STRANE DIREKTNE INVESTICIJE JEDAN OD KLJUČNIH ELEMENATA PRIVREDNOG RASTA SRBIJE U ovoj godini 2,9 milijardi evra

Srbija će u ovoj godini privući, prema procenama oko 2,9 milijardi evra, što će biti za dvadesetak procenata manje u odnosu na prošlu godinu. S obzirom na godinu, u kojoj je pandemija korona virusa praktično oborila na kolena globalnu ekonomiju, to se može oceniti kao veoma dobar rezultat, posebno zbog činjenice da je u Srbiju stiglo više od 60 odsto stranih direktnih investicija u čitavom regionu u ovoj godini.

Bez sumnje, taj nivo investicija omogućio je Srbiji da očuva i stabilnost platnog bilansa zemlje, ali i da zabeleži mali pad BDP (oko –1 odsto) u godini u kojoj je većina evropskih zemalja zbog korona krize ostvarila veliki pad.

I proteklih godina, jedan od ključnih elemenata dinamičnog privrednog rasta Srbije bile su velike strane direktne investicije. Raduje činjenica da su i u ovoj godini počele da se realizuju neke od velikih investicija, poput početka izgradnje fabrike japanskog Toyo Tires u Inđiji, puno se očekuje i od izgradnje fabrike guma kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu, kao i od fabrike avionskih motora MTU u Staroj Pazovi, koja je samo na kratko odložila početak realizacije investicije zbog korona krize. O značaju Forverka u Čačku, Brosea u Pančevu, Leonija u više gradova Srbije ili pak Continentala da i ne govorimo.

Naravno, ne treba zaboraviti i strateške investicije Hestila u Smederevu, Ziđina u Boru ili Gaspromnjefta u NIS.

Srbije je svojim modelom privlačenja investitora, koji je ponekad i kritikovan u domaćoj javnosti zbog subvencija stranim ulagačima, ipak uspela da privuče značajne investicije, ali i značajne investitore iz inostranstva, i pored zaista velike konkurencije pre svega zemalja regiona.

Takođe, veoma je značajno što su pojedine strane investicije stigle i u nerazvijene opštine Srbije, što je vrlo važno za ekonomski opstanak tih sredina. I naravno, sve te investicije donele su na desetine ili stotine hiljada novih radnih mesta širom Srbije, ali i značajno povećale izvoz.

I pored velike neizvesnosti zbog korona krize, očekuje se da bi ritam priliva stranih investicija u Srbiju mogao da bude nastavljen i u narednoj godini i da da zaista značajan doprinos ostvarivanju ambicioznih planova ekonomskog razvoja Srbije (rast od šest odsto u narednoj godini).

Sa druge strane, ne treba zaboraviti i značaj javnih investicija za privredni razvoj srpske ekonomije, posebno u segmentu infrastrukture. U budžetu za narednu godinu izdvojeno je za ove namene oko 330 milijardi dinara, što je rekordan iznos za srpsku ekonomiju.

Izgradnja brze pruge Beogard – Novi Sad, izgradnja deonice Preljina – Požega na koridoru 11, Moravski koridor, deonica na budućem auto-putu Beograd – Sarajevo, samo je deo projekata u segmentu saobraćajne infrastrukture. Tu je i izgradnja Termoeletrane Kostolac B, ulaganja u komunalnu infrastrukturu, a očekuje se da počnu i pripremni poslovi za početak izgradnje metroa u Beogradu.

A upravo su ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu bitan element za privlačenje stranih investitora. To se u praksi pokazalo i prilikom završetka izgradnje koridora 10, koji je doneo značajne nove investicije oko tog auto-puta. I završetak gasovoda Balkanski tok (Turski tok) kroz Srbiju, takođe će biti plus za Srbiju kao investicionu destinaciju.

Ono što Srbiji nedostaje u investicionoj ,“slagalici“ su investicije domaćih privrednika, za koje se čini da su već godinama ispod očekivanja ili potencijala. To je pitanje koje sigurno traži ozbiljnu analizu ekonomskih vlasti, u pokušaju da se i u tom segmentu preokrene trend.