SRBIJA ZEMLJA VINA Renesansa prokupca KOLUMNA ALEKSANDRA VASIĆA

Prokupac naš nasušni…

Prokupac, rskavac, kameničanka, nikodimka, crnka, negotinsko crno… mnogo naziva za staru sortu grožđa sa Balkana ukazuje da je ovde gajena oduvek, profesor Nebojša Marković kaže još od vremena Rimljana. Poslednjih desetak godina vinari i vinogradari Srbije vode boj za renesansu prokupca.

Danas u Srbiji postoji više od 300 proizvođača vina, koja su tehnološki ispravna, uglavnom od internacionalnih sorti grožđa, voćna i sa sortnim karakterisitikama. Vinskog patriotizma ima, pa su domaće etikete popunile vinske karte srpskih restorana. Međutim, zašto bi se neko u svetu zainteresovao baš za srpski kaberne ili šardone, kad se od tih sorti svuda u svetu proizvode odlična vina. Sve češće se čuje primedba da su srpska vina zanatski dobro urađena, ali da ne odslikavaju ovaj komad zemlje i nebo iznad njega, ili kako bi Francuzi rekli – teroar.

Vinari su shvatili da moraju svetu da ponude nešto karakteristično srpsko i počeli su da sade prokupac, crnu i belu tamnjaniku, smederevku, začinak, bagrinu, kadarku, sedušu i druge tradicionalne autohtone sorte, ali i moravu, probus, grašac, silu i neoplantu koje su naši stručnjaci, uglavnom na Institutu u Sremskim Karlovcima, stvorili ukrštanjem različitih sorti.
Deluje kao jednostavan recept – više domaćih, manje internacionalnih i rešen problem, ali se đavo krije u detaljima.

Đavolski detalji

Glavni adut Srbije mogao bi biti prokupac, ali ni tu nije najjasnija situacija. Pokušaji srpskih vinara da prošire zasade prokupca ne razvijaju se baš najsrećnije, jer nema sertifikovanog sadnog materijala. Za vreme diktature proletarijata vinogradarski trudbenici jurili su varijetete sposobne da rode šest-sedam kilograma grožđa po čokotu, a znamo, tu vrhunskog vina nema. Prokupac su destilovali u „Rubinov“ vinjak, jer od njega svašta biva i destilat i ružica, roze, župski ili negotinski crnjak, može čak i da se jede kao stono grožđe (rskavac jer rska pod zubima), za razliku od većine vinskih sorti.

Nije rađena selekcija klonova, tako da su kalemovi prokupca u Srbiji iz slobodne populacije, pa u istom vinogradu, jedan do drugog, rastu potpuno različiti čokoti. Ono malo selekcije rađeno je za potrebe „Rubina“, ali su birani klonovi adekvatni za destilovanje vinjaka, ili za roze, dok je za vrhunsko vino potrebno potpuno drugačije grožđe. Otuda i predrasude da se od prokupca dobija tanko vino, da ima problem sa bojom i da mu je maksimalni domet ružica ili roze.

Zato je Mija Radovanović, posle pet godina, iskrčio skoro hektar prokupca, kaže da nije mogao da gleda tako krupne bobice, veliki grozd i list.

Sortni prokupci

Goran Todić iz vinarije „Doja“ , koja se može pohvaliti sa 12 ha ove srpske sorte i jednim od najboljih sortnih prokupaca, radi probirnu berbu, pa sitnije zrno i manji grozdovi idu u premium vino, dok krupniji primerci završavaju u rozeu. Zato je prokupac te vinarije vino ozbiljne strukture, a opet se lako pije, sa karakterističnim aromama divlje trešnje i višnje, bez bilo kakvog problema sa bojom i 13,5 odsto alkohola. Vino koje može da isprati većinu jela srpske kuhinje. Sasvim logično za topličku vinariju, u blizini Prokuplja. A za različite čokote u njihovom vinogradu ne treba mnogo brinuti, jer Goran je agronom, njegova supruga Slavica je šef katedre za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, a ćerka Mina je u Bordou završila master studije enologije.

Božidar Aleksandrović, koji u okviru 75ha sopstvenih zasada ima nešto manje od 2ha prokupca, kalemove je uvezao iz Italije, a vino je po eleganciji i stilu blisko burgundskim pinoima. Vlada Nikolić, enolog vinarije „Aleksandrović“, odigrao je zanimljiv potez stavivši polovinu vina u barik buriće, dok je druga polovina odležala u inoksu. Kažu da prokupac baš ne ljubi barik, ali je ovaj eksperiment u prvoj berbi dobro ispao. Ipak, lep je prokupac vinarije „Aleksandrović“, voćnih aroma, svilenkast i elegantan poput pino nuara, ali ja lično bih se, još uvek, pre uhvatio za „Trijumf nuar“ iz tog podruma. Videćemo da li će tako biti i za 10 godina, jer Božin vinograd pino nuara ulazi u zenit, a prokupcu je tek prva berba.

Župa aleksandrovačka i njeni vinari i vinogradari zaslužni su za to što se prokupac održao kao sorta za ozbiljna crvena vina, tamo kažu crnjak. „Sveti gral“ Koste Botunjca je još jedan dokaz sličnih karakteristika pino nuara i prokupca, jer Kosta je odavno veliki majstor burgundca. Tu je i „Prokupac boje lila“ vinarije Budimir, iz vinograda starog više od jednog veka, gde čokot donosi od 300 do 1000 grama grožđa i daje ozbiljno, snažno vino, bogato mirisima i aromama crvenog i crnog, bobičastog voća i divljih trešanja. Braća Rajković svoj prokupac nazvaše „Princ rskavac“ – vino koje pored svih drugih sortnih karakteristika ima i tu osobinu da može da se žvaće.

Svaka vinarija u Župi kao ponos kuće ima bar po jednu etiketu prokupca: Minić, Spasić, Ivanović, Jota, Čokot…

Sortni prokupac vinarije „Janko“ iz Smedereva, „Baš prokupac“, ću samo pomenuti, jer se teško nalazi u Srbiji. Moćno vino, sa čak više od 16% alkohola, nastalo od grožđa sađenog prema klonskoj selekciji profesora Nebojše Markovića, šefa oglednog dobra Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i protomajstora Hilandarskih vinograda. Moj prezimenjak Dragan Vasić ga uglavnom izvozi.

Superžupljani i Superšumadinci

Po ugledu na supertoskanska vina koja podrazumevaju kupažu sanđovezea sa merloom i kaberneom, neke vinarije u Srbiji su uparile prokupac sa bordoškim sortama.

Etiketa Gage Ivanovića No ½ (pola numere) u kojoj je 60% prokupca i po 20% merloa i kaberne sovinjona je, rekli bi u Italiji vino za meditaciju, mi u Srbiji rekli bismo epsko vino, a Gaga kaže „debelo vino“ (suprotno od tanko). Vino sa 15% alkohola koji uopšte ne smeta, jer je dobro ukomponovan. Vino od kojeg očekuješ da uprkos većinskom vlasništvu prokupca, posle odležavanja preovladaju žirondinci (merlo i kaberne), kad ono – skoro pa sortni ukus prokupca i moooćno telo.

Tu je i „Temetovo“ vino Tri Morave crveno sa 45% prokupca i 55% kaberne frana, beogradski pobednik na ocenjivanju. Takođe moćno i ekstraktivno vino – još jedan dokaz klimatskih promena, jer se do pre samo 100 godina verovalo da je u centralnoj Srbiji suviše hladno za crvena vina, pa je i kralj Aleksandar u svom vinogradu na Oplencu gajio uglavnom bele sorte, dok je za crvene imao vinograde u Makedoniji.

Oprečni stavovi

Ima, međutim, vinara koji poput Miše Cilića misle da je prokupac lokalna srpska priča i da ne vredi previše truda, jer ne može da privuče međunarodnu pažnju. Kao i da u čitavom svetu nema lokalnih sorti koje bi napravile svetski bum. Globalizaciju sveta vina diriguju i predvode sorte Bordoa, Burgundije, Rone, Loare, nešto manje Toskane, Pijemonta, Valpoličele, ili Riohe i Ribere del Duero.

Sa druge strane prokupac u idealnoj varijanti (sitna bobica, mali grozdovi) može da da respektabilna vina, po strukturi nešto snažnija od pino nuara, a nešto slabija od merloa. Dok se neko ne doseti kako je unosno podići matični zasad i prodavati sertifikovane sadnice, bićemo upućeni na kalemare iz Velike Drenove ili na Italiju.