Tokom pandemije se više mislilo o novcu nego o radnicima

Novu ekonomsku stvarnost će, na globalnom nivou, posle pandemije korona virusa, karakterisati jačanje nacionalnih interesa u odnosu na globalne, jačanje uloge države, a biće potreban novi ekonomski pristup, kaže za Biznis.rs dr Vladimir Ristanović, naučni saradnik Instituta za evropske studije.

Dr Ristanović ističe da globalna ekonomija mora biti spremna za nove tehnologije, novu konkurentnost, inovacije, ali i novi oblik otvorenosti. On veruje da će u post-pandemijskom vremenu više pažnje biti posvećeno bilateranom pregovaranju, u odnosu na globalni pristup, kao i da će novi koncept primoravati države da međusobnim dogovorima jačaju nacionalne interese. Sa druge strane, tržište više nije jedino merilo koje treba da pokaže u koje sektore treba najviše ulagati i koji su najefikasniji. U tom smislu treba očekivati jačanje uloge države, kaže Ristanović i dodaje da ostaje da se vidi kako će se međunarodne finansijske institucije prilagoditi tom novom konceptu, jer one su u suštini akcionarska društva, u kojima dominantnu poziciju imaju najmoćnije države, koje su, zapravo, njihovi deoničari u najvećoj meri.

Dr Ristanović napominje i da se ponovo vraćamo u sferu multipolarnog sveta, jer se sada javljaju nove globalne ekonomske sile, poput Kine. To ne mora, u budućnosti, da bude sistem zasnovan na konfrontaciji, već na principima pregovaranja.

Ističe i da će u narednih nekoliko decenija globalni rast i napredak tehnologija biti prevashodno na Istoku, jer su i u ovim uslovima zemlje poput Kine, ali i drugi „azijski tigrovi“ pokazali da mogu uspešno da funkcionišu.

Politika rešavanja međunarodnih konflikata putem ekonomskih pritisaka i sankcija, a još više izuzimanjem pojedinih korporativnih igrača, pokazala je dominaciju privatnih interesa, dodaje Ristanović.

Govoreći o ogromnim finansijskim troškovima pandemije korona virusa, i snažnom rastu javnog duga na globalnom nivou, Ristanović konstatuje da je teško očekivati otpis tih dugova. Zaduživanje tokom pandemije najviše je pogodilo nerazvijene zemlje, dok su one moćne države taj problem rešavale štampanjem novca. On ističe da policentričan svet otežava rešavanje ovog problema i da je potreban globalni dogovor o rešavanju pitanja ovog duga koji „visi nad glavom“ čitavom svetu, a koji najviše pogađa one najmanje razvijene.

Ristanović naglašava da je tokom krize napravljena greška što se uglavnom vodilo računa o novcu, dok su zapostavljeni radnici. On ističe da će biti potrebno vreme da se vrati i obnovi njihova produktivnost i efikasnost, što će direktno uticati na profitabilnost kompanija. Zato je potrebno prilagođavanje tržišta radne snage, ulaganje u radnike i jačanje njihovih veština i obrazovanja.

Za ekonomije kao što je Srbija, od ključne važnosti je i praćenje trendova tehnološkog razvoja i digitalizacije, i za to je potreban razvoj infrastrukture, ne samo putne, već i tehnološke. U svakom slučaju, proces oporavka i prilagođavanja biće dug, jer kada je kriza, onda se privreda finansira, a u stabilnim vremenima, privreda se prilagođava, zaključio je Vladimir Ristanović.