Putem aukcija Srbi mogu da kupuju sve od zaplenjene imovine do luksuza iz Sotbija i Kristija

Aukcijski način kupoprodaje postoji od pamtiveka. U Starom veku su se na pijacama tako prodavale maltene sve vrste robe, od voća i povrća pa sve do robova. Princip „ko da više“ u osnovi je sistema ponude i tražnje, pa iako ga u svakodnevnoj kupovini osnovnih životnih namirnica, makar na pojavnom nivou, više ne upražnjavamo jer bi to dovelo do velikih skokovitosti na tržištu, aukcijske kupovine su danas prisutnije nego ikada u moderno doba, a najviše zahvaljujući mogućnostima koje je doneo internet.

Tako je i u Srbiji, a može se reći da su se naši građani relativno brzo navikli na ovakav način kupovine. Najpoznatiji primer je domaći online portal Limundo, koji postoji već 15 godina i konstantno se nalazi u samom vrhu liste najposećenijih sajtova u zemlji, što u ukupnom poretku, što u kategoriji e-trgovine.

Na Limundu su pravila uspostavljena slično kao u najvećim svetskim portalima slične namene, na primer, američkom eBay. Kada se izlicitira najviša ponuda u dogovorenom vremenskom opsegu, onda kupac ima dva dana da se javi prodavcu a dodatnih osam dana da preuzme i plati robu, prema nekom od ponuđenih načina plaćanja. Limundo naplaćuje proviziju od prodavaca predmeta, od 4,5 odsto za vrednost dogovorene transakcije do 99 dinara, a njen iznos može da naraste do maksimalnih 500 dinara.

No, ovaj sajt za online aukcije nije jedini dostupan našim građanima. Pored sve veće konkurencije domaćih portala, u opciji su i strani, mada su sada nešto manje zanimljivi kupcima iz Srbije zbog odloženih, a ponekad i negarantovanih rokova dostave zbog zagušenja nastalih usled pandemije korona virusa.

Kako iz Srbije može da se kupuje u aukcijskim kućama Sotbi i Kristi?

Verovatno dve najpoznatije međunarodne aukcijske kuće su Sotbi (Sotheby’s) i Kristi (Christie’s), obe osnovane u Velikoj Britaniji, i sa tradicijom od oko 250 godina. Njihov spektar ponude je ogroman, od nekretnina pa do dijamanata i meteorita, ali svakako su vremenom postale simbol za trgovinu umetninama do te mere da cene postignute na njihovim aukcijama danas često određuju ne samo finansijsku vrednost nekog autora, već se često poistovećuje i sa njegovim umetničkim dometom. To nije samo posledica elitizma i dubokih džepova bogatih kupaca, već i posledica činjenice da ove dve kuće zapošljavaju iskusne procenitelje umetničke robe, najčešće istoričare umetnosti po struci, koji su se godinama dodatno usavršavali.

Kupcima u Srbiji dostupno je učešće na aukcijama ove dve kuće, kako onim online, tako i kupoprodajama koje se odigravaju u nekoj od pedesetak zemalja gde Sotbi i Kristi imaju svoje prostorije. Naravno, prethodno je potrebno popuniti registraciju za učešće, uz dokaze o identitetu i potvrdu bankovnog računa.

Galus Pesendorfer (Gallus Pesendorfer), direktor bečke kancelarije aukcijske kompanije Sotbi za Biznis.rs navodi da naši građani mogu da učestvuju u aukcijama ove kuće na četiri moguća načina, a svi oni zahtevaju obaveznu potvrdu učešća najkasnije do 24 sata pre početka zakazanog događaja.

Prvi je onaj klasični, na licu mesta, koji se održava i u vreme pandemije, ali u nešto smanjenim obimima. Drugi je sve popularniji online oblik kupoprodaje, koji podrazumeva licitiranje preko sopstvene platforme Sotheby’s u realnom vremenu. Treće je licitiranje telefonskim putem, gde je sagovornik „sa druge strane veze“ jedan od stručnjaka aukcijske kuće – ovakav vid prodaje najčešće biraju veliki internacionalni investitorski kupci, koji dodatno žele da sakriju svoj identitet, pored već postojeće politike čuvenih posrednika da se njihova imena ne odaju javnosti. Četvrti, i najmanje korišćeni metod, je takozvano „licitiranje u odsustvu“ kada se konačna ponuda dostavlja administratorima kupoprodaje u zapečaćenoj koverti. Jasno je, međutim, da ovaj poslednji način ne garantuje uspešno obavljenu kupovinu.

E sad, kada se jednom ostvari kupovina, kupac mora da plati punu izlicitiranu cenu koju je potvrdio udarac čekića („hammer’s price“), i nekoliko pratećih naknada. Najveća je „buyer’s premium“ koja se plaća različito u odnosu na lokaciju gde se obavlja sama aukcija, ali u principu iznosi 24-25 odsto u odnosu na postignutu cenu, s tim što na iznose veće od 400.000 dolara u Njujorku, ili 250.000 evra u Parizu, ili 400.000 švajcarskih franaka, procentualna visina ovog nameta počinje da opada sve do 13,9 odsto. Tu je i „overhead premium“, naknada od jedan odsto za samu lokaciju (ovo važi i za online aukcije).

Svi ovi iznosi obično se uračunavaju u cene koje se po završenim aukcijama objavljuju medijima. No, pored toga, kupci bi morali da plate i lokalne poreze na luksuz na utvrđenu vrednost, kao i PDV u nekim slučajevima. Postoji i svojevrsna naknada za žive umetnike i one koji su umrli u prethodnih 70 godina, čija se dela preprodaju dalje od druge ruke – „droit de suite“ – i ona se uračunava u konačnu fakturu, ali ne predstavlja tako velike izdatke poput onih ranije navedenih.  

Sigurno je da ovakav obračun nije za svakoga, no sve aktivnije učešće domaće više klase na srpskom, ali i stranom tržištu umetnina i vrednih predmeta, moguće je da se u nekoj meri prelila i u okrilje najčuvenijih aukcijskih kuća, ali zbog obaveze o tajnosti o eventualnom broju i identitetima takvih kupaca možemo samo da nagađamo.  

E-aukcija zaplenjene robe

Pored pomenutih opcija, svim građanima Srbije koji mogu i žele, u ponudi je od skoro i online sistem aukcija zaplenjene robe koju organizuje Ministarstvo pravde. Institucija ovakve prodaje postoji odavno, i ranije je najavljivana putem objava u Službenom glasniku i pojedinim dnevnim listovima, ali sada je u potpunosti preseljena na internet, preko vladinog portala e-Aukcija.

Ipak, za registraciju za učešćeče na ovom portalu potrebno je, pored ličnih podataka i kontakata, posedovati i kvalifikovani elektronski sertifikat, koji takođe mora da bude instaliran na računaru preko koga se obavlja licitiranje, zajedno sa softverom za elektronsko potpisivanje koji se besplatno preuzima na samom sajtu. Elektronski sertifikat može da bude izdat građanima i na osnovu čipovane lične karte. Potencijalni kupci moraju da plate i godišnju članarinu, koja se razlikuje u odnosu na to da li nastupaju kao fizičko ili pravno lice.

Putem e-Aukcija može da se kupuje širok dijapazon robe, od ormana, preko televizora i automobila koje su otuđili pripadnici MUP, pa sve do nekretnina koje su oduzeli sudski izvršitelji. To je od septembra 2020. godine, po zakonu, jedini način javne prodaje u izvršnom postupku u Srbiji.