Trampova formula primenjena na carine izaziva kritike i pitanja ekonomista

Da bi opravdala carine koje je najavio američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump), Bela kuća je objavila jednostavnu formulu koja se jednoobrazno primenjuje na sve zemlje, izazivajući pitanja i kritike ekonomista, uključujući i dobitnika Nobelove nagrade Pola Krugmana (Paul Krugman).

Predsednik Donald Tramp je osudio navodne „carinske tarife“ koje druge zemlje nameću Sjedinjenim Američkim Državama. Ali prikazane brojke ne odgovaraju nivou važećih carina, piše N1.

Tako Kina američke proizvode carini sa 67 odsto, navodi Bela kuća. Ali, po podacima Svetske trgovinske organizacije, Kina je 2024. godine primenila prosečnu carinsku tarifu od samo 4,9 odsto. Razlika je podjednako velika za Evropsku uniju (1,7 odsto po STO, 39 odsto po Trampu) ili čak Indiju (6,2 odsto prema 52 odsto).

Bela kuća tvrdi da uzima u obzir i druge trgovinske barijere, osim carina, pozivajući se posebno na ekološke standarde ili manipulaciju deviznim kursevima. Američko Ministarstvo trgovine je objavilo formulu s više varijabli izraženih grčkim slovima. Ali nekoliko varijabli se međusobno poništava.

U stvari, da bi izračunale takozvane „carinske takse“, Bela kuća deli trgovinski bilans (razliku između uvoza i izvoza) s vrednošću uvoza – bez obzira na zemlju. Ta kalkulacija ne uzima u obzir specifičnosti komercijalnih veza s drugim državama.

„Formula je zasnovana na relativnoj vrednosti trgovinskog suficita sa SAD“, potvrdili su ekonomisti Deutsche Banke.

„Taj pristup je toliko pun grešaka, da je teško znati odakle početi“, rekao je ekonomista Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade. On posebno naglašava da kalkulacije uzimaju u obzir samo razmenjenu robu, izostavljajući usluge.

Primenom formule koju je objavila administracija SAD na podatke iz 2024. koje je objavio Statistički biro SAD, AFP je došao do cifara koje je izneo američki predsednik: nove carine koje su objavljene za svaku zemlju, odgovaraju tom rezultatu podeljenom sa dva. Ako formula daje manje od deset odsto ili u slučaju trgovinskog suficita, SAD jednoobrazno primenjuju donju stopu od deset procenata. To je slučaj sa više od stotinu zemalja ili teritorija, uključujući Veliku Britaniju i Australiju.

Štaviše, formula se zasniva na jednostavnim pretpostavkama procene uticaja povećanja cena uvoznih proizvoda na američku domaću tražnju. Ta varijabla se naziva „elastičnost“ i smatra se da je ista za svaku zemlju, bez obzira na proizvod.

Jedan od naučnih članaka koje je Bela kuća citirala u prilog svojoj formuli, ipak naglašava da se elastičnost „razlikuje u zavisnosti od proizvoda i uvoznika“.