Socijalnim preduzećima u Srbiji neophodno više benefita u odnosu na obaveze – samo 26 upisano u registar

Od zapošljavanja osoba na margini do borbe protiv klimatskih promena – ovo su samo neke od značajnih uloga koje u našem društvu obavljaju socijalna preduzeća. U Srbiji ih ima oko 200, ali je samo 26 njih upisalo status, iako je Zakon o socijalnom preduzetništvu usvojen pre četiri godine.

„Da bi socijalna preduzeća dobila motivaciju da se upišu u registar potrebni su im podsticaji, a ne samo obaveze“, kaže Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništva NALED, piše N1.

Socijalna preduzeća 50 odsto svoje dobiti vraćaju društvenoj zajednici, a iako rade u korist društva, nedostaju im podsticaji države, kako materijalni, tako i nematerijalni.

„Kada govorimo o biznisu, obično mislimo na profit. Kada govorimo o socijalnoj zaštiti, mislimo na davanja države. Međutim, u sivoj zoni između ova dva sveta nalazi se najhumaniji oblik ekonomije – socijalno preduzetništvo. To su preduzeća koja prodaju proizvode ili usluge na tržištu, ali sav svoj trud i veći deo zarade ulažu u rešavanje društvenih problema: od zapošljavanja osoba sa invaliditetom do borbe protiv klimatskih promena“, kaže Šušić.

U Evropi posluje 2,8 miliona socijalnih preduzeća i ovaj sektor zapošljava 13,6 miliona ljudi, dok je u Srbiji broj registrovanih socijalnih preduzeća znatno manji od stvarnog. Prema poslednjim informacijama, 26 subjekata u Srbiji je formalno steklo status socijalnog preduzeća pri Agenciji za privredne registre (APR), a procene ukazuju da u našoj zemlji postoji oko 200 subjekata koji de facto posluju prema principima socijalne ekonomije.

„To su udruženja, zadruge i mala preduzeća koja tiho, ali uporno, menjaju svoje lokalne zajednice. Ona danas imaju obavezu da reinvestiraju 50 odsto svoje dobiti i da redovno izveštavaju o svom društvenom učinku“, kaže Šušić i dodaje da je suština u ljudima kojima ovi biznisi omogućavaju da kroz radnu integraciju od pasivnih primalaca pomoći postanu dostojanstveni članovi zajednice, povrate samopouzdanje i trajno prekinu krug socijalne isključenosti.

Na pitanje zašto postoji velika razlika između stvarnog broja socijalnih preduzeća i onih koja su svoj status ozvaničila, Šušić kaže da je to zbog toga što upis statusa trenutno donosi nove obaveze, ali ne i benefite.

„Srbija je, kao jedna od prvih zemalja u regionu, 2022. godine dobila moderan Zakon o socijalnom preduzetništvu. Iako je on postavio čvrst temelj, i dalje nas čeka dug put, budući da nije ostvario očekivane efekte. Tako Program razvoja koji je trebalo da definiše finansijske olakšice, subvencije i programe podrške, još uvek čeka na usvajanje. Bez sistemskog ’vetra u leđa’, preduzetnici s pravom oklevaju da formalizuju svoj status“, objašnjava.

Šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da je rešenje za pokretanje ovog sektora preduzetništva, koji ima snagu da transformiše lokalni ekonomski razvoj, delovanje u tri pravca – usvajanje Programa razvoja, podsticaji, kao i vidljivost i digitalizacija.

Usvajanje Programa razvoja ključni je korak koji će, kako ističe Šušić, omogućiti državi, pokrajinama i lokalnim samoupravama da kroz svoje budžete direktno podrže rad ovih preduzeća.

„Preduzetnicima su neophodni i podsticaji, a to podrazumeva da upis statusa mora postati ulaznica za poreske olakšice, povoljne kredite i, što je najvažnije, prednost u javnim nabavkama“, ističe ona.

„Kroz tzv. ’rezervisane nabavke’ i nabavke sa socijalnim kriterijumima, država može postati najveći i najsigurniji kupac proizvoda socijalnih preduzeća. Ovim mehanizmima, država i lokalne samouprave omogućavaju subjektima da umesto pasivnih primalaca pomoći postanu aktivni pružaoci usluga, obezbeđujući im predvidive prihode i stabilnost koji su neophodni za njihovu osnovnu misiju – brigu o ljudima“, navodi Šušić.

Ono što je takođe neophodno jeste da Registar socijalnih preduzeća postane javno dostupan i transparentan, kako bi kompanije, ali i lokalne samouprave, koje žele da svoje lance snabdevanja učine etičkim i održivim, imale jednostavan uvid u to ko su licencirana socijalna preduzeća u njihovoj blizini.

Šušić kaže da je značajan mehanizam podrške i ustupanje prostora u javnoj svojini pod posebnim uslovima. Pojedine lokalne samouprave već su prepoznale značaj ove mere, ali postoji prostor da se i ostali gradovi i opštine aktivnije uključe i obezbede socijalnim preduzetnicima adekvatne uslove za rad.

„Iako Nacionalna služba za zapošljavanje pruža subvencije za radnu integraciju osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih grupa, one su niskog iznosa i ne pokrivaju sve korisnike socijalnih preduzeća, poput žrtve trgovine ljudima, bivših zatvorenika, i sl. Na lokalnom nivou, rešenje leži u kreiranju podsticajnog okruženja. Grad Kragujevac je prva lokalna samouprava koja je usvojila Program socijalnog preduzetništva i socijalne ekonomije, a tehničku i mentorsku podršku u sprovođenju aktivnosti u okviru programa pružiće NALED. Kroz mapiranje socijalnih preduzeća, organizacije i privatnog sektora za međusobnu saradnju pomažemo gradovima da prepoznaju ovaj sektor kao partnera u inkluzivnom razvoju“, kaže Šušić.

Prepoznajući ove izazove, NALED je pokrenuo Hub za socijalno preduzetništvo sa ciljem da budu spona između zakona i tržišta, navodi šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo NALED-a.

„Kroz Hub promovišemo i podržavamo socijalno preduzetništvo u Srbiji kroz pružanje informacija, organizaciju događaja, treninga, radionica, podršku daljem razvoju politika za socijalno preduzetništvo i kapaciteta lokalnih samouprava za podršku sektoru. Našu misiju nastavljamo u Šapcu i Bogatiću, gde predstavnicima lokalnih samouprava i privatnog sektora omogućavamo neposredan uvid u rad socijalnih preduzeća i otvaramo vrata za konkretnu podršku i partnerstva. Obilazak preduzeća Socijalna sinergija i Avlija održivog razvoja, organizovan uz podršku Vlade Švedske, nije samo protokol – to je prilika da se ključni akteri uvežu, mapiraju potencijal za saradnju i na delu sagledaju snagu inkluzivnog biznis modela“, kaže Šušić.

Budući da registar, kako navodi ona, nije javno dostupan, u okviru Hub-a napravljena je Baza socijalnih preduzeća koja ima već 100 subjekata. Ova baza je zamišljena kao centralno mesto za promociju sektora i svojevrsni „prodajni izlog“ koji olakšava uvezivanje sa privatnim kompanijama i lokalnim samoupravama.