POVEĆANJE JAVNIH INVESTICIJA PRAVA PODRŠKA PRIVREDNOM RASTU Potrebno više ulaganja u komunalnu infrastrukturu i ekologiju

I Fiskalni savet je ocenio da je povećanje javnih investicija, koje je predviđeno budžetom za 2021. godinu, najbolja politika za podsticaj privrednom rastu.

Nakon što su javne investicije u 2020. godini, uprkos krizi, održane na nivou prvobitnog budžetskog plana, Vlada je u 2021. planirala njihov dalji rast – što predstavlja dobar odgovor fiskalne politike na usporavanje privredne aktivnosti zbog pandemije.

U predlogu budžeta za narednu godinu se vidi da su kapitalni rashodi državne kase planirani na rekordno visokom nivou od oko 275 mlijardi dinara, dok bi javne investicije opšte države trebalo da dostignu 5,5 odsto BDP. Kako konstatuje Fiskalni savet, na nivou Republike to je porast u odnosu na očekivano ovogodišnje izvršenje za više od 70 milijardi dinara odnosno oko 600 miliona evra, i to pre svega zbog većih ulaganja države u sve vidove saobraćajne infrastrukture – putevi, pruge, luke.

Kako se ističe, ostvarivanjem ovog ambicioznog plana javnih investicija ovi rashodi bi dostigli iznos koji je Fiskalni savet nekoliko godina unazad preporučivao Vladi kao potreban i moguć nivo ulaganja koji je trebalo dostići u srednjem roku.

Analize Fiskalnog saveta takođe potvrđuju da ovaj porast kapitalnih ulaganja uglavnom potiče od intenziviranja izgradnje nekih nesporno prioritetnih projekata koji su značajni za privredni rast i u kratkom i dugom roku, kao što je brza pruga od Beograda do granice s Mađarskom, nastavak rekonstrukcije pruga Niš-Dimitrovgrad i Subotica-Segedin, izgradnja Moravskog koridora i Koridora 11, radovi na brzoj saobraćajnici Ruma-Šabac-Loznica i dr.

Takođe, procena je da su predloženi investicioni planovi države ambiciozni, ali i dostižni.

Zaštita životne sredine – prostor za nove investicije

Fiskalni savet je i ove godine izneo predlog da država više investira u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine. I sada se ističe da ponovo postoji nagoveštaj da bi u 2021. moglo da dođe do povećanja ulaganja u ove oblasti, koje istina nisu pretočene u čvrst budžetski plan. Istina, puno se očekuje od kredita Banke za obnovu i razvoj za ove namene.

Kako ističu u Fiskalnom savetu, prema poslednjim informacijama, ugovor o ovom kreditu je stigao do faze ratifikacije u Narodnoj skupštini, što je nagoveštaj da bi u 2021. napokon moglo da počne povlačenje sredstava sa ove kreditne linije i da se krene s realizacijom predviđenih projekata (kao što je revitalizacija sistema vodosnabdevanja u 60 lokalnih samouprava i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u nekoliko gradova i opština). Međutim, u budžetu za narednu godinu nije jasno definisano kako će se i na koji način koristiti sredstva iz tog kredita.

Ipak, početak izgradnje postrojenja za odsumporavanje u termoelektrani Nikola Tesla, projekat izgradnje fabrike za preradu otpada na deponiiji Vinča, kao i najave značajnih ulaganja u komunalnu infrastrukturu u okviru projekta “Srbija 2025” nagoveštavaju da će i u ovom segmentu biti realizovane značajne investicije, koje bi trebalo značajno da promene realnu situaciju na terenu. I da budu novi impuls održivom privrednom rastu Srbije.