STUBOVI EKONOMSKOG RAZVOJA SRBIJE “Bela knjiga” Saveta stranih investitora

Transport, energetika, telekomunikacije, digitalizacija i elektronsko poslovanje, nekretnine i izgradnja, radna snaga i ljudski kapital. To je šest stubova na kojima se bazira razvoj srpske ekonomije – to je mišljenje Saveta stranih investitora (FIC), koji su naglašeni u najnovijem izdanju njihove tradicionalne “Bele knjige” za 2020. godinu.

Nema sumnje da Srbija ima strateški položaj u regionu u svim vidovima transporta – drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju, što konstatuje i FIC.

Nema sumnje da je u Srbiji značajno unapređena saobraćajna infrastuktura, posebno u segmentu autoputeva, a investicije u saobraćajnu infrastrukturu se nastavljaju, kako u segmentu autoputeva, tako i u segmentu železnice ali i drugih oblika saobraćaja. To je sigurno doprinelo atraktivnosti Srbije kao investicione destinacije, i pored korona krize.

Za jačanje pozicije saobraćaja veoma je značajno uspostavljanje ,,zelenih koridora” koji su omogućili brži transport u vreme ograničenja zbog korona krize.

Prostora za unapređenje treba tražiti i u segmentu stvaranja uslova za masovnije korišćenje vozila na električni pogon.

Kada se govori o energetici kao stubu privrednog razvoja, bez sumnje je da postoji veliki prostor u segmentu obnovljivih izvora energije, i to je pravac u kojem ide i EU, a i druge ekonomski razvijenije zemlje.

Kada je reč o drugom stubu razvoja, energetici, Savet navodi da je Srbija u potpunosti usvojila regulatorni okvir u skladu sa Trećim energetskim paketom EU i „de iure“ liberalizovala tržište električne energije.

Zato je i jedna od preporuka FIC da sistem podsticaja treba da bude skrojen da ubrza investicije u sektor obnovljivih izvora energije i da prati zajednicke smernice EBRD i Energetske zajednice.

Kada je reč o trećem stubu, telekomunikacijama, Srbiju očekuje niz aktivnosti u vezi sa razvojem 5G mreže, i to će sigurno biti jedan od glavnih prioriteta razvoja u ovoj oblasti.

Digitalizacija kao stub razvoja proteklih nekoliko godina bio je u fokusu aktivnosti ekonomskih vlasti i u toj oblasti su zabeleženi značajni rezultati, kako u segmentu E-uprave, tako i kada su u pitanju elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo. Naravno, to je put kojim srpska ekonomija ide i mora da ide. Rezultati u digitalizaciji pokazali su se kao veoma značajni u vreme korona krize, jer su omogućili prilično uspešno funkcionisanje ,,rada od kuće” u uslovima restrikcija zbog pandemije.

Segment nekretnina i izgradnje je pokazao i u uslovima krize svoju vitalnost, a sa druge strane napravljen je značajan iskorak u oblasti izdavanja dozvola, legalizacije objekata, rada katastra, iako tu još uvek ima dosta posla da se uradi. Napredak u ovom segmentu, između ostalih, je doprineo i popravljanju pozicije Srbije na Duing Biznis listi Svetske banke.

Tržište radne snage prolazi kroz proces transformacije i prilagođavanja novim zahtevima tržišta, ali i novoj realnosti koju je donela korona kriza. Stopa nezaposlenosti pala je na rekordno nizak nivo, a ekonomske mere Vlade Srbije su doprinele očuvanju nivoa zaposlenosti i pored negativnih uticaja korona krize, koja na žalost i dalje nije završena.

U svakom slučaju, i pored značajnih reformskih rezultata koje su ekonomske vlasti postigle u proteklih nekoliko godina, jasno je da pred Srbijom stoji još dosta posla u ekonomskim reformama, posebno zbog činjenice da će korona kriza nesumnjivo dugoročno promeniti globalnu ekonomiju. Ova kriza je usporila put razvoja i ekonomskih reformi, ali nije uspela da uzdrma reformski put Srbije, koji je usklađen i sa preporukama relevantnih međunarodnih finansijskih institucija poput MMF.

Preporuke FIC sigurno doprinose da se ambijent za poslovanje u Srbiji unapredi, kako bi on bio još atraktivniji za investitore, koji su većinski birali Srbiju za investicionu destinaciju u regionu, što se vidi i iz činjenice da je skoro 60 odsto svih investicija u regionu završavalo upravo ovde.