POSLEDICE PANDEMIJE NA EKONOMIJU SRBIJE JOŠ UVEK NEIZVESNE Nestandardni dobitnici i gubitnici, karakteristika su ove krize, kaže Tanja Jakobi za Biznis.rs

Ekonomija Evropske unije je prema podacima evropske statističke agencije Evrostat, u drugom tromesečju zabeležila pad od čak 13,9 odsto na međugodišnjem nivou.

Od posledica krize izazvane pandemijom korona virusa najviše je pogođena Španija, čija je privreda zabeležila pad od čak 22,1 odsto u odnosu na prošlu godinu. Posledice krize snažno osećaju i privreda Francuske, Italije, kao i zemlje regiona.

U poređenju sa evropskim zemljama Srbija stoji dobro u drugom tromesečju, i ne očekuje značajniji pad bruto domaćeg proizvoda. Međutim, sa sporim oporavkom glavnih ekonomskih partnera naše zemlje može se očekivati da se posledice krize osete i u Srbiji sledeće godine.

„I dalje je nemoguće proceniti efekte Covid- 19 na srpsku ekonomiju. S obzirom na izuzetno veliku upućenost Srbije na tržište Evropske unije. Izvozni, tradicionalno jak sektor privrede, u velikoj meri će zavisiti od razvoja situacije na ovim tržištima koja u ovom trenutku nije previše dobra“, kaže Tanja Jakobi izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika za Biznis.rs.

Ona kao primer navodi fabriku „Fiat“ u Kragujevcu koja je više puta u toku godine slala radnike na odmore usled poremećaja u proizvodnji u svojim drugim fabrikama.

„Ovo je očito pre trend nego izuzetak, jer se po dosadašnjim statističkim podacima vidi da se, na primer, proizvodnja u Srbiji oporavlja brže od spoljnotrgovinske razmene“, navodi naša sagovornica.

Na unutrašnjem tržištu takođe ima nestandardnih poremećaja, pa se tako svi uslužni sektori koji nisu povezani sa zadovoljavanjem osnovnih potreba, već nalaze u problemima.

„S obzirom da i dalje ima dosta kompanija koje su odlučile da ne vraćaju radnike na posao, smanjuje se potražnja za svim vrstama usluga prevoza, pripreme hrane, čišćenja prostorija, i slično. Takođe, ljudi koji rade od kuće troše i manje novca za obuću i odeću, a više nego što je to slučaj bio ranije troše novac na nabavku kompjutera, tableta, usluge interneta i slično, koji omogućavaju rad i učenje na daljinu“, objašnjava Tanja Jakobi.

Ekonomske posledice osetiće prvo uslužni sektor na proleće sledeće godine

Direktorka Centra za istraživanje javnih politika kaže da su do sada izvozno orijentisana preduzeća bila u daleko boljem položaju nego ona koja su zavisila od domaćeg tržišta i oslabljene kupovne moći kod kuće.

Sada kriza zahvata veoma različite industrije, na primer industriju piva, koja u velikoj meri zavisi, kako od kupovne moći stanovništva, tako i od konzumiranja pića u restoranima, kafeima i na živim okupljanjima i automobilsku industriju koja je jedna od najvećih srpskih izvoznika.

„Nasuprot tome, sektori kao što su farmacija, proizvodnja medicinskih sredstava, i slično doživele su uspon kakv sigurno nisu beležile ni u najboljim vremenima privrednog uspona“, smatra naša sagovornica. 

Svaka kriza do sada bila je praćena napretkom tehnologija koje su uspevale da zamene deo radne snage, i ova kriza u tome sigurno neće biti izuzetak. To znači da će se i sa ovom krizom smanjiti broj tradicionalnih radnih mesta, a veliko je pitanje da li će biti stvorena nova zanimanja i sledstveno nova radna mesta.     

„Kriza izazvana pandemijom trajaće dugo pošto zdravstveni izazovi ostanu iza nas. Prethodna kriza je lomila kompanije pet ili sedam godina posle svog početka. Za očekivati je da će se ozbiljnije posledice videti verovatno na proleće iduće godine kada se iscrpe male zalihe napravljene tokom zatišja pandemije tokom leta. Tada bi, izuzev ako se pokaže da će novi talas pandemije biti znatno blaži, verovatno početi da se zatvaraju prodavnice robe široke potrošnje, restorani i kafei koji nisu uspeli da zadobiju deo tržišta dostave hrane, prodavnice u tržnim centrima, različiti prostori za masovno vežbanje, hale i dvorane za velike događaje, različiti turistički kapaciteti, a sa njima i industrija koja ih je opsluživala“, smatra Tanja Jakobi.

Javni sektor ostaje stabilan, privatni očekuje pad zarada

Direktorka centra za istraživanje javnih politika naglašava da sve dok javne finansije budu stabilne, neće biti ni smanjivanja zarada u javnom sektoru, niti će biti posezanja za merom smanjenja penzija.

„U privatnom sektoru koji je mnogo fleksibilniji pad zarada i zatvaranje radnih mesta biće mnogo izraženiji“, smatra naša sagovornica.

Lakše će kroz krizu proći oni koji se što pre budu prebacili na nov način poslovanja

Kako bi što lakše prebrodili krizu, naročito oni koji se bave delatnostima koje su prve na udaru posledica pandemije, trebalo bi što pre prilagoditi način poslovanja novoj normalnosti. To se pre svega odnosi na razvoj digitalizacije.

„Uporedo sa pandemijom usledilo je povećanje tražnje za svim poslovima koji su vezani za online aktivnosti, pa je tako porasla potražnja za dostavljačima roba, IT tehničarima različiih vrsta i stručnosti, radnicima u kol centrima, radnicima u trgovinama sa robom široke potrošnje i sličnim poslovima. S obzirom da je ponovo omogućen odlazak naših ljudi koji rade u inostranstvu, nastaviće se odliv radne snage u skladu sa oporavkom evropskih ekonomija“, zaključuje Tanja Jakobi.