POSLOVANJE STABILNO, HITNO POTREBNE TARGETIRANE MERE, procenjuju predstavnici privrednih komora u Srbiji

Poslovanje u Srbiji stabilizovalo se, ali su hitno potrebne nove, “targetirane” mere, s obzirom na neizvesnost koju donosi zima i stanje privrede u Evropskoj uniji, apelovali su predstavnici tri privredne komore u Srbiji koje okupljaju oko 500 kompanija članica.

Vodeći ljudi Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), Francusko-srpske privredne komore (CCIFS) i predstavništva konfederacije italijanske industrije – Konfindustrija Srbija, slažu se da je nezahvalno prognozirati kako će izgledati kraj ove godine ili naredna.

Treba što pre digitalizovati poslovanje, podstaći izvoz proizvoda malih i srednjih preduzeća, ali i ukinuti ili smanjiti brojne lokalne i državne takse, saglasni su sagovornici Tanjuga.

Nakon što je država izašla sa širokim paketom ekonomskih mera, koje u AmCham ocenjuje kao pravovremene i dobre, sada je pomoć privredi potrebno precizno usmeriti u pojedine manje „niše“ kroz precizne mere, kaže potpredsednica Američke privredne komore, Amalija Pavić.

Važno je smanjiti administrativna opterećenja i preći na elektronsko poslovanje i u državnoj i u privrednoj administraciji, i raditi na proporcionalnoj naplati komunalnih taksi, poručuju iz ove Komore koja broji više od 200 američkih, međunarodnih i lokalnih kompanija koje zaposljavaju preko 95.000 građana Srbije.

“Velike mere pomoći istrošene su i sada je vreme da se analizira tačno po oblastima, kome i na koji način, se još može pomoći”, smatra Pavić.

Procene članica ove komore s početka epidemije su da će imati pad prihoda u proseku 25 posto, a postoje firme koje ne očekuju pad prometa uopšte, poput konsultantskih kuća i firmi iz IT sektora.

Članice ovog udruženja, njih 71 odsto, planira da zadrži isti broj zaposlenih s početka godine, međutim, svega 14 posto planira novo zapošljavanje do kraja 2020. iako je u svojim planovima za ovu godinu prvobitno 61 odsto njih želelo da zaposli nove radnike.

U Srbiji, kao i pre početka epidemije, posluje oko 120 francuskih preduzeća koja zapošljavaju preko 11.000 ljudi.

Nada je bila da će se već od septembra krenuti sa normalnom proizvodnjom, ali to se ispostavilo kao nemoguće, ističe direktorka Francusko-srpske privredne komore Sanja Ivanić.

„Danas naša preduzeća još uvek relativno dobro stoje, u smislu da nije bilo masovnih otpuštanja radnika. Velika preduzeća imaju kapacitete da amortizuju šok i kod njih nismo primetili velike poteškoće, međutim, preduzeća koja su najugroženija su mala i srednja„, objašnjava Ivanić.

Pre dve godine došlo je do primetnog povećanja interesovanja francuskih firmi za saradnju sa našim privrednicima. Kako bi se taj trend održao, ova Komora će od septembra organizovati B2B susrete čiji je cilj da se omogući pronalaženje privrednih partnera i zajednički nastup srpsko-francuskih „timova“ na trećim tržištima.

Ivanić smatra da je jedno od rešenja za brži rast ekonomije, digitalizacija i podsticanje izvoza, ali i promena lanca snabdevanja. Takođe, potrebno je ubediti strane firme da svoju proizvodnju premeste bliže Evropi sa, na primer, Dalekog Istoka, u Srbiju.

Poručuje i da treba pomoći lokalnim preduzećima, naročito malim i srednjim, da izvoze. Navodi primer Francuske investicione banke koja daje velike olakšice i podsticaje francuskim firmama koja žele da izađu na nova tržišta gde pre nisu poslovala.

“Ako se Evropska unija bude oporavljala brzo, oporavljaće se i srpska preduzeća istom brzinom”, smatra ona.

Da kriza nije zaobišla nikoga, pa ni italijanski kapital u Srbiji, potvrđuje Irena Brajović, direktorka Konfindustrije Srbije, udruženja italijanskih preduzeća koje broji 170 članica.

U prvim danima korona krize, italijanske firme zabaležile su pad izvoza i produktivnosti do 30 odsto, a neke ranije najavljene investicije su odložene, ali ne i otkazane. Od maja meseca, italijanska preduzeća u Srbiji, beleže ponovni rast.

Važno je, smatra, nastaviti krupnim koracima napred, sagledavajući sve aktuelne probleme u privredi.

„U zavisnosti od sektora, beležimo čak i one kompanije koje su se vratile na normalne proizvodne procese i punu produktivnost“, objašnjava Brajović.

S obzirom da pandemija, kako kaže, nije ni srpska ni italijanska, nego svetska, a da je globalno tržište u zastoju, brine je, kaže „crni… ili sivi oblak – septembar mesec“, pa veruje da bi se deo novca iz evropskog fonda za oporavak, koji je namenjen privredi EU, mogao preliti i na Srbiju jer su ipak, sve ekonomije sveta povezane.