Svake godine kupimo 12 kilograma odeće

O pogubnim posledicama koje modna proizvodnja ima na životnu sredinu, dovoljno govori činjenica da je to jedna od industrijskih grana koja najviše zagađuje okolinu. Sistem proizvodnje i potrošnje tekstila ima ogroman uticaj na životnu sredinu, klimu i društvo.

Tako odeća, obuća i tekstil za domaćinstvo zauzimaju četvrto mesto u korišćenju resursa vode (odmah nakon hrane, smeštaja i transporta), drugo mesto u korišćenju zemljišta i peto po količini emitovanja gasova sa efektom staklene bašte pokazuju podaci Circular Economy Action Plan (NCEAP, 2020).

“Rezultati Analize istraživanja o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, su pokazali da svako od nas, u proseku kupi godišnje skoro 12 kilograma odeće, što znači da godišnje kupimo više od 80.000 tona odeće“, kažu za Biznis.rs iz Centra za unapređenje životne sredine.

U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape (8,3 komada), bokserice i gaćice (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4  komada). Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između 2 i 3 komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.

Rezultati istraživanja su pokazali da skoro svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. Prosečno najkraće nosimo čarape (14 meseci) i gaćice (20 meseci).

Kada je reč o vremenskom periodu koji građani Srbije nose pojedine odevne predmete, najkraće nose čarape i donji veš.

„Čarape čitavih 73,1 odsto ispitanika nosi manje od godinu dana. Slično je i sa boksericama, gaćicama i brushalterima, koje 57,5 odsto, odnosno 48,4 procenta ispitanika nosi kraće od jedne godine“, navode iz Centra za unapređenje životne sredine.

Ženama kvalitet odeće bitniji nego muškarcima

Natpolovičan broj ispitanika (54,5 odsto) prevashodno se rukovodi kvalitetom pri kupovini odeće. Za nešto više od 41 procenta njih, cena je presudna pri izboru odevnog artikla koji će kupiti.

Tek svaki dvadeseti ispitanik navodi da je za njega pri kupovini najvažnije da li je neki komad odeće trenutno u modi. I kada se gleda po polu, distribucija presudnih karakteristika pri kupovini ostaje ista, jedino što muškarci manji značaj posvećuju ceni (34,2 odsto), a veći kvalitetu (60,5 procenata) odeće u odnosu na žene i ukupni prosečni zbir.

Naši sagovornici objašnjavaju da približno u meri u kojoj obraćaju pažnju na sirovinski sastav, ispitanicima nije važna zemlja porekla odeće. Naime, skoro 72 odsto njih vodi računa o tome od kog materijala je napravljen odevni predmet, dok za 70,5 odsto ispitanika nije važno u kojoj zemlji je on proizveden.

„Sitnija kolebanja imamo između žena i muškaraca kada se radi o sirovinskom sastavu i zemlji porekla odeće koju kupuju. Naime, žene nešto više obraćaju pažnju na sirovinsku građu, 72,2 odsto prema 67,1 odsto, dok muškarci nešto više vode računa o zemlji u kojoj je odeća proizvedena, 33,6 odsto prema 29,2 procenta“, kažu iz Centra za unapređenje životne sredine.

Koliko se odeće u Srbiji kupovalo za vreme pandemije

Da su korona-kriza i vanredno stanje uticali na potrošačke navike građana u prilog govori i podatak da su ispitanici u proseku smanjili kupovinu za 48 odsto što samo po sebi govori da je korona bitno uticala, makar u prvom talasu, na njihov potrošački habitus.

„Kod svakog trećeg ispitanika nije došlo do važnijih promena u potrošačkim praksama, dok je kod nekih 30 odsto ispitanika došlo do krajnjeg smanjenja potrošačke prakse. Može se računati da je na potrošačku svakodnevicu dve trećine ispitanika korona virus primetno uticao, makar kada je garderoba u pitanju. Između žena i muškaraca nema značajnijih varijacija u potrošačkoj praksi za vreme korona virusa“, navode iz Centra za unapređenje životne sredine.

Više od pedeset procenata ispitanika sa 46 i više godina smanjilo je svoju kupovinu poslednjih meseci za više od 76 odsto. Nasuprot tome, na potrošačke navike najmlađih ispitanika korona virus je najmanje uticao, tako da je 36,3 odsto njih smanjilo kupovinu najviše za jednu četvrtinu dotadašnje kupovine.

Naši sagovornici navode da kod ispitanika u rasponu od 31 do 45 godina postoji najuravnoteženiji kontinuum kada je reč o smanjenju kupovine od početka korona virusa.