U EU nema geoblokiranja, a u Srbiji?
10.3.2021 10:34 Autor: Marko Miladinović
U Evropskoj uniji geoblokiranje je ukinuto još od decembra 2018. godine. To u prevodu znači da online kupci iz svih članica EU mogu da kupuju robu i usluge pod istovetnim uslovima, bez bojazni da će ih internet sajtovi automatski preusmeravati na nacionalne domene i povećavati im cenu, ili čak u potpunosti blokirati mogućnost ostvarivanja željene kupovine.
Pre zvaničnog donošenja ove odluke, Evropska komisija je sprovela istraživanje i ustanovila da je čak 63 odsto od svih internet prodajnih mesta u celokupnoj EU na neki način sprovodilo geoblokiranje, gde je većina njih na taj način pokušavala da zaradi koji evro više.
Međutim, u zabranu geoblokiranja unutar EU nisu uključene finansijske online usluge, tako da se, na primer, za transfere novca plaćaju različite provizije u odnosu na odabranu destinaciju primaoca, kockarski servisi, kao i digitalni sadržaji zaštićeni autorskim pravima, poput e-knjiga, muzike i video klipova.
Primera radi, Evropska komisija je pre nekoliko nedelja sa 7,8 miliona evra kaznila kompaniju Valve, poznatiju kao kreatora i operatera online platforme Steam za igranje više od 35.000 PC video igara, i još pet gejmerskih proizvođača zbog višegodišnjeg geoblokiranja u nekoliko zemalja EU (Mađarska, Letonija, Litvanija, Češka, Slovačka, Estonija, Rumunija, Poljska).
Zarađujemo manje, plaćamo više
I dok se situacija u neposrednom komšiluku u poslednje dve godine popravila, za Srbiju, kao uostalom i za ostale zemlje izvan EU bloka, ne važe ista pravila.
Geoblokiranje možete da uočite u nekoliko oblika. Recimo, kada na zvaničnom blogu omiljenog NBA tima želite da pogledate klip sa najinteresantnijim detaljima iz sinoćne utakmice, a link na koji klikćete neće da se otvori uz obrazloženje da “nije dostupan u vašoj zemlji”. Takođe, u Google Play ili Appe Store prodavnici, kada želite detetu da skinete neku od najpopularnijih svetskih igrica u ovom trenutku…
Ipak, to su banalni primeri u poređenju sa geoblokiranjem u slučajevima naručivanja robe preko nekih od najvećih portala. Ako nisu u potpunosti zabranjene, pripremite se barem da će porudžbine, odnosno cene slanja, biti znatno više nego da živite u nekoj zemlji zapadne Evrope, pa čak iako se nalazite bliže mestu odašiljanja pošiljke.
Na globalnom servisu eBay svojevremno je bilo problema kada usluga slanja za Srbiju nije bila dozvoljena, ali zato cenjkanje za određene proizvode kupcima iz Srbije jeste, pa su prodavci morali da uračunavaju izuzetno visoke cene slanja i potvrde o dostavi iz SAD.
U našoj zemlji jedno vreme bilo je veoma popularno korišćenje portala Bookdepository, pogotovo među kolekcionarima, ali i preprodavcima knjiga, kojih nije mali broj. Na Bookdepository često je moguće naći retka ali i premijerna strana izdanja koja su na velikim popustima, pa ponekad i do 50 odsto jeftinija nego u knjižarama u Srbiji. Pitanje je koliko se to isplati, jer kada se na osnovnu cenu namaknu visoke cene slanja na domaće poštanske adrese, ona ume da prevaziđe vrednost samog naručenog predmeta (zato treba naručivati više knjiga odjednom, kako bi se makar na taj način umanjili troškovi).
Ponekad su naknade za slanje i višestruko skuplje na ovom, ali i drugim sličnim online servisima za naručivanje, zbog čega se mnogi verzirani online kupci u našoj zemlji okreću takozvanim “proksijima”, odnosno digitalnim posrednicima koji mogu da umanje troškove, ili korišćenju VPN programa, koji kriju lokaciju IP adresa. Ovi metodi spadaju u “sivu zonu”, u smislu da nisu sasvim preporučljivi s legalne strane, te i ne garantuju uspešno obavljen posao.
Na kraju, ni pandemija korona virusa nije pomogla čitavoj situaciji. Veliki broj korisnika u Srbiji služi se uslugama kineskog Aliexpressa, pa iako se on ne koristi tipičnim geoblokiranjem, po početku vanredne epidemiološke situacije povećao je cenu svojih usluga za ove prostore, što je uz probleme oko slanja, pomerilo ročnost dostave i do pet nedelja.
Dakle, online potrošači u Srbiji, ukoliko žele da naručuju robu i usluge iz inostranstva, moraju da se suoče sa višim cenama nego njihove “kolege” iz EU a uprkos manjim primanjima, da mimoilaze diskriminatorsku geobloking politiku velikog dela ponuđača, i da se nadaju da će njihova porudžbina zaista biti izvršena kao što je dogovoreno. Ostaje nada da će se u godinama pred nama i ova situacija razrešiti, kao što su se postepeno smanjivale cene rominga, na primer. Iako i kod njega i dalje postoji zamišljena međa između EU i zemalja Zapadnog Balkana.