Šta preduzećima omogućava prethodni stečajni postupak?

Kada preduzeće dođe do ivice finansijskog propadanja zakon mu daje jednu, poslednju šansu da se sve razjasni pre nego što se zvanično proglasi stečaj – to je prethodni stečajni postupak. Ovaj proces, koji traje najviše 30 dana, predstavlja svojevrsnu “istragu” o tome da li su zaista ispunjeni uslovi da se neko preduzeće nađe u stečaju. Iako je krajnji ishod često očekivan, prethodni postupak ima ulogu da spreči zloupotrebe, obezbedi dokaze i pripremi teren za dalji tok procesa.

Sve počinje kada firma, kao dužnik, prestane da izvršava svoje obaveze. Zakon razlikuje dva osnovna oblika nesposobnosti plaćanja.

Advokat Branislav Vještica kaže da trajnija nesposobnost postoji kada preduzeće ne može da izmiri svoje dugove u roku od 45 dana od dana dospelosti ili ako tokom 30 uzastopnih dana u potpunosti obustavi sva plaćanja.

“Postoji i pretpostavka o trajnoj nesposobnosti ako poverilac nije uspeo da se naplati ni kroz sudski ili poreski postupak – što je jasan signal da su finansije dužnika u ozbiljnom problemu”, objašnjava Vještica.

Sa druge strane, prema rečima našeg sagovornika, preteća nesposobnost plaćanja je nešto drugačija situacija.

“U tom slučaju još uvek nema prekida u plaćanjima, ali je na osnovu stanja poslovanja ili ponašanja dužnika jasno da on svoje obaveze neće moći da ispunjava kada za to dođe vreme”, navodi advokat.

Treći razlog koji može dovesti do pokretanja stečaja je prezaduženost – kada ukupna imovina dužnika više ne pokriva njegove obaveze.

“Postoji izuzetak za društva. Ukoliko imaju makar jednog ortaka ili komplementara koji je fizičko lice smatra se da nisu prezadužena, jer takav član odgovara svojom ličnom imovinom”, kaže Vještica.

Postupak stečaja pokreće ovlašćeno lice – to može biti sam dužnik, poverilac koji ima neobezbeđeno potraživanje ili likvidacioni upravnik. Svako od njih mora učiniti verovatnim postojanje zakonskog osnova – makar jednog od pomenutih razloga za stečaj. Poverilac sa obezbeđenjem (na primer, hipotekarni poverilac) može takođe da pokrene postupak, ali samo ako dokaže da se ne može naplatiti ni iz obezbeđenog sredstva.

Suština prethodnog stečajnog postupka

Glavna svrha prethodnog postupka jeste da sud proveri da li stečajni razlozi zaista postoje. Tokom te faze dužnik je obavezan da dostavi svu relevantnu dokumentaciju i pruži uvid u svoj finansijski položaj.

“Ako postoji rizik da bi dužnik mogao da otuđi imovinu ili uništi poslovnu dokumentaciju, sud može naložiti privremene mere – od imenovanja privremenog stečajnog upravnika do zabrane raspolaganja imovinom ili isplata sa računa. Ove mere imaju preventivni karakter – cilj im je da se sačuva imovina dok sud ne odluči da li će stečaj zaista biti otvoren”, pojašnjava naš sagovornik.

Ukoliko predlog podnese sam dužnik uz svu neophodnu dokumentaciju ili ako poverilac pokrene postupak, a dužnik prizna postojanje stečajnog razloga, prethodni postupak može biti i preskočen.

Od prethodnog do glavnog postupka

Kada sud utvrdi da su uslovi ispunjeni donosi se rešenje o otvaranju glavnog stečajnog postupka. Tim rešenjem sud odmah zakazuje dva ročišta – ispitno i poverilačko. Na ispitnom ročištu utvrđuju se potraživanja poverilaca, dok se na poverilačkom ročištu formira telo poverilaca koje učestvuje u daljem vođenju postupka. U isto vreme imenuje se i stečajni upravnik.

“Od dana objave rešenja u Službenom glasniku počinje da teče rok od najviše 120 dana u kojem poverioci moraju da prijave svoja potraživanja. Svaka prijava podneta nakon isteka roka biće odbačena kao neblagovremena. Zanimljivo je da samim podnošenjem prijave zastarelost potraživanja prestaje da teče, a zastarelost potraživanja dužnika prema svojim dužnicima ‘zamrzava’ se na godinu dana”, ocenjuje advokat Branislav Vještica.