RAD OD KUĆE, SPAS ZA NORDIJSKE EKONOMIJE Razvijena digitalna infrastruktura ublažila negativan uticaj pandemije

Dobro razvijena digitalna infrastruktura pomogla je nordijskim ekonomijama da prebrode pandemiju bolje od većeg dela Evrope.

„Bolja digitalna infrastruktura znači da smo brže mogli da se prebacimo na rad od kuće. Infrastruktura postoji i navikli smo da je koristimo“, rekao je Robert Berkvist (Robert Bergqvist), glavni ekonomista švedske banke SEB.

Danska, Švedska, Finska i Holandija imale su najnaprednije digitalne ekonomije u Evropskoj uniji 2018. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da su ove zemlje ostvarile napredak na osnovu povezanosti, ljudskog kapitala, korišćenja interneta i raširenosti e-trgovine.

Nordijske zemlje, bile su na evropskom vrhu po radu od kuće i pre pandemije

U prvoplasiranoj Švedskoj 2019. od kuće je, barem povremeno, radilo nešto manje od trećine radnika. Prosek za EU bio je oko 10 odsto.

Dugoročne prakse fleksibilnog rada, kao što je dopuštanje radnicima da ostanu kod kuće s bolesnom decom, zatim naglasak na zdravoj ravnoteži između poslovnog i privatnog života dali su podsticaj radu od kuće.

Za vreme pandemije, oko 60 odsto Finaca imalo je mogućnost rada od kuće, skoro dvostruko više nego u Španiji. Švedska i Danska takođe su dosta iznad evropskog proseka koji iznosi manje od 40 odsto, po podacima Eurofonda.

Tome je pomogao visok udeo radnih mesta koja se oslanjanju na informacijsku tehnologiju i na kojima je moguć rad od kuće, ali su i preduzeća i pojedinci brzo reagovali i učinili taj digitalni skok.

Ispitivanje Eurofonda pokazalo je da je gotovo 70 odsto Šveđana, Finaca i Danaca optimistično u pogledu svoje budućnosti, prema samo 45 procenata građana u ostatku Evropske unije. Nordijske ekonomije pokazale su da su otpornija uprkos različitim pristupima u borbi protiv korona virusa.

Turizam čini nešto manje od 15 odsto BDP u Španiji i Italiji, dvema ekonomijama najteže pogođenima pandemijom. U Danskoj na turizam otpada 6,6 odsto BDP, a u Norveškoj osam. S druge strane, Norveška je morala da se nosi s padom cena nafte, a teško je pogođen i švedski automobilski sektor.

Međutim, snažne javne finansije omogućile su nordijskim zemljama fleksibilnost da mogu potrošnjom da se izvuku iz problema. Norveška je posegla u svoj državni fond, najveći na svetu.

Nordijci su za mere ekonomske pomoći privredi izdvojili iznose u protivrednosti od oko 5,5 odsto BDP, dok su Francuzi izdvojili 4,4, Španci 3,7 procenata, a Italijani 3,4 odsto.

Nemačka je potrošila više, oko osam odsto BDP, ali se u drugom kvartalu njena privredna aktivnost smanjila za skoro 10 procenata.

Analitičari upozoravaju da će se na konačnu ocenu vladinih mera i mera centralne banke i posledica za zdravlje i privredu morati da sačeka, s obzirom na rizik od drugog talasa virusa i dugoročnih ciljeva mnogih programa potrošnje, piše Novac hr.