PRELAZAK NA ZERO WASTE STIL ŽIVOTA Potreba 21. veka, primećuje Milja Vuković

Svaki stanovnik Srbije dnevno proizvede oko kilogram komunalnog otpada koji se ne odlaže na odgovarajući način. Svest o tome kako to utiče na našu planetu Zemlju, pa samim tim i na naše zdravlje, vazduh koji udišemo, vodu koju pijemo i hranu koju jedemo, nije baš na visokom nivou.

Kako bi se ova situacija promenila i poboljšala umnogome pomažu i pojedinci koji svojim primerom pokazuju kako se može lepo živeti bez ostavljanja đubreta za sobom. O tome kako se mogu sprovesti zdrave odluke – od čega početi i koliko je to izazovno, za portal Biznis.rs govori istoričarka umetnosti i ekološki aktivista, Milja Vuković.

„Bilo je dosta postepenih koraka na tom putu, ali korenita promena se desila pre oko tri godine. Već sam nekoliko godina vodila inicijativu „Divlji Beograd“, imala sam pretežno biljnu ishranu, pratila sam ekološke teme, ali onda sam shvatila u kojoj meri je eskalirao problem u vezi sa otpadom koji stvaramo, shvatila sam da mi otpad koji pravimo nigde ne odlazi, nego pravi na hiljade problema nakon što ga bacimo i više nisam želela uopšte da stvaram otpad“, ističe naša sagovornica.

Dodaje da je shvatila da uopšte nije najveće pitanje bacanja otpada na za to određeno mesto, već da je od izuzetne važnosti prethodni korak – prevencija stvaranja otpada. Tako je počela njena priča koja se posle tri godine pretvorila u pravu mali ekološki projekat u koji je uključeno mnogo ljudi.

Način života koji vodi joj ne pada teško, već suočavanje sa realnošću koju nam je donela današnjica i stil života koji je prati.

„Teško je svedočiti na dnevnom nivou nestanku biodiverziteta, svih tih bića sa kojima delimo planetu. Teško je i svedočiti ljudsku sebičnost i glupost koje za posledice imaju osiromašivanje i zagađenje divnog i moćnog sistema čiji smo deo, naše planete. Na lokalnom nivou je bolno gledati kako se ne poštuju zakoni i to po cenu zdravlja i prirode i ljudi“, naglasila je Milja.

Uprkos svemu navedenom, većina ljudi smatra da je prelazak na zero waste veoma teška i komplikovana promena za nekoga ko živi u 21. veku. Naša sagovornica međutim smatra drugačije.

„21. vek je rođen za tu promenu. To je promena koja nam sad treba: izlazak iz linearnog, potrošačkog, sasvim neodrživog sistema i prelazak u neki sledeći moguć oblik života, plemenitiji nadam se. Ta promena se dešava sad i svako od nas može u tome da učestvuje, na najrazličitije načine“, objašnjava naša sagovornica.

Dodaje da je u pitanju matematika – živimo u složenom, živom sistemu u kojem je sve povezano.

„Nije moguće živeti na način na koji živimo proteklih pedesetak godina, neodrživo je. Uzimati sve što je dobro – uzimati bez mere i zahvalnosti i bez odgovornosti i bez sagledavanja dugoročnih posledica, samo uzimati, a tom istom sistemu vraćati samo probleme i otrove. Moramo da prepoznamo i priznamo blagoslovenost sistema u kojem živimo i moramo da promenimo način na koji živimo“, naglasila je ekološka aktivistkinja, koja ovu filozofiju zagovara već oko šest godina. 

„U Srbiji često mislimo da je neko negde sve rešio, a da mi samo nismo primenili ta rešenja. U ovom trenutku koplja se lome na mestu sukoba ideologije konstantnog ekonomskog rasta i održivosti. Konzumerizam zahteva konstantan rast potrošnje i podrazumeva neverovatno stvaranje otpada“, ističe naša sagovornica.

Dodaje da ko god zastane na čas, razmisli i vidi da se danas baca mnogo više nego pre 10 ili 20 godina, mora da se zapita kako je moguće toliko bacati na planeti koja je zaokružen, ograničen sistem.

„Nije moguće. Cena koju plaćamo je društvena nepravda, robovski rad i iscrpljivanje svih prirodnih dobara. Promena svih ka zero waste stilu života je već počela da se dešava. Ona se ne tiče samo odnosa prema smeću, već mnogih ekoloških i društvenih pitanja. Mi počinjemo da prepoznajemo da su naša dobrobit, sreća i zdravlje direktno povezani sa zdravljem reka, zemljišta, voda, kvalitetom vazduha i prepoznajemo da treba da ih branimo. Da ih branimo i od korporacija i od neodgovornosti države, a i od naših sopstvenih grešaka“, naglasila je Vuković.

Ističe da to koliko je Srbija blizu ili daleko od toga odlučuje se u svakom našem danu, time šta smo tog dana učinili.

„Mislim da je stvarno krajnje vreme da se zaustavimo i dobro razmislimo. Čini mi se da ekonomija koja insistira na stalnom rastu ne može nikada da bude održiva, zelena, ekološka… Postoji pokret, zove se odrast (degrowth) koji kroz funkcionisanje raznih oblasti ljudskog delovanja razmatra koji su drugi pristupi mogući, pristupi koji ne podrazumevaju insistiranje na konstantnom rastu proizvodnje i konzumacije. Pristupi koji podržavaju rast zdravlja, obrazovanja, sreće, a ne samo novčanih transakcija“, navodi naša sagovornica.

Dodaje da je novac važan deo naših života, ali ne i njegova suština, ne i srž.

„Možemo li ekonomiju da zamenimo održivom ekonomijom, konvencionalnu poljoprivredu regenerativnom poljoprivredom, brzu modu održivom modom, bankarstvo etičkim bankarstvom, i tako dalje? Kako smo pristali na to da je normalno da deci predajemo siromašniji i bolesniji svet nego što je on bio kad mi na njega došli? Na neke stvari zaista ne treba pristajati, za neke vrednosti se valja boriti“, zaključuje Milja Vuković.