Vašington zabranjuje otkup ruskog državnog duga u rubljama

Vašingtonska administracija proglasila je prošle nedelje nove sankcije protiv Moskve zbog navodnog mešanja u izbore i hakerskog napada na Solar Winds Corp, veliku američku firmu za informacione tehnologije. Pored desetina pojedinaca i preduzeća, na meti američkih sankcija našao se ruski javni dug, a to je verovatno najbolnija mera za Rusiju.

Zabrana otkupa ruskog državnog duga ipak se odnosi samo na primarno tržište, ali ne i na sekundarno. To znači da američke finansijske institucije i dalje mogu da kupuju ruske obveznice, osim na primarnom tržištu, odnosno u Rusiji gde se plaćaju u rubljama, prenosi Advance. Primera radi, primarno tržište akcija bila bi direktna kupovina od kompanije, a kupovina na berzi je sekundarno tržište akcija.

Ograničenje otkupa državnog duga pogađa rusku Centralnu banku, tamošnje Ministarstvo finansija i Fond nacionalnog bogatstva i predstavlja nastavak akcije SAD iz 2019. godine, kada je američkim finansijskim institucijama zabranjeno da kupuju dug koji nije denominovan u rubljama direktno od Rusije na primarnom tržištu.

Međutim, nijedne od sankcija ne utiču na ruski državni dug kojim se trguje na sekundarnom tržištu, što znači da američke kompanije i pojedinci mogu nastaviti da kupuju i prodaju ruske obveznice u Americi i drugde izvan Rusije. Prema rečima neimenovanog američkog zvaničnika, tržište ruskog državnog duga denominovanog u rubljama procenjuje se na oko 185 milijardi dolara, od čega oko četvrtinu drže strani investitori, oko 50 odsto američki investitori.

Američki diplomata je naveo da će sudeći prema ranijim iskustvima, uklanjanje američkih investitora kao kupaca na primarnom tržištu u Rusiji verovatno prouzrokovati “hladan efekat“ koji podiže troškove zaduživanja Rusije zajedno sa slabljenjem valute, što dovodi do sporijeg rasta i veće inflacije, prenosi Business Day, pozivajući se na Reuters.

Penzionisani američki diplomata Denijel Frid, član think-tank organizacije Atlantski savet, ocenio je da je korak koji je preduzela administracija predsednika Džo Bajdena (Joe Biden) “značajan“ i da je jači od delovanja iz 2019. kada je američki predsednik bio Donald Tramp (Donald Trump). “Signaliziramo da smo spremni da učinimo još više i da postoje koraci koji su jači“, rekao je Frajd, podsećajući na mogućnost “ograničenja trgovine na sekundarnom tržištu, što bi bila velika stvar“.

Nove sankcije stupiće na snagu 14. juna, a prema ranijoj izjavi zamenika ruskog ministra finansija Vladimira Količeva sankcije će testirati planove Ministarstva da ublaži uticaj ograničenja na svoj suvereni dug. Potencijalne protivmere uključile bi pauzu u izdavanju obveznica i ublažavanje propisa za ruske zajmoprimce, preneo je FT.

Ministarstvo želi da pokuša da u potpunosti zameni strane vlasnike državnih obveznica, podsticanjem domaće potražnje. Nakon što je otkazala prodaju obveznica u martu, zbog nestabilnosti tržišta i pretnje sankcijama, Rusija je nedelju dana kasnije prodala obveznice za rekordnih 4,6 milijardi dolara, a većina emisije otišla je domaćim bankama.   

SAD su proterale 10 ruskih diplomata, a Rusija je uzvratila proterivanjem 10 američkih diplomata, a na meti sankcija našli su se desetine ruskih pojedinaca i preduzeća. Samo dan ranije izgledalo je da su američko-ruski odnosi na putu poboljšanja kada su se Bajden i ruski predsednik Vladimir Putin potvrdili da su se dogovorili da se sastanu ove godine u nekoj trećoj državi.