U ŠTEDNJU VREDI ULAGATI I PORED KRIZE Bankarski sektor stabilan i spreman na podršku i građanima i privredi kaže za Biznis.rs, generalni sekretar UBS

Prva nedelja novembra tradicionalno kada je u pitanju bankarski sektor posvećena je štednji. Nedelja štednje počinje Svetskim danom štednje koji se obeležava svakog 31. oktobra od 1924 godine.

Iako je korona kriza uticala na ceo svet i na sve segmente ekonomije, banke u Srbiji nedelju štednje dočekuju u uslovima pune makroekonomske i finansijske stabilnosti.

„Domaće banke nedelju odnosno mesec štednje dočekuju i pored krize u uslovima pune finansijske stabilnosti. Štednja je kontinuiran proces i to se posebno vidi poslednjih sedam, osam godina, kada štednja pokazuje stalni rast“, kaže za Biznis.rs, Vladimir Vasić generalni sekretar Udruženja banaka Srbije(UBS).

I pored ovih, posebnih, nepredviđenih okolnosti izazvanih epidemijom korona virusa, bankarski sektor u Srbiji održao je visok nivo servisa kako građanima tako i privredi.

Generalni sekretar UBS kaže da su banke uspele da pruže maksimum podrške i građanima i privredi, i da se to videlo i kroz dva moratorijuma, garantnu šemu koja je u toku i za koju je dato oko dve milijarde evra. Takođe redovna kreditna aktivnost nije stala, čak se u ovom periodu iznenađujuće beleži stalan rast štednje.

„Naravno, banke nisu same i to nije rezultat samo bankarskog sektora već i rezultat ambijenta u kojem poslujemo i radimo. Mnogo je urađeno u prethodnom periodu, a posebno u ovim vanrednim okolnostima, kako bi se građanima i privredi obezbedila likvidnost. Mislim da je ovo, bez obzira na okolnosti dobar momenat za štednju, što uostalom i pokazuju rezultati“, naglašava Vasić.

Ekonomske prilike menjaju navike, građani Srbije sve više štede u dinarima

Generalni sektar navodi da su građani Srbije uvek bili skloniji tome da štede u stranoj valuti. Istorija nam je pokazala da je to bilo dobro.

„Međutim, poslednjih osam godina imamo očigledan rast dinarske štednje. I to je dobro, jer štednja u domaćoj valuti raste u kontinuitetu“, kaže Vasić i dodaje da od 2012. godine do danas rast dinarske štedenje iznosi 400 odsto , što je sada skoro 87 milijardi dinara.

„Ipak, moram da napomenem da u celom kolaču dominira štednja u devizama, tačnije u evrima“, kaže generalni sekterar UBS.

Štednja u evrima je trenutno 15 puta veća od štednje u dinarima, ali je mnogo dinamičniji rast u dinarima. U istom periodu od 2012. godine do danas, štednja u evrima je povećana za 32 procenta, sa 8,3 milijarde na današnjih 11 milijardi.

Nemamo inflaciju, ona je jako niska, 1,9 odsto. I to je jedan od razloga zašto se ljudi odlučuju da štede u dinarima.

Podrška za građane i privredu sigurna u slučaju novog talasa korona virusa

Kriza kao i svaka kriza psihološki utiče na sve segmente društva, na ljude, a naročito na ekonomiju.

„Ova kriza i okolnosti su potpuno neočekivane, ali je tu na sreću uvek neko da pomogne. U ovom slučaju to su država i Narodna bnaka Srbije koja je izašla sa svojim merama kao i sve banke u svetu. Intervencija države je u ovom trenutku kao kišobran koji treba barem malo da nas zaštiti od kiše. Ali i da smanji rizik koji evidentno postoji“, kaže Vasić.

U slučaju nove krize koju bi izazvao talas korona virusa, bankarski sistem bi nove okolnosti dočekao spremno, sa novim vidom podrške i građanima i privredi.

„Nije prirodno da budemo zatvoreni mi moramo da živimo i da radimo, da održavamo kontakte i da naučimo da živimo sa koronom. Bankarski sektor je likvidan, kapitalizovn. Adekvatnost kapitala u EU je negde oko 14, 5 odsto u Srbiji je više od 20 procenata. Taj momenat je jako bitan imamo dovoljno kapitala, dovoljno resursa“, naglašava Vasić.

I kad neko pita zašto je dobro imati zdrav bankarski sistem upravo iz tog razloga kada naiđu ovakve situacije da imate mogućnost da pružite podršku, jer je u interesu i bankama da privreda i građani nastave da izmiruju svoje obaveze i da mogu da žive, da rade i funkcionišu.

Vasić kaže i da je misija banaka da plasirajiu sredstva i da se ta sredstva vrate.

Srbija među zemljama koje će kriza najmanje pogoditi

Mere i aktivnosti koje je preduzela Narodna banka Srbije, u koordinaciji sa Vladom Republike Srbije, doprinele su stabilnosti kursa dinara prema evru, smanjenju učešća problematičnih kredita, povećanju kreditnog rejtinga Srbije kao i padu premije rizika zemlje.

„Uvek je lepo kada se iznose podaci koje sami plasiramo, pa možemo sami sebe da hvalimo, ali potpuno je druga priča, kada to radi neka nezavisna institucija. Sam rejting Srbije je posle nekoliko godina porastao, da nije korone mi smo samo jednu stepenicu ispod investicionog rejtinga BB+, i to je priznanje svima nama koji dajemo doprinos ekonomiji Srbije da radimo dobre stvari“, kaže Vladimir Vasić.

On naglašava da imamo i procenu Svetske banke da će naš pad bruto društvenog proizvoda (BDP) biti najmanji u ovom delu sveta, pa možda i u svetskim okvirima, to je priznanje da smo imali pravovremene mere, da smo pružili podršku kada je bila najpotrebnija.

Digitalizacija postaje važna karika razvoja bankarskog sektora

Nova normalnost kako je mnogi često nazivaju donela nam je i mnogo veće oslanjanje i učešće digitalnih tehnologija u svakodnevnom životu. Korišćenje platnih kartica i online plaćanja beleže kontinuiran rast.

Međutim, porast učešća digitalnih tehnologija u poslovnom svetu, pogotovo u novonastalim okolnostima, u mnogim velikim kompanijama doveli su do smanjenja broja radnih mesta. Kada je reč o bankarskom sektoru digitalizacija je samo korak napred prema mišljenju generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije.

„Mislim da je digitalizacija samo jedan od načina da funkcionišemo. Jedno radno mesto se možda zatvori, ali se zato otvore još tri nova. Upravo je digitalizacija u ovim uslovima pandemije pomogla nama da lakše i jednostavnije prebrodimo krizu. Mi na ovim prostorima nismo toliko skloni da menjamo navike, ali korona kriza nas je ozbiljno pogurala ka digitalizaciji i digitalnim tehnologijama u smislu korišćenja platnih kartica i online plaćanja“, zaključuje Vasić.