Zagađenje plastikom dostiglo dramatične razmere, ipak se nazire rešenje problema

Zagađenje plastikom dostiglo je dramatične razmere. Od milion plastičnih boca koje se svakog minuta prodaju širom sveta, samo 14 odsto se reciklira. Ogroman deo problema predstavlja jaka plastika, takozvana PET ambalaža, koja se koristi za izradu boca za piće. Zbog toga je potreba za razgradnjom i recikliranjem plastike sve veća.

Naučnici Centra za enzimske inovacije Univarziteta u Portsmautu stvorili su novi “superenzim“ koji može da razgradi plastiku šest puta brže od prethodnog koji su razvili. Tim istraživača unapredio je prethodni enzim PETase kombinujući ga sa novim enzimom da bi ubrzali proces razgradnje plastike, saopštio je Univerzitet.

Novi superenzim trebalo bi da ima važan uticaj na reciklažu plastike, odnosno polietilen tereftalata (PET) koji je u upotrebi za izradu boca za napitke, tepiha i odeće za jednokratnu upotrebu, prenosi Explica. PET ambalaži potrebne su stotine godina da se razgrade prirodnim putem, a pomoću enzima PETase može se razbiti na osnovne elemente za nekoliko dana.

Koautor istraživačkog projekta i direktor Centra u Portsmautu Džon Megijen (John McGeehan) rekao je u izjavi za CNN da su istraživači bili prilično iznenađeni da je otkriće tako dobro funkcionisalo, ali da je proces i dalje “previše spor“ da bi bio komercijalno održiv. On je istakao da su istraživači dobili dodatna sredstva za nove eksperimente.

Prema njegovim rečima, uspešan razvoj u toj oblasti može značiti da se postojeća PET ambalaža može reciklirati, umesto što se fosilna goriva koriste za stvaranje nove plastike. “Vidimo potencijalno ogromne uštede energije“, naveo je Megijen.  

Superenzim kombinuje enzime PETase i MHETase. Mešanje dva enzima povećava brzinu za šest puta. Za stvaranje efikasne smese naučnici su koristili takozvani dijamantski izvor svetlosti, uređaj koji emituje X zrake koji su 10 milijardi puta svetliji od Sunca. To im je trebalo da bi povezali DNK enzima u dugački molekularni lanac.

Ova tehnika se obično koristi u industriji biogoriva koji koriste enzime za razgradnju celuloze, a prvi put je isprobana u svrhu razgradnje plastike. Kompletna naučna studija ovog postupka objavljena je u naučnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Plastično zagađenje je jedno od najvažnijih ekoloških problema. Količina plastike koja zagađuje okeane mogla bi da se utrostruči na 29 miliona metričkih tona godišnje do 2040. godine. To je 50 kiliograma plastike na svaki dužni metar obale na planeti. Uspešna strategija recikliranja mogla bi da smanji zagađenje plastikom do 45 odsto.

Francuska biotehnološka kompanija Carbios najavila je prošle godine objavljivanje studije o sopstvenom otkriću enzima koji “jede“ PET ambalažu. Kompanija Carbios poznata je po tome što je prva uspela da proizvede prozirne plastične boce od enzimski recikliranog tekstilnog otpada, prenosi Ptonline. Prema podacima iz SAD, oko 85 odsto bačene odeće završi na deponijama ili se spaljuje, a preostali deo ide na reciklažu. Globalno gledano, svega 12 odsto odevnih materijala se reciklira.