izazivaju probleme kod stanara, jer oni koji ga ne koriste ne žele da učestvuju u njegovoj popravci.

Prema Zakonu o održavanju stambenih zgrada svi vlasnici stanova dužni su da učestvuju u plaćanju tekućeg i investicionog održavanja, a odluku donosi stambena zgrada saglasnošću većine vlasnika stanova kojima pripada više od 51 odsto kvadrature površine stambene zgrade. Odluka obavezuje sve vlasnike pa i one koji se nisu saglasili za izvođenje predmetnih radova.

Potpredsednik Saveta za liftove pri Privrednoj komori Beograda, Boža Vukašinović kaže za Biznis.rs da je, u skladu sa članom 5. Pravilnika o pregledima liftova u upotrebi, propisano da vlasnik lifta obezbeđuje redovni i vanredni pregled lifta, bezbednu upotrebu, održavanje lifta i spašavanje lice iz lifta.

„Kad su u pitanju stambeni objekti, vlasnik lifta je stambena zajednica. U skladu sa tim stambena zajednica je dužna da održava lift u bezbednom i ispravnom stanju“, objašnjava Vukašinović.

Problem s kojim se suočavaju upravnici zgrada nastaju kada neki stanari odbijaju da plaćaju određenu sumu koja je potrebna da bi se lift ponovo stavio u funkciju. Ukoliko ne pomognu razgovor i ubeđivanje, sledeći korak je Sud.

Postupak pred Sudom pokreću stambena zajednica ili upravnik zgrade. Kada Sud donese rešenje da je nesavesni stanar dužan da plati iznos koji je utvrđen, sledeća instanca je sudski izvršitelj, koji će od stanara koji duguje naplatiti potraživanje komšija. Da bi moglo da se obrati Sudu stanari moraju da za obavljene radove imaju fakturu i fiskalni račun, pošto se popravke koje su obavljene u sivoj zoni ne mogu da se naplate na ovaj način.

Ono što je uglavnom predmet spora je cena izvođenja radova popravke koja može biti i više od 1.000 evra.

Vukašinović kaže i da Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti nije regulisana cena popravke liftova. Cenu sanacije kvara kao i kod automobila na primer, reguliše – tržište.

Stambena zgrada može za popravku lifta angažovati svaku firmu koja ispunjava zakonom propisane uslove.

„Moja je procena da u Republici Srbiji ima više od stotinu firmi koje nude usluge popravke i zamene liftova, iako za sada ne postoji jedinstveni registar ovih specijalizovanih kompanija. Trenutno je, u saradnji sa Privrednom komorom Beograda i svim zainteresovanim subjektima, u okviru Saveta za liftove, pokrenut projekat koji bi, između ostalog, napravio dostupnim registar firmi koje se bave montažom i održavanjem liftova, precizirao oblike licenciranja ovih firmi, program dualnog obrazovanja zainteresovanih učenika za zanimanje montažera, odnosno servisera lifta i slično“, navodi Vukašinović.

Za sada još uvek, prema rečima našeg sagovornika, ne postoji definisan način licenciranja firmi koje ugrađuju i servisiraju liftove.

„Važećim Pravilnikom nije predviđeno licenciranje firmi koje se bave poslovima ugradnje ili održavanja liftova, iako u članu 12. Pravilnika stoji izraz „stručno osposobljena lica“. Koliko sam upoznat, ovo je iz razloga što se ovakvo licenciranje može regulisati samo višim pravnim aktom od Pravilnika, odnosno Zakonom. Predlog za licenciranje firmi koje se bave poslovima montaže i održavanja liftova stajao je u predlogu prošlog Pravilnika o bezbednosti liftova iz 2010. godine“, zaključuje Vukašinović.