Visoki troškovi energije opterećuju hrvatsku industriju

Cena električne energije za kompanije u poslednjih šest godina porasla je oko 120 odsto, a Hrvatska je prošle godine bila u samom vrhu država Evropske unije (EU) po ceni električne energije koju plaćaju male i srednje firme, istaknuto je na regionalnom forumu „Konkurentnost i energetska efikasnost hrvatske privrede“ u Sisku.

Forum je održan u organizaciji Hrvatske privredne komore (HPK), županijskih komora Sisak, Zagreb, Otočac i Karlovac, piše SEEbiz.

Dok domaćinstva uživaju relativno niske cene, privreda snosi visoke troškove, što narušava ravnotežu i smanjuje investicioni potencijal industrije, rečeno je na forumu. U saopštenju HPK-a preneta je izjava direktorke Sektora za industriju i održivi razvoj Marije Šćulac, koja je istakla da je hrvatska industrija suočena sa slabijom konkurentnošću zbog visokih cena energije. Stoga je potrebna jasna energetska politika, povoljniji uslovi za privredu i brža administracija kako bi industrija ostala konkurentna.

„Kada govorimo o Sisačko-moslavačkoj županiji, očekujemo da će projekti dekarbonizacije iz Ine i Petrokemije, u vrednosti 75 miliona evra, doprineti konkurentnosti i smanjenju troškova proizvodnje“, poručila je Šćulac.

U Sisačko-moslavačkoj županiji, ali i ostatku Hrvatske, kako je rečeno, za povećanje otpornosti i konkurentnosti preduzeća potrebno je sprovoditi mere energetske efikasnosti. To uključuje ulaganje u napredne tehnologije, smanjenje potrošnje energije, digitalizaciju nadzora potrošnje, korišćenje obnovljivih izvora i korišćenje dostupnih nacionalnih i evropskih fondova za modernizaciju i dekarbonizaciju.

Zamenik župana Sisačko-moslavačke županije Mihael Jurić rekao je da Županija sistematski i planski unapređuje energetsku efikasnost zgrada javne namene u svojoj nadležnosti.

Poslednjih godina sprovedena je celovita obnova oko 50 objekata, ugrađene su nove fasade i stolarija, modernizovani sistemi grejanja i uvedena rešenja koja omogućavaju manju potrošnju energije i stabilnije uslove tokom cele godine.

Jedan od najnovijih projekata kojim se unapređuje energetska efikasnost škola i bolnica, kako je naveo, vredan je 5,7 miliona evra. Obnavlja se šest školskih zgrada i tri zgrade Neuropsihijatrijske bolnice dr. Ivan Barbot u Popovači.

Na forumu je rečeno da visoki troškovi energije najviše pogađaju metalnu industriju, hemijski sektor, cementnu industriju i druge energetski intenzivne sektore. Analiza evropskog udruženja komora Eurochambres iz ove godine pokazala je da rast cena električne energije negativno utiče na zaposlenost – deset odsto rasta cene električne energije u proseku je povezano sa padom zaposlenosti od jedan do 1,5 odsto u sektorima visoke energetske potrošnje.

Direktor lanca snabdevanja u Heinekenu Hrvatska Krunoslav Kolar istakao je da su stabilnost i energetska efikasnost ključni za konkurentnost industrije, posebno u uslovima visokih cena energije.

U Heinekenu Hrvatska to potvrđuju konkretnim ulaganjima u modernizaciju pogona, povećanje kapaciteta, smanjenje potrošnje vode i energenata i jačanje otpornosti lanca snabdevanja.

Ulaganja u energetsku efikasnost ujedno su ulaganja u lokalnu zajednicu i budućnost pivare, a smanjenjem potrošnje energije povećava se stabilnost procesa i jača konkurentnost, rekao je.

Na forumu je istaknuto i da je industriji neophodan snažan partner u državi i javnim institucijama, kao i jasna i predvidiva energetska politika, efikasni podsticaji za ulaganja u obnovljive izvore i skladištenje energije, te brže administrativne procedure za projekte koji jačaju sigurnost snabdevanja. Ključ je, kako je rečeno, u fleksibilnim energetskim rešenjima i ulaganjima u elektroenergetsku mrežu i digitalizaciju, što donosi potencijal velikih ušteda.