Umete li da čitate dvojezične deklaracije?

Potrošači su često opravdano zbunjeni nerazumljivim deklaracijama na prehrambenim artiklima. Problem je sveprisutan na deklarisanju robe domaće proizvodnje zbog korišćenja reči i simbola za koje ne postoji objašnjenje, a posebno su nerazumljive deklaracije stranih prehrambenih proizvoda.

„Koriste se reči i simboli koji kod nas nisu objašnjeni i na koje naši potrošači nisu naviknuti. Posebno je problem kada se razlikuje domaća dekleracija koja je zalepljena sa strane. Veoma često se razlikuju domaća i deklaracija na stranom jeziku, što dodatno zbunjuje potrošače. Nerazumljive, teško čitljive, dvojezične, zbunjujuće deklaracije dovode u zabludu potrošače koju robu kupuju, kakvog kvaliteta i što je najveći problem ako postoji neki zdravstveni problem ili alergija potrošač nije u mogućnosti da ispravno donese odluku o kupovini proizvoda”, kaže za Biznis.rs nutricionistkinja Branka Mirković.

Zakon o deklaracijama ima precizna uputstva koje informacije se stavljaju sa prednje strane pakovanja, koje idu pozadi, koja veličina fontova je obavezna, što se nažalost ne primenjuje i zato nalazimo proizvode sa netačnim i nejasnim deklaracijama.

“Posebno su problem namirnice koje se kupuju na meru kao što su meso, sirevi, suhomesnati proizvodi, pa i kuvana hrana. Po zakonu na vidnom mestu iznad vitrine treba da se nalaze deklaracije takvih namirnica, što retko srećemo u prodavnicama. Opasnost kupovine ovakvih prehrambenih proizvoda je u garanciji kvaliteta, roku trajanja, šta sadrži proizvod, postoji opasnost da kupac iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga ne želi da kupi neki proizvod”, objašnjava naša sagovornica.

Ona naglašava da posebno može doći do problema kod namirnica kao što su na primer biljni sirevi koji zaista mogu biti posni, ali i sa kazeinom proteinom iz sira i onda nisu posni ili nisu veganski što je određenoj grupi kupaca veoma važno.

“Sve više je alergija na hranu, ali i na razne dodatke emulgatore i aditive, što može biti veoma opasno po zdravlje i život određenih kupaca. Posebno su loše deklarisani proizvodi za dijabetičare jer je često naglašeno da proizvod nema šećera, ali sadrži druge oblike šećera koji isto tako podižu glukozu. Neadekvatna i nepotpuna objašnjenja u suhomesnatim proizvodima, sokovima, energetskim pićima”, navodi Mirković.

Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović, kaže da zloupotreba ima mnogo, pre svega su tu lažna sniženja, sitnim slovima ispisane deklaracije, 100 odsto voćni sokovi sa malim procentom prirodnog soka, čokolade koje su izgubile 10 grama na kilaži, ali ne i na ceni.

On naglašava da iako je Pravilnik o deklarisanju proizvoda odavno na snazi njegova primena nije potpuna, a da je glavni problem nedostatak kontrole.

“Da bi sve odredbe Pravilnika o deklaracijama bile pravilno kontrolisane bilo bi potrebno više od 1.000 inspektora”, kaže Papović.

Prema Pravilniku, na pakovanju mora jasno da bude naznačen datum proizvodnje i rok trajanja, zemlja porekla i zemlja uvoza, kao i proizvođač, tačan sastav, energetske, nutritivne vrednosti, a deklaracija mora biti ispisana čitkim slovima, većim nego što je to bilo ranije. Svi alergeni moraju biti ispisani drugim oblikom slova i drugom bojom. Deo Pravilnika odnosi se i na ugostitelje, koji su dužni da upozore goste ukoliko porudžbina sadrži sastojke koji mogu izazvati alergiju.

Potrošače obmanjuju i prodavci “zdrave i organske” hrane

Velikih problema imaju i potrošači koji se snabdevaju namirnicama u prodavnicama tzv. zdrave hrane, jer se postavlja pitanje koliko su artikli koji se prodaju u takvim radnjama zaista zdravi.

“Prvo moramo da definišemo šta je zdrava hrana jer bolesna hrana ne postoji, a zaražena hrana ne bi trebalo da se nalazi u prodaji. Ranije se hrana delila po broju kalorija i ceni. Najjeftinije kalorije su u ulju, šećeru i brašnu. Danas se određuje po nutritivnim vrednostima. Nutritivno kvalitetna hrana, a to znači da sadrži mikro i makro nutritijente, i takvi proizvodi se nazivaju zdravom hranom”, analizira nutricionistkinja Branka Mirković.

Visoko industrijski obrađena hrana je siromašna nutritijentima i neopravdano je skupa, kao i pekarski proizvodi.

“Organska hrana kod nas praktično ne postoji i uglavnom nije deklarisana tako da potrošač samo može da veruje na reč prodavcu i često bude prevaren. Recimo, neko povrće navodno nije prskano, ali raste na zemljištu koje je više puta nalivano pesticidima i to se nalazi u biljci, što znači da nije organsko”, naglašava naša sagovornica.

Zloupotrebljava se opravdan strah od prskanog voća i povrća, kao i od životinjskog mesa koje je puno antibiotika i raznih hormona. 

“Savet je da se ispravno deklariše hrana, potrošači da čitaju deklaracije i odluče šta žele da kupe. Naravno i cene bi trebalo da zavise od kvaliteta hrane što je za sada kod nas veoma retko. Skupo je bez osnova i ima raznih zloupotreba od kršenja zakona do želje pojedinih potrošača da kupuju zdravu hranu i zdravo se hrane”, zaključuje Branka Mirković.